Животни пут деце у хранитељским породицама - 90 година од оснивања Центра у Милошевцу
Према актуелним подацима Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, деца и млади без родитељског старања смештени су у 4.460 хранитељских породица. У њима се налази 5.510 деце до 18 година и 964 младих узраста од 18 до 26 година, до када по закону може трајати хранитељство, под условом да је та особа на редовном школовању.
Основне информације о хранитељству су добра препорука за све будуће хранитеље, али могу да служе и као подсетник за хранитељске породице са дугогодишњим стажом уколико су у дилеми шта закон прописује и налаже у домену хранитељства. Од времена када је Центар за породични смештај деце и усвајање у Милошевцу основан пре девет децнија и када је збрињавање деце без родитељског старања било хумано дело од срца и из душе, данас се друштво побринуло да бављење овим одоворним послом има цену. У овом тексту говоримо о свему што представља изазов у одгајању деце о којима брину социјалне установе, али и о томе шта са собом носи одлука да се живот посвети деци лишеној љодитељске љубави и пажње.
Породица је природно окружење и најбоља опција за раст и развој сваког детета. Одрастајући у породици дете стиче сигурност и осећај припадања, развија своје способности, усваја знања и вештине, спрема се за активан живот у заједници и припрема се за самосталан живот и стварање сопствене пороице. У околностима када је детету ускраћена могућност да одраста уз своје биолошке родитеље, тражи се најбоља солуција да дете из таквог окружеља добије најбоље могуће услове за живот. Време је показало, потврђују стручњаци у области бриге и одајања деце, да је у недостатку природне породице, најбоља замена хранитељска под окриљем и заштитом државе. Обезбеђивањем оптималних услова за њихов раст и развој спашавамо их од улице, злоупотребе и разних облика насиља, трафикинга и свега што представља опасност за децу без родитељског старања.
Хранитељство је привремени облик заштите детета и траје до разрешења кризне ситуације у биолошкој породици, али може потрајати и дуже, све до потпуног осамостаљивања детета. Дете се у хранитељску породицу смешта да би му се обезбедило адекватно породично окружење у коме ће расти, развијати се, васпитавати, образовати, оспособљавати за самосталан живот пратећи своје потенцијале. Претпоставка је да ће у новој, привременој породици, имати исте шансе као и деца која одрастају са својим родитељима, због чега и јсте хранитељство у највећем броју случајева деце из ове групе рањивих категорија спас.
Не може баш свако да буде хранитељ, разумљиво је зашто постоје правила која су прописана и обавезујућа. Хранитељством може да се бави породица која је у склопу законске процедуре стекла општу подобност за хранитељство и добила одговарајућу потврду центра за социјални рад. Последњих деценија није могуће, ма колико било удобно или оправдавајуће из хуманих разлога, да у једној породици буде смештено више од троје деце, односно двоје ако је реч о деци са тешкоћама у развоју. Изузетак за више од троје је када се једној породици поверавају браћа и сестре ако се процени да је то у њиховом најбољем интересу због очувања узајамних веза.
Пут до хранитељства је трасиран едукацијама, преиспитивањима подобности, стицањем неопходног знања уз помоћ стручњака да би се квалитетно и одоворно обавио изузетно одговоран задатак. Потребни су одговарајући стамбени услови и психолошка и социјална стабилност хранитеља. Програм припреме за хранитељство могу да похађају супружници брачне и ванбрачне заједнице – будући хранитељи.
По завршетку програма припреме на основу стручног мишљења доноси се одлука о подобности будућих хранитеља и издаје се потврда о бављењу хранитељством. Постоји такозвани период адаптације који траје две године и уколико и после истека овог рока хранитељи прођу сва искушења надлежна служба центра за социјални рад доноси одлуку о продужењу или укидању потврде процењујући успешност остваривања хранитељске улоге. Хранитељи имају право жалбе на решење центра за социјални рад у случају када не добију подобност за хранитељство.
Хранитељској породици у обављању хранитељске улоге помажу саветници за хранитељство, реализатори едукативних програма, стручњаци органа старатељства (центра за социјални рад) надлежног за дете, родитељи или старатељ детета, као и друге значајне особе из мреже подршке за дете. Најзначајнију подршку у том смислу хранитељ добија од центра за социјални рад и центара за породични смештај деце и омладине. Хранитељска породица добија месечну накнаду за свој рад. Уколико хранитељ нема здравствено осигурање по другом основу, припада му и то право. Уколико је хранитељ корисник породичне пензије, не може истовремено примати и накнаду за рад хранитеља. Износ накнаде за рад се разликује у зависности од броја деце на хранитељском смештају, редовно се мења и усклађује са законом. Накнада за рад обухвата и уплаћене доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу потписаног уговора о хранитељству од тренутка смештаја детета у породицу.
Хранитељство није радни, већ уговорни однос. Осим накнаде за рад, хранитељима се за потребе детета обезбеђују и месечна накнада за издржавање детета, средства за личне потребе, увећана накнада за дете лако ометено у развоју или са изреченом васпитном мером, као и увећана накнада за умерено, теже или тешко ометено дете у развоју. Увећана накнада следује и за дете у посебно тешким и са вишеструким развојним проблемима. Држава измирује и накнаде за уџбенике, екскурзије, одмора и рекреације детета, трошкове прославе матуре и дипломког, превоза до школе, џепарац деци старијој од 7 година...
Уколико хранитељска породица има до четворо деце у породици, укључујући и сопствену децу, за дете на хранитељском смештају може остварити право на дечји додатак према цензусу у складу са Законом о финансијској подршци породици. Тај износ је већи у односу на износ који хранитељи остварују за биолошку децу. Уз то када дете у хранитељској породици остварује право на дечји додатак, она има право и на накнаду трошкова боравка у предшколској установи. Деца са инвалидитетом или сметњама у развоју остварују и право на помоћ за оспособљавање за рад. Износ ових принадлежности се усклађује са законом.
Осим наведених, свака локална самоуправа може својом одлуком да утврди додатна права за децу и хранитеље у својој средини исплатом стипендије, кроз подршку за осамостаљивање, за привремено становање по престанку смештаја... Накнаде за дете троше се искључиво за потребе детета, односно према намени која је одређена накнадом.
Хранитељска породица: подстиче развој потенцијала детета и подржава његова интересовања, развија самопоуздање код детета уважавајући његова осећања и мишљења, н подржава лични, породични, национални, верски и културни идентитет детета, обезбеђује сигурно окружење за дете у породици и окружењу, примењује позитивне васпитне методе водећи рачуна о узрасту и потребама детета, штити дете од свих облика злостављања и занемаривања и не примењује методе физичког кажњавања.
У остваривању бриге о детету хранитељска породица сарађује са стручњацима из социјалне заштите, школе, здравствених установа, развија и одржава контакте са породицом порекла детета и другим значајним особама из његовог живота.
У Милошевцу се готово читав век брину о деци без родитељског старања. И раније и сада чврсто се везују једни за друге. Кад њихови штићеници прирасту за срце, хранитељи им одвоје парче земље да подигну кућу, стану на луди камен и тако вечно остају у питомини поморавског села. И сами постају хранитељи и узимају придошлу децу старајући се о њима као што су то чинили њихови „родитељи“.
„Најтежи су растанци, кад деца одрасту и одлазе, срце се цепа као за својим“, кажу сви од реда, млади и времешни хранитељи, без изузетка. Њихова деца их прихватају као праву браћу и сестре, па им је живот богатији за још неколико најрођенијих. Надокнада за непроспаване ноћи, за све обрисане сузе и стрепње је немерљива, зато никада не кажу да им нешто недостаје. Дају и деле све што имају, а баве се хранитељством зато што им је љубав према деци без родитеља у генетском коду од предака који су 1931. године примили у своје домове ратну сирочад.
