ИНТЕРВЈУ: Милица Лукић Момировић, директорка најхуманије установе у Србији
Центар за породични смештај и усвојење Милошевац обележава ове године 90 година постојања. Кроз село је за непун век постојања прошло више од 6.000 деце. Цела година посвећена је обележавању значајног датума. Катарина Дешић и Бранка Филиповић су 2018.године на Дан државности одликоване Златном медаљом за заслуге, док је Центар одликован Сретењским орденом првог степена за хумане активноси у области дечије заштите-хранитељства.
- Милошевац је у току свог постојања обезбедио породични смештај за преко 6000 деце.
Познатих личности за које би шира јаваност знала нема, али свакако имамо лица која су се успешно остварила у својим професијама - инжењери у различитим областима, економисти, социјални радници, дефектолози, стручњаци различитих профила; има лица која нису завршила високе школе, али су су се успешно остварили као породични људи, домаћини, који су самостално саградили своју животну идилу. Могу да истакнем претходног директора Војислава Павловића, који је био успешан током читавог школовања, завршио еконмски факултет, био на одговорним позицијама у току радног века и био на челу наше установе, коју је успешно водио и значајно побољшао услове рада – каже директорка најхуманије установе у Србији, Милица Лукић Момировић, једна од оних у чијем домаћинству су се неговала деца, која је одрастала и дружила се са децом без родитељске бриге, смештеном у хранитељским породицама Милошевца.
- Тачан број породица које су се бавиле хранитељством немамо, али у селу готово да нема домаћинства које се у неком тренутку није бавило овим позивом. Бавити се хранитељством, у то време, као и данас је посебна част, то су углавном биле имућне породице, породице на гласу, цењене у сваком погледу. Породице које су се оствариле на различитим пољима и којима је некако било природно да се посвете деци без родитељског старања – каже директорка Милица и са пијететом помиње најстарије хранитељице које су се уложиле енергију, вољу и љубав да деца из Центра у њихвим породицама одрасту у добре људе.
- У лето 2020.године преминула је једна од најстаријих хранитељица, Бранка Филиповић, која је била међу првом децом на смештају приликом оснивања Центра. Међу живим хранитељицама имамо оне које су рођене 30-их и касније, а које су такође имале више десетина деце на смештају. Катарина Дешић и Бранка Филиповић су 2018.год. одликоване на Дан државности Златном медаљом за заслуге, док је Центар одликован Сретењским орденом првог степена за своје хумане активноси у области дечије заштите-хранитељства - говори о признањима директорка и подсећа да су њихов рад вредновале домаће и светске институције.
Сретењски орден за најстарију хранитељицу, Бранку Филиповић
- У прошлости је било и других признања. Стигла су на нашу адресу од УНИЦЕФ-а за помоћ деци 1991.године, од Уједињених нација 1979. Плакета међународне године детета као ванредно признање за успехе и дугогодишњи допринос развоју и унапређењу друштвене бриге о деци стгла је када и признање од Републичког фонд за социјалну заштиту као награда и знак посебаног друштвеног ангажовања за осведочен стваралачки рад и резултате изузетне вредности у области социјалне делатности 1973.године.
Било је и других признања локалног карактера и од различитих организација – ниже признања и одликовања као дае у календару вредна и пожртвована директорка спремна да у наредном периоду залагањима свог тима додатно допринесе побољшању услова боравка деце без родитељске бриге у Милошевцу. .
- Немамо тачну евиденцију колико је деце из Центра одлучило да остане у селу које су прихватили као свој завичај, али има доста деце, сада већ одраслих људи, који су изабрали Милошевац, засновали своју породицу овде и остварили се као породични људи. Неки од њих се баве хранитељством и то врло успешно – додаје да се већина бивших штићеника радо враћа у Милошевац.
- Има деце која се увек враћају и посећују хранитеље, у време празника, слава и других важних догађаја за породицу, а има и редовних неформалних посете. Мислим да је редовност посета показатељ колико су деца била везана за породицу и колико им је породица у неким кризним ситуацијама ослонац и уточиште-што и јесте одлика међусобних породичних односа. Такође се дешава да једни друге на различите начине испомажу када за тим постоји потреба. Такође било је ситација када су хранитељи уступали део своје имовине како би деца направила своје куће, помагали им да овде саграде свој дом. Многи хранитељи су развили готово родитељску везу са децом, пратили их у војску, на школовање, правили свадбе, крштења, примењивали све обичаје прилоком ових важних животних стуација деце, када би они добијали своју децу били поред њих као помоћ и подршка и уживали у успесима деце – говори из душе, пуна поноса на своје мештане директорка Лукић.
- Центар је у протеклом периоду имао различите изворе донација, била су то различита удружења грађана, истакнутих уметника, један од већих локалних донатора је винарија Радовановић из Крњева, последњих пар година имамо неформално удружење грађана из Смедерева које обезбеђује новогодишње пакетиће за одређен број деце,ту је и локална смоуправа, Железара Смедерево, Гоша Смедеревска.Паланка, Дунав осигарње, Ђенерали осигурање, фондација Новак Ђоковић. Атеље 212, Краљевска породица Карађорђевић. Било је и донација од деце која су била на смештају, а која су се успешно остварила и помагала у складу са својим могућностима. Морам да напоменем да сам запазила да донаторе углавном проналазимо ван територије наше општине, локални предузетници, власници фирми и сличних институција чини ми се да немају довољно слуха за потребе деце на смештају, иако се трудимо да им приближимо нашу проблематику – помало сетно, уз нескривену наду да ће с нешто променити на боље каже саговорница и додаје да је за децу обезбеђено нужно и неопходно, али да би им било од користи када би се донатори чешће јављали у складу са својим могућностима.
- Законска регулатива је лепо и на адекватан начин предвидела заштиту деце на смештају, као и рад установе. Покривене су све фазе раста и развоја деце, стручни радници прате децу на смештају и уз сардњу са надлежним центрима за социјални рад праве план осамостаљивања. Е сада , могло би да се каже да недостаје подршка државе у периоду осамостаљивања деце, тешко долазе до запослења, немају стамбени простор. Могуће је да их и ови проблеми са којима се сусрећу понекад приморавају да се врате у Милошевац и да уз помоћ хранитеља и познатог окружења започну свој, какав такав самостални живот – каже директорка преносећи своја искуства и сазнања везана за даљи животни ток штићеника који после пунолетства нису брига Центра, а чини се ни друштва.
- Што се тиче избора хранитеља, он је јасно дефинисан Правилником о хранитељству из 2008.године и могу да кажем да се наша установа заиста придржава законских одредби. Године хранитељских парова су шаренолике, намлађи пар има двадесетак година, а настарија хранитељица је 1952. Годиште. Дешава се да имамо хранитеље старије и од 65 година, али то је у изузетним случајевима, када је остало још која година детету на смештају, па да не би прекидали смештај детету и излагали га новој стресној ситуацији, одлучимо да са прекидом тог смештаја, буде и прекид рада хранитеља. Могу да вам кажем да су ови хранитељи однеговали и по више десетине деце – рекла је овим поводом Милица Лукић уз податак да су готово све хранитељске породице са дугогодишњим стажом и да се хранитељство преноси са старијих на нове генерације. А када се ради о проблемима и могућој злоупотреби штићеника директорка не бижи од одговора на ова питања.
- Главни проблем Центра је то што своју делатност нисмо проширили у оквиру припадајуће територије Подунавски округ, односно што нисмо своју делатност проширили како је предвиђено и планирано, што се и даље као најстарији Центар на територији Р.Србије водима као Центар који је у току трансформације, а у протеклом пероду се због забране запошљавања није десила никаква промена. Иначе кадар Центра има могућноси да се усавршава, прати новине у области социјалне заштите и исте примењује – каже и додаје да се нису сусретали у установи са немилим сценама током боравка деце у хранитељским породицама и да су само повремено били принуђени да решавају проблеме везане за навикавање и успостављање адекватног контакта штићеник – хранитељ.
- Озбиљног физичког или сексуалног насиља у оквиру породице по сазнањима стручних радника није било. Дешавала су се различита неслагања и то углавном у адолесцентном периоду деце, али су се такве ситуације превазилазиле уз помоћ саветодавног рада стручних радника како са децом, тако и са хранитељима. Било је ситација када хранитељи једноставно нису могли да одпрате изаовне ситуације у току одрастања деце и тада би дошло до премештаја деце у другу породицу. Нажалост било је и деце која једноставно нису могла да се прилагоде породичном окружењу чак и уз максималне напоре хранитеља и стручне службе, у таквим ситуацијама је долазило до прекида смештаја и та деца би обично била збринута у установе социјалне заштите.
Када се ради о евентуалној злоупотреби деце за рад на имању хранитеља директорека Центра у Милошевцу каже да ова прича постоји колико и сам Центар.
- Наша струка сматра да у оквиру породица где биолошка деца хранитеља обављају овакве послове, није сметња да и деца на смештају обављају исте послове, то нам је негде мерило. Такође могу да кажем да је механизација учинила своје и да је све мање људи у пољима, а самим тим и деце. Озбиљних злоупотреба по овом питању заиста није било.
са поносом могу да кажем да има деце која воле да се баве пољопривредом и увек су поред хранитеља када се обављају ови послови, али такође су та иста деца у исто време и изузетни ђаци, примерни и у школи и ван школе – како би се рекло рођени за све, каже Милица, а као директорка истиче да је јако поносна што се налазим на челу овакве установе и да уједно осећа врло велику одговорност,“ јер бити на челу установе која толико дуго постоји и јесте јако велика одговорност“.
- Напомињем да сам мишљења да овако дуго трајемо пре свега захваљујћи хранитељима и стручним радницима, односно њиховој међусобној сарадњи и спремности да се прилагодимо новим и модерним моделима одгоја деце. Стручни радници хранитељима пружају редовну, готово свакодневну стручну помић за свако дете, како би се остварила комплетна функционална целина. Улога стручних радника је врло важна у помоћи деци да разумеју своје стварно стање и положај, чиме се спречава да дође до конфузије идентитета. Поред индивидуалног рада са децом, практикују се различити облици групног рада, као и организовање социјалних активности формирањем различитих секција. За хранитеље се организују различити семинари из различитих области здравственог, педагошког и психолошког образовања како би им се пружила могућност да превазиђу и разреше проблеме који се најчешће јављају код деце на породичном смештају – зајључује причу о установи која траје непун век и хранитељима који уз љубав и пажњу деци нуде и део себе који се мења у складу са потребама. Уче иако им није у касном животном добу до учења, али за добробит деце т радо чине.
- Обележавање јубилеја смо започели благовремено и имали заиста лепе планове, међутим услед актуелне пандемије мораћемо да их ревидирамо и усклађујемо са стањем у држави, трудићемо са да у току целе године континуирано будемо заступљени у промоцији хранитељства и нашег Центра, те се надамо да ћете нам и ви у медијима помоћи у томе.
