Александра Малишић, едукаторка на пројекту „Сазнај препознај! Пријави“ УГ „Свет речи“ којим млади из седам средњих школа Србије скрећу пажњу јавности на значај проблема родно заснованог насиља, каже да се дискусијом и подизањем свести друштва може утицати на смањење свих облика насилног понашања. Пројекат се реализује уз подршку Министарства омадине и спорта и траје до краја децембра.
Природно, због мање изражене разлике у годинама, Александра Малишић, млада едукаторка на пројекту „Сазнај препознај! Пријави“, преносећи искуства у раду са младима на обуци у Великој Плани, истакла је да је успостављено разумевање, поверење и жеља да се идеја нанасиља шири међу младима интензивније и плодоносније него раније. Тим пре што се оваквим пројектима подиже свест читавог друштва о значају проблема који је у све већој мери присутан у друштву, самим тим и међу младима.
- Након ових обука и контаката са младима расте мотивација да наставим ово што радим зато што су учесници врло отворени и спремни да се суоче са овако тешким темама. Показали су врхунску концентрацију, трудили су се да разумеју једни друге, да развијају емпатију и једну врсту отворености у изградњи поверења – закључила је, након целодневног рада са младима, представница невладиног сектора и нагласила да је највећи део едукације био посвећен партнерским односима с обзиром на чињеницу да су млади у овом узрасту недовољно обавештени о могућим последицама партнерских односа у нездравим везама које могу да узрокују трајне последице.
- Сматрам да је најважније да се они у том узрасту информишу како треба да изгледа једна квалитетна веза и насупрот томе уоче који су то знаци насиља које они могу да препознају у својој вези, или околини, и притом разлуче шта могу да ураде да се заштите – тврди Александра и напомиње да је најзначајни утисак то што се учесници отварају и имају потребу пред групом вршњака да ипричају нешто што им се догодило.
- Кад пожеле да поделе искуства са другима, тада схватају да проблем није индивидуалне природе, није интерперсонални већ системски проблем који захтева системско решење. Нису истицали страх када су тумачили партнерску везу, али када смо говорили о појединачним ситуацијама насиља била им је једна од асицијација управо страх. У већој мери присутна је била емоција понижења, осећај несигурности, чак су наводили депресију, анксиозност и збуњеност као нека од осећања регистрованих у вези са конкретним ситуацијама насиља.
Александра каже да постоји бескрајно много могућности, чак и неке сићушне опције које се намећу, да би се развила прича међу младима о насиљу у везама и говорило о насилном поншању међу партнерима. То би свакако допринело да се директним утицајем на заједницу насиље стави у фокус како би се проблем решавао системски. Један од начина је едукација младих како се то ради у пројектима које реализује невладин сектор.
- Кад дођу кући учесници оваквих пројеката рећи ће нешто родитељима, или ће позвати некога, обратиће се школском тиму уколико уоче проблем или препознају насиље. То су већ огромни резултатзи оваквог рада, а они већ имају план да међу вршњацима шире сазнања која су овде стекли како би проширили значај теме што је свакако значајан корак преношења знања, солидарности и свих облика подршке. Повезивање је, уствари, кључ решења проблема- истиче Александра додајући да је разговор путоказ за решење многобројних проблема.
- Дискусија је пожељна; добро је да суочимо различита мишљења која су често супротстављена. У том дијалогу покушавамо да откријемо шта се крије иза неке ситуације која је представљена, а која се може видети као што је ситуација када се међусобно бране дечаци или девојчице, али на крају свих тих дијалога, оворених разговора, свако има право да каже шта мисли, да покушамо да дођемо до онога шта заиста стоји из тога.
Оно што се као закључак едукације намеће је став да су млади развијајући здраву дискусију истакли осећај заједништва. Убеђени су да заједно овакве и сличне проблеме могу да решавају ефикасније, а у прилог томе истакли су да су на овом окупљању постигли склад у размишљању и заједничком раду. Зато је главни утисак за све чланове групе стечена емпатија, договорена сарадња и неизбежно зближавање на оваквим и сличним сусретима. Пожелели су да се поново виде и буду део неког новог тима у борби против насиља.
На питање шта чини друштво да би се проблем евидентирао као појава у експанзији којој се мора стати на пут, и шта се очекује од институција да би се смањило насиље, млада едукаторка је истакла да се једино повезивањем свих карика друштва могу очекивати промене, посебно код младих који су будућност заједнице, весници промена.
- Од друштва се све очекује – ово је системски проблем па захтева системско решавање - то не значи да не треба да постоје неке мање борбе које се увезују и увећавају, али ако је важно да сви ми прихватимо одговорност за све ово што се дешава, онда не окрећемо главу када чујемо неку буку, кад приметимо насиље. Видимо ли да се расправљају на улици, будимо подршка, морамо да научимо да саслушамо, да верујемо жртви, да је разумемо. Да не захтевамо да нам објашњава. То је нешто што свако од нас може да уради, наравно пре свих држава, не само законима које доноси, већ и превентивним мерама, спровођењем закона, значајном улогом кроз образовање, пре свега.
Констатација да су и жене насилне поткрепљена је тврдњом да су жене убице ређа појава него што је то случај са мушкарцима, а у прилог тврдњи говоре статистички подаци.
- Према статистичким подацима када су жртве мушкарци, починиоци су у преко 50 одто случајева опет мушкарци. Мушкарци могу бити жртве, али су најчешће починиоци злочина мушкарци. Дешава се да и жене могу повредити мушкарце, али је то изражено у статистичком неравномерном односу. Кад погледамо ко су у највећем броју жртве, то су жене, у највећем броју починиоци тог насиља су мушкарци, кад су мушкарци жртве, опет су починиоци у највећем броју мушкарци – закључује причу о родно заснованом насиљу Александра Малишић, млада едукаторка на пројекту „Сазнај препознај! Пријави“.
