Литије у Црној Гори разоружале су страхове, срушиле зидове, ујединиле мисли. Сабрале народ у крсном ходу, мирном и молитвеном, кротком али одлучном и протестном – изразивши бунт, незадовољство, дуго времена таложено, а онда и навршено...

Велика борба се дешава између неба и земље, између анђела, који су од Господа даровани људима да их штите, и демона, који покушавају да нас оборе. Запитамо ли се некад, док слушамо Јеванђеље о исцељењу гадаринског ђавоиманог да ли у наше време има људи запоседнутих демонима, и бави ли се ико њиховим исцељењем?! Молитве егзорцизма или истеривања ђавола одувек су биле сигнал паклу каква је ситуација на земљи. Данас у Српској православној цркви постоји само пар свештеника који читају те молитве, од којих је један Предраг Поповић, јереј, са службом у Великој Плани.

април, 2020.

Ево гледам, али народ не видим. Пуст храм... Ех, душо, преплаках ја... Плачем, комунисти нису успели да нас овако мало у цркви буде. Бране, као да смо некаква секта... Само да свети Василије чу молитву. Све време само се молим да Господ услиши молитву оца Предрага, и да не чека дуго, јер пропадосмо. Ако нас ово не пробуди, не знам шта ће...

субота 25. април 2020.

Све је почело на Власини...

Чудни су путеви Господњи. Чудни и чудесни су и путеви оних који се Богом хране и поје, духовним видом гледају, надом чекају и љубављу сведоче име Христово... Њихове молитве, изаткане у јединству срца, ума и душе њихове, пробијају временске и просторне чауре и уздижу се ка Цару небеском, остављајући на земљи сва неверништва и поруге људске да глођу себе саме.  Славећи Христа, јер Њиме живе, проповедају  и исповедају име Његово, снагом своје вере напајајући и друге љубављу и надом у мрачним данима страхом обузетим.