уторак 11. децембар 2018.

Карађорђе Петровић, угледни трговац свињама и припадник хајдучких чета пре него што је у Орашцу изабран за вођу Првог српског устанка и постао родоначелник српске државе, послом и хајдучијом је био везан за јасенички крај, где је злом судбином скончао живот 1817. по повратку из Русије и Грчке. У раној младости  боравио је често као гост на народним весељима по селима у околини Вишевца, одакле вуче корене и где је у шумовитом Градишту рођен, по црквеним записима највероватније 1751. године. Детињатво је, пише историчар Дарко Ивановић у монографији о Великој Плани, провео у родитељској кући на обали Раче. Када је одрастао хајдуковао је дуж цариградског друма. У Паланци је борећи се против Турака приступио чети харамбаше Станоја Главаша, где се буди жеља и кују планови о покретању устанка и ослобођењу Срба  од турског зулума.