На симпозијуму у Великој Плани ментори на пројекту „Мрежа младих против корупције“ похвалили су рад својих тимова и изразили задовољство што су наишли на разумевање колега и ученика приликом реализације пројектних активности. Пројекат у 20 градова Србије реализује са партнерским основним и средњим школама УГ “Свет речи” уз подршку Америчке амбасаде.

Менторка зајечарског тима, Селена Ристић Витомировић, председница „Дечијег центра“ Зајечар, сматра да овај пројекат у знатној мери утиче на истицање проблема мита и корупције у први план и давање значаја овој појави у оној мери коју заслужује -  свакако више него што је у ранијем периоду свеприсутна негативна појава у друштву била заступљења у школи и образовању.

Удружење грађана „Свет речи“ из Велике Плане симпозијумом у градској библиотеци „Радоје Домановић“ окончало је 2. јула активности на пројекту "МРЕЖА МЛАДИХ СРБИЈЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ" који се од септембра прошле године реализује у 20 градова Србије уз подршку Америчке амбасаде из Београда.

Партнери на пројекту, школе из: Сомбора, Београда, Зајечара, Бора, Мајданпека, Великог Градишта, Пожаревца, Кучева, Смедеревске Паланке, Велике Плане, Деспотовца, Јагодине, Глоговца, Лапова, Крагујевца, Краљева, Врања, Бујановца, Владичиног Хана и Власотинца, својим ангажовањем и бројним активностима показали су кроз радионице и бројне активности да је борба против корупције задатак садашњих и будућих генрација младих који својим залагањем могу  да допринесу промени свести о проблему који Србију сврстава међу најкорумпираније земље у региону.

Све већи број младих брачних парова одлаже рађање деце због материјалних разлога, опредељења за каријеру или жеље да путују, забављају се и проживе живот без обавеза. Док гурају под тепих важну животну одлуку, биолошки сат откуцава.

У раскораку са временом нове генерације под ударом савремених токова мењањем начина живота уводе нова правила у комуникацији са спољним светом, самим тим одбацују општеприхваћене друштвене норме иако усвојене новине са собом не носе нужно боље и корисније последице по њих. Прилагођавање савременом животу често нарушава  њихово ментално и физичко здравље због чега се у све већој мери у позним годинама сусрећу са проблемом рађања.

Према последњем попису становништва које је спроведено 2011. године у нашој земљи  17,3% грађана егзистира као једнородитељска породица. Овакве заједнице чине један-самохрани родитељ и његово једно дете или више деце. Најчешће су то мајке оскудног материјалног стања приморане да се боре свим средствима за њих и њихову будућност.

ДЕЧИЈЕ ИГРАЛИШТЕ ПРЕДШКОЛЦИМА

Влада Србије расподелила је почетком године бесповратна средства локалним самоуправама у оквиру мера популационе политике. За 88 градова и општина издвојено је 650 милиона динара. За Велику Плану и изградњу дечијег игралишта за предшколце опредељено је 4,5 милиона, a на одобрена средства општина ће уложити додатних 800. 000 динара. Малишани предшколске установе “Дечије царство” имаће безбедан простор за игру, родитељи разлог да буду сигурни кад децу поверавају васпитачима.

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, проф. др Славица Ђукић Дејановић потписала је непосредно пре завођења ванредне ситуације због пандемије ковид-19 уговоре о додели бесповратних средстава за суфинансирање мера популационе политике, са представницима 88 локалних самоуправа, чији су пројекти прихваћени на Јавном позиву.

“За ову намену из буџета смо обезбедили 650 милиона динара, за суфинансирање до 85 одсто укупних трошкова. Највише средстава, око 292 милиона динара, опредељено је за адаптацију и санацију објеката предшколских установа и игралишта. На овај начин створиће се услови да се прошире капацитети и смање листе чекања у вртићима широм земље” истакла је министарка.

Анализом резултата истраживачког тима на пројекту „Култура рађања и партнерски односи у Србији“ Института за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Центром за маме 2017. године, дошло се до податка да већина мама у Србији зарађује мање од 300 евра месечно. Овај податак говори и више него довољно о ситуацији већине жене остварених као мајке у овом делу Европе. Њихова примања преточена у динаре била би негде око просека у Србији, мало више него вредност минималца који се тренутно исплаћује, а знатно мање него примања жена у државама у окружењу, још мање него у Европи и већем делу света.

Након непуне три године није се битно променила слика која сугерише тегобан живот велике већине запослених мајки у нашој држави и непосредном окружењу. Још је трагичније што си ни у блиској и даљој будућности неће догодити битне промене у корист ове групације становништва Србије.