Дрвени висећи мостови се ретко виђају у Србији. Има их неколико и даље служе иако су опасни и дотрајали. Повезују људе и обале...

Села Војска, Радошин Бресје и Мачевац су најудаљенија насеља општине Свилајинац која гравитирају Морави. Једина веза преко Велике Мораве дуги низ година била је скела код села Војска која је спајала читав крај са Багрданом. У том потезу око корита реке смештени су манастири Радошин, Златенац, Добреш и Миљков манастир, светиње од великог значаја за ресавски крај и житеље Шумадије и Поморавља који радо, верујући у спасење и исцелитељске моћи заштитника манастира, у великом броју посећују ова света места.

Сви ми који волимо Мораву

Морава у нашим срцима, заустављена на платнима, укроћена фотографским апаратом, описана у књигама...

На географским картама, у историјским списима, књигама и повељама уцртано је и убележено најмање шест мањих и већих река истог имена - Морава. Једна од њих је она која данас пролази кроз Чешку, Словачку и Аустрију, док је ова наша као велика река са својим састваницама и притокама жила куцавица Балкана и Србије, остале су једва приметне на мапама. Заједничко за све њих је да их раздваја и спаја – река Дунав у коју се уливају. Више од тога све оне спајау и раздвајају пределе и људе.

Једном, последњи пут ћеш читати причу за лаку ноћ

Тренуци које проводимо са нашом децом незаборавни су и остају нам у срцу и сећању за цео живот.

Никада се неће вратити тренуци детињства, па зато вреди сваки минут проведен са њима, без обзира на умор који у овом тренутку осећамо. Али, на жалост, они не трају заувек и треба максимално искористити сваки период живота, јер се ништа не може поновити. Овај емотивни текст ће вас подсетити баш на то и дотаћи ће срца свих мајки. Од оног тренутка када узмеш своју бебу у наручје, више никада ништа неће бити исто.

Моравом кроз поморавски крај

Одвајкада су долином Велике Мораве пролазили путеви који су пратили њен ток. Повезивали су средњу Европу са југоистоком, они попречни који су у свим правцима дотицали моравски ток повезивали су крајеве с једне стране моравске долине са њеном супротном страном.

Велика Морава и њене притоке на многим местима секу ове путеве због чега су људи били приморани да савлађивањем водених препрека спајају путеве и људе. Наједноставнији начин да се повежу обале био је да се река прегази на најплићем и најдоступнијем делу свог тока. Таква места се у народу називају брод, или газ, јер се на том месту може безбедније прећу на другу обалу него тамо где су вирови и где река тече пуном снагом. Међутим, овакви прелази су имали сезонски карактер и могли су се користити без бриге само кад је водостај током лета био у паду. За време љутих зима, кад снег и лед окују воду, могло се прелазити преко Мораве пешке. Али и то је носило ризике и било сезонског карактера.

Риболовачки трофеји

Није риболовачка прича. Десило се стварно, у присуству сведока. Они што су јели и пили поуздано знају да је шницла била као слоново уво, а реп ништа мањи од медвеђе шапе.Успеси два риболовца, Александра и Слободана дуго се препричавају...

Пола свог живота, можда и више, Слободан Живојиновић Боћа утрошио је на задовољства која доносе присуство реке и неизвесност пецања. На реци је провео незаменљиве тренутке радости и разочарања кад се из воде закопрца риба и неким чудом оде у дубине. Више је био загледан у водене површине Мораве и Дунава него у телевизијски екран. Ово гледање у модро зелену воду доносило му је више радости него преноси утакмица и разна светска првенства и олимпијаде, некако концентрисане баш у време баш кад риба највише ради.

Пре 40 година пројектовао и градио Жабарски мост и још тридесетак мостова у свету

Владимир Сјеклоћа, човек од науке и знања, визионар, градитељ мостова, архитекта, математичар, естета... Уз њега иде и све остало што се уклапа уз овакву личност

Када се крајем седамдесетих година говорило о потреби да се гради мост на Великој Морави, између Жабара и Велике Плане, Владимир Сјеклоћа, инжењер у Бироу за пројектовање мостова, урадио је нацрт за први континуални носач на пет поља чија је поправка уследила тек 25 година касније. Градња моста је трајала дуже него што се планирало, због чега се више од деценије чекало да грађевински објекат, од значаја за целу регију, буде предат на употребу.

- Ово је био последњи велики мост у Србији који је грађен потпуно нов седамдесетих година. За оно време по много чему другачији. Дужине 314 метара, стамени и прилично леп. Увео сам неке потпуно нове системе градње и пројектовања. Пошто је тада „Гоша“ градила конструкције дошао сам да га подижем као управник градилишта. Везан сам за њега двоструко – причао је пројектант приликом посете пре десетак година.