"Дом" Урсула Мејер
Филмотерапија:"Дом" Урсула Мејер
Шта се дешава када поред куће једне наизглед хармоничне петочлане породице започне изградња ауто-пута? Да ли ће хармонија бити нарушена или она није ни постојала?
Филмотерапија:"Дом" Урсула Мејер
Шта се дешава када поред куће једне наизглед хармоничне петочлане породице започне изградња ауто-пута? Да ли ће хармонија бити нарушена или она није ни постојала?
Унапређена родна равноправност на локалном нивоу уз подршку Владе Швајцарске
Аранђеловац, 25. фебруар 2022. године
Капацитети и механизми за родну равноправност ојачани су у 31 локалној самоуправи, док је више од 5.000 грађанки и грађана имало директну корист од спровођења пројеката за побољшање положаја жена у локалној заједници који су реализовани уз подршку Владе Швајцарске, истакнуто је на догађају који је програм – “Swiss PRO“ организовао 25. фебруара 2022. године у Аранђеловцу.
Дечја филмотерапија у сали Дома културе
Да ли сте се некада претварали да сте неко други? Да ли је то чинило да се осећате боље или вам дало могућност да урадите нешто што иначе не бисте могли?
С А О П Ш Т Е ЊЕ З А М Е Д И Ј Е
Београд, 19. фебруар 2022.
Поводом Светског дана социјалне правде, Фондација Центар за демократију упућује поруку солидарности угроженим појединцима и групама и позива државне институције да омогуће достојанствен живот свим грађанима Србије, на шта се наша држава и обавезала низом међународних докумената у области социјалних права.
Србија је земља са изразитим економским и социјалним неједнакостима. Сиромашних је све више, а издвајања за социјалну помоћ из године у годину све мања. Наше становништво је међу најсиромашнијим у Европи. Према расположивим подацима, око 450.000 људи (6,9%) живи у апсолутном сиромаштву, а у ризику од сиромаштва и социјалне искључености налази се око два милиона грађана Србије (29,8%). Посебно су забрињавајући подаци о сиромаштву најугроженијих друштвених група, становништва у руралним подручјима, незапослених, припадника ромске популације...
Нешто налик епилогу за завршeтетак нашег пројекта, у прилог племенитој идеји да улепшамо детињство деци без родитељског старања
Њише се колевка хранитељства у Милошевцу непун век, равно девет деценија, од 1931. године, првог дана када су нејака ратна сирочад из Београда упућена у напредно село племенитих људи на опоравак. Од тада па до данас, још годину више од округле бројке која је била само један од разлога да се збрињавањем деце без родитељског старања позабавимо више него обично, овде одрастају неки нови људи жељни спокоја који им је ускраћен сплетом околности на које не могу да утичу ни сада ни током даљег живота. Боре се са аждајама детињства, сањају дечије снове и желе да свет буде лепши за све остављене и заборављене.
Лична карта установе која је за девет деценија збринула цео један нови Милошевац
Од многих лепих и напредних села у Србији постојао је важан разлог да се за прву дечију колонију изабере баш село Милошевац, село удаљено 78 км од Београда, у непосредној близини Велике Плане.
Један од најважнијих и пресудних разлога је тај што је, за оно време, општи образовни и културни ниво становника села био на завидном нивоу. Установа за породични смештај деце у Милошевцу основана је на основу одредаба Правилника за колоније, одојчад и малу децу, који је објављен у „Службеном гласнику“ 6. октобра 1929. године. Свој рад установа започиње 29. марта 1931. године, када су смештена прва деца.
Конвенција о правима детета популарно названа Устав детета садржи одредбе којима се регулишу обавезе родитеља, породице, друштвене заједнице према деци, када се ради о деци са сметњама у развоју свако инсистирање на правима детета има још већу тежину. Текст у оквиру пројекта о Милошевцу и хранитељству је конципиран са намером да се родитељима и старатељима укаже на права која по закону могу да се остваре за децу са сметњама у развоју
Генерална скупштина Уједињених нација је 1989. Године усвојила Конвенцију о правима детета, први међународни уговор који се посебно бави правима детета. Све до усвајања Конвенције сматрало се да је дете довољно заштићено у оквирима опште заштите породице. Конвенција се популарно назива и Устав детета. Права детета, на чије су се поштовање обавезале државе које су ратификовале Конвенцију, односе се на апсолутно свако дете. Ипак, када се говори о деци са сметњама у развоју, инсистирање на поштовању права детета има још већу тежину, јер су она најосетљивији део свеукупне популације.