Глобално отопљење угрожава воде Србије

Морава је овог лета на историјском минимуму. Дуж читавог тока формирани су спрудови на речном корито, виде се остврвца а биљни и животињски свет угрожава мањак кисеоника

     Водостај река овог лета у Србији и свету је веома низак, у неким подручјима на историјском минимуму, а у малим водотоцима корита су сасвим пресушила. Велика Морава је у августу на историјском минимуму све до Љубичева. Разлог су мале количине падавима и веома високе температуре које нас прате током целог лета. Према информацијама Хидрометеоролошког завода повремени пљускови на неким локацијама само привремено повећавају ниво воде који се већ након 24 сата услед тропских врућина поново спушта до најниже коте и количину воде враћа у пређашње стање. Оваква хидрометеоролошка ситуација утиче на живи свет и доводи биљке и животиње речних водотокова у ситуацију да се боре за преживљавање. Дуготрајна суша и високе температуре формирале су острва и острвца на највећој српској реци кроз читаво Поморавље, чини се да је реку могуће прећи дугим корацима без опасности од утапања.

Цркве и манастири дуж тока Велике Мораве

Златенац, Добрешево, Радошин и брвнара у Гложанима вековима опстају на воденом путу кроз Србију захваљујући бризи верника и жељи народа да очува традицију...

На десној обали Велике Мораве, јужно од Свилајинца, а западно од Деспотовца и манастира Манасије, у Доњој Ресави, налази се шест манастира насталих вероватно у истом раздобљу - крајем 14. и почетком 15. века - када и манастири Раваница и Манасија (Ресава).

Манастири ресавске Свете Горе

       Дуж Велике Мораве, у њеном средишњем току, у срцу ресавског краја, смештено је мноштво средњевековних манастира због чега је Ресавска Света гора сматрана светим местом и вековима након њиховог настанка остала једно од најпосећених дестинацаја значајних за очување православља.

         На десној обали Велике Мораве, јужно од Свилајинца, а западно од Деспотовца и манастира Манасије, у Доњој Ресави, налази се шест манастира насталих вероватно у истом раздобљу - крајем 14 и почетком 15 века - када и манастири

Градови уз Мораву

Ћуприја је једини град који лежи на самој обали Велике Мораве. Остале насеобине се само наслањају на њено корито и гравитирају току највеће српске реке.

     Ћуприја спада међу малобројна места у Србији којима је у имену сачуван траг турске вишевековне владавине. Њено име потиче од турског израза за мост и иако нема грађевину која ће попут ћуприје на Дрини асоцирати на ова времена, има стари жути мост који повезује њене две обале. Место није велико нити је на далеко познато по нечему што би било симбол насеобине и атракција за посете туриста. Враћањем у прошлост оживљава се она лепша романтичнија страна постојања српских насеобина у којима се одвијао живот пре него што је модерно доба условило бржи ритам развоја.

Моравом кроз Србију 

Географски положај и значај највеће српске реке, њених притока, градова и насеља који гравитирају Великој Морави. За Римљане је Морава била Маргус, а Келти, као пражитељи Балкана, сматрали су је лепом девојком.

       Велика Морава као највећа српска река настаје спајањем Западне и Јужне Морава, протиче кроз централни део Србије, прави плодну равницу и највећу житницу. Њој гравитирају насеља широког подручја које обухвата више од трећине територије Србије. Две реке које својим сливовима чине да Морава моћна и Велика потече ка ушћу у Дунав састају се код Сталаћа, иза саме Сталаћке клисуре. Одатле до Шалинца, где увире у дунавске воде, тече својим током још 185 километара. Укупна дужина Мораве износи 493 км. Њена притока Јужна Морава чија је дужина 295 километара, са својих 157 притока, доноси јој највећу количину воде и због ње је она велика и снажна равничарска река. Када јој се придода ток Западне Мораве који је дуг 308 километара све три заједно обиђу готово целу Србију јужно од Саве и Дунава. Водено короти јој богате са свих страна бањски извори и минералне воде најлековитијих бања јужне и западне Србије.

Морава је реч која означава воду у већини речника словенских језика

Бројне су недоумице око порекла имена реке Морава као и већине хидронима и топонима на територији Србије. Тумачења су разна, имају упориште у језицима племена и народа који су кроз историју обитавали на овим просторима.

       Ако се крене од старосрпске транскрипције ова реч означава област обраслу свежом младом травом обично уз воду. Истовремено морава је у староспрском језику означавала и специфично зелену боју. У старим речницима је такође могуће наћи да исто значење има и облик речи „мурава“. Тражећи порекло речи морава путеви воде до тумачења да ова прасловенска, свесловенска и старосрпска реч значи мору – кошмарни сан и да потиче од глагола морити. Могуће је наћи тумачење да ова реч значи луг, место покривено зеленом травом, што опет представља везу са хидронимима из ове регије.