Одвајкада су долином Велике Мораве пролазили путеви који су пратили њен ток. Повезивали су средњу Европу са југоистоком, они попречни који су у свим правцима дотицали моравски ток повезивали су крајеве с једне стране моравске долине са њеном супротном страном. Има их 12 ако се рачунају остаци старог моста који повезује Жабаре и Плану.  Најатрактивнији је мост код села Војска. Висећи је, лебди изнад воде одакле се посмтра широм отворених очију ток Мораве и део Поморавља. 

Велика Морава и њене притоке на многим местима секу ове путеве због чега су људи били приморани да савлађивањем водених препрека спајају путеве и људе. Наједноставнији начин да се повежу обале био је да се река прегази-премости на најплићем и најдоступнијем делу свог тока. 

  ...Огледали смо се протеклих шест месеци у Морави. У намери да сагледамо све њене добре и лоше стране, утврдимо због чега је наш понос и опомена, пловили смо њеним водама, посматрали је са обала и мостова, радовали се сваком сусрету са њом. На моменте нам се чинила великом и моћном, чешће смо жалили што није снажнија и јача, чистија и бистрија него што јесте. Повезала је својим током наше мисли и емоције као што је у свој слив ујединила саставнице Јужне и Западне Мораве, пригрлила у своје корито све мање и веће токове јужно од Саве и Дунава.

Шта је Морава нама, шта представља другима и шта би све могла бити, питање је које се намеће на крају обављеног посла на пројекту...

Романтична страна највољеније српске реке

                Шумори Морава, мутна и спора, носи собом муљ и речни нанос који ће избачен из корита оставити за собом плодно земљиште на коме ће нићи нови животи; крије у својим водама добро чуване тајне, дубоко скриване од незаборава које се поверавају само највернијим пријатељима...

                ... Ушушкала је Морава у своје увале, међу спрудове, у шикарама и на својим разуђеним обалама, блатњавим и шљунковитим стазама, највеће моравске тајне. Догађале су се око њеног замућеног тока најчудније и најзанимљивије животне приче чији су јунаци људи срцем и душом везани за реку. Многи од њих већ броде небеским пространством тужни што је с висине, као изгладнеле птице, посматрају док се бори са вировима, како ваља сасушено грање, преврће набујалим таласима изваљена стабла, одбачене ником потребне олупине, пластичне флаше, кесе пуне отпада...

Срби имају три Мораве и више Моравица, безброј бара, још више мртваја и малих акумулационих језера.

Западна и Јужна Морава чине Велику Мораву, њене су саставнице и разлог њеног постојања. Као равничарска река, Морава је некада меандрирала и имала мноштво oкука и завоја. Некада давно, док је човек није укротио, стално је мењала правац кретања остављајући изван свог корита, са леве и десне стране свог тока, напуштена моравишта која су се претварала у мртваје, баре и ритове са специфичном и бујном флором и фауном. О томе у текстовима на страницама нашег листа. Овде доносимо слике директно са обала краљице српских река.

Морава у октобру лепа је као и у осталим мсецима у години, можда мало лепша због обиља боја карактеристичних за златну јесен.

  Последњих година Велика Морава МУТНА ТЕЧЕ и има тенденцију даљег погоршања квалитета воде. Главни разлог је густа насељеност регије у њеном сливу, развиј индустрије и све већа употреба пестицида и хемијских средстава у пољопривредној производњи. Како на квалитет воде Велике Мораве у великој мери утичу и њене леве притоке, које дотичу из Шумадије, а које су такође јако загађене, јасно је зашто Морава представља на поједним својим деловима опасност по здравље човека, биљака и животиња.

       Чувајмо Мораву да нам дуже траје, да уживамо у њеном току, да са њом поделимо радости и туге, да пустимо низ њен ток све што бисмо желели да оставимо за собом – мрачне мисли, стрепње и проблеме и пробудимо жељу док стојимо на њеним обалама, да сутрашњи дан буде леп и сунчан иако нас м

ожда очекује киша. Ако и падне, и она са собом носи лепоту живљења. Ни без ње се не може. Природа несебично пружа уживање, узвратимо јој поштовањем и чувањем свега што нам дарује!

 Забрањено је прикупљање и убирање пужева, жаба, пијавица, шумских корњача и поскока на ширем подручју Србије – објава Министарства заштите животне средине на снази од ове године потврдила је да друштво показује већу бригу за угрожене врсте него раније.

Израз угрожене врсте користи се као означитељ могућности да је одређена биљна или животињска врста пред изумирањем, у ближој или даљој будућности. При процењивању нивоа угрожености одређене врсте флоре и фауне, разматрају се многи фактори, од бројчаности популације једне врсте, до препознавања претњи попут лова и других људских узрочника.

Да ли вам се чини да је раније, у скорој и далекој прошлости, било више шарених лептирића на цвећу. Многи су нестали, неки пак од ових које виђамо су угрожене врсте. Неке од ових врста имају станиште уз водени ток Велике Мораве.

Чувајмо природу да бисмо уживали у њој!