Времешне, оронуле куће, са траговима прошлости често се срећу по селима и у мањим варошима, готово нетакнуте. Говоре више него што би хтеле, сведоче колико (не)бриге домаћини улажу да би опстале 

У Доњојасеничком крају, географској области централне Србије којој једним делом припадају Велика Плана и њена насеља, током вишевековног постојања насеобина, мењали су се стилови градње кућа и прилагођавали се архитектонским токовима и стварним потребама. У далекој прошлости на овим просторима градиле су се куће од блата, обложене летвама, облепљене ситним деловима црепа или прућа. Касније су градитељи осмислили нове трајније технике. Нешто од тог доба преостало је као сведок давно прохујалог времена.

ЦРНО БЕЛИ СВЕТ

 Да би имали будућност на време морамо да сачувамо прошлост. Црно бела фотографија чува од заборава као сведок времена прошлост о којој ће само магловита сећања имати будуће генерације уколико им на време не предочимо њихов значај. Душан Славнић близу пола века сакупља фото материјал који би украсио сваку музејску поставку. Помагали су му Миланче Марковић, Ивица Здравковић, Драган Минић, Драги Томић… Допринос колекцији дала је својевремено, давно почивша мати Иларија, монахиња манастира Покајница.

Да сакупљено благо представи јавности сетио се пре десет година Бранко Арсић, чувар завичајног блага, који је са групом Плањана организовао изложбу старих фотографија поводом једне од годишњица пробоја Солунског фронта. Неке од тадашњих експоната позајмили су Музеј Србије и Војни музеј на Калемегдану.

Славолук над улазом у двориште домаћина сведочи о старости породице, њеној моћи и способности да опстане упркос недаћама које су пратиле српску породицу у прошлости

Још се по негде наилази по селима и варошима на капије налик тријумфалним славолуцима. Велике су, зидане опеком или од обрађеног камена са стрехом од црепа. На врху лабудови или главе лавова, понегде се истиче грб породични као ознака моћи и трајања. Многе су оронуле, урушене, изгубиле пређашњи изглед. Само подсећају на време коме сведоче. Још увек сигнализирају да су иза ограде старе породице са вековним коренима на поморавској земљи. Мало њих је задржало пређашњи изглед, док је већина помешала стилове, материјале и облике. Како год, симбол су битисања, сведок времена и недвосмислено буде сећања... 

Плотови и балкони носе исту симболику. Није тешко прочитати са њихових обриса године и некадашњу лепоту...

Лепе и топле, ретке и занимљиве привлаче поглед, буде сећања и чувају традицију

Право богатство за српску културу и архитектуру представљају преостали ретки примри кућа од дрвених талпи грђених пре више о стотину година. Неке од њих су времешне старице чије се године не могу избројати. Кадa су у добром стању плене топлином и лепотом, руиниране буде сету и разочарање што је дозвољено њихово урушавање. На изложби фотографија Југослава Тодоровића у Дому културе у Старом Селу, у јулу 2013. године, посетиоци су имали прилику да виде забележене оком камере ретке примере старих кућа у овом крају поштеђене  од зуба времена.

Орашани су пуних шеснаест година водили жестоку борбу са властима да њихово село прерасте у варошицу; тек после Великог рата, 1921. успели су краљевим указом да остваре циљ.

Велико Орашје обилује траговима римских насеобина, попут остатака богомоља, гробница, костурница, грнчарије, ковина, ћупова са сребрњацима који су нађени приликом градње жлезнице 1882. Године - пише у моногрфији локлног хроничара Дарка Ивановића, професора историје, који је у књизи о овом селу на 450 страна забележио обједињену прошлост краја допуњену факсимилима, фотографијма, белешкама нађеним у архивима, породичним заоставштинама. Село је без сумње имало занимљиву историју од настанка до днашњег дана.

Споменици културе у насељима општине Велика Плана - грађевине као знак препознавања и дуготрајности насеобине

Ако за свако насеље на територији општине Велика Плана тражимо по један симбол, није тешко спојити древне грађевине са местом у којем живе људи спремни да испричају у неколико реченица историју свог места.