Зашто брачни парови одлажу родитељство и због чега изостаје жеља остварених родитеља да прошире породицу, питања су од чијих одговора у великој мери зависи демографска слика Србије последњих деценија. Бројни су фактори који утичу на смањење наталитета у Србији и то није најчешће недостатак новца. У којој мери нове мере Владе Србије могу да подстакну рађање покушали смо да добијемо одговор од наших суграђана који баш и нису били вољни да коментаришу овакву ситуацију сваљујући кривицу на државу и целокупно стање окарактерисали су као неповољно за рађање деце и одрастање у окружењу које није здраво за потомство.

За млеко до 2.000 динара, за пелене исто толико, за козметику до 2.500, нове крпице до 5.000, играчке и остале украсе бебине собе  2.500  - када се подвуче списак за куповину супружници који добију принову за свакодневне потребе бебе месечно издвоје минимум 15.000 динара.

Законом о финансијској подршци породици са децом уређено је право на родитељски додатак који подносиоци захтева могу остварити на републичком нивоу. Мајка која је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Србије остварује ово право за прво, друго, треће и четврто дете. Ово право може остварити и мајка која је страни држављанин под условом да има статус стално настањеног странца и да је дете рођено на територији Републике Србије.

Све је више жена у Србији које имају велике проблеме да остану у другом стању и нису само оне разлог неплодних бракова или ванбрачних заједница.  У истој мери  мушкарце и жене погађа стерилитет, и то независно од старосне групе. Често ни жене ни њихови партнери немају здравствених проблема, па ипак беба никако да стигне. Разлози, у том случају, могу да буду психихичке природе или се јављају као последица  стреса због посла којим се бави један од партнера или обоје, повишене телесне тежине, претеране физичке активности, пушења, употребе психоактивних супстанци ...

Сваки шести пар у Србији суочава се с проблемом неплодности. Уз медицинску помоћ, држава се побринула да финансијски олакша брачним и вамбрачним паретнерима битку за бебе. О трошку државе на вантелесну оплодњу жене у Србији могу да иду до 43. године. Промене се односе и на вамбрачне партнере чиме се њихов статус изједначава са супружницима из брачних заједница.

Истраживања показују да је 88 одсто ученика/ца изјавило је да је имало искуство са вршњачким насиљем, а сваки четврти (26 одсто) био је сведок неког облика насиља. Почетком фебруара, испред дискотеке у Великој Плани, у раним јутарњим сатима,  претучен је матурант С.Ф. из Старог Села који је преминуо због насталих повреда. Систем кажњавања не даје дугорочне резултате, а како би школе постале безбеднија места, потребно је у решавање конфликата укључивати младе из Ђачког парламента, као медијаторе. Треба их обучити за програм вршњачке медијације да би умели да препознају насилне ситуације и  знали како да реагују тј. да насиље зауставе и помогну да се  успостави комуникација између ученика у сукобу и створи добра атмосфера у одељењу. Млади ће знати да препознају насилне ситуације и постаће  сензитивисани за различитости.