среда 06. април 2016.
У оквиру предизборне кампање, у организацији чланова ОО СНС, на трибини у Великој Плани гости су били пензионисани официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, Веселин Шљиванчанин и проф. др Слободан Панов, редовни професор породичног права на Правном факултету у Београду. Тема скупа био је Хашки трибунал, оданост отаџбини и значај породице у животу појединца и друштва.
Своје присуство на трибини Веселин Шљиваначанин је образложио потребом да се нађе међу честитим, правим људима и патриотама који воле отаџбину Србију, слободу, веру и истину.
- Овде сам и због некадашњих војника моје јединице од којих сам, кад је било најтеже као официр учио како треба бити храбар и волети отаџбину. Због Аце Вучића, Андреја, Вулина, Прелевића, великог броја грађана и многих других који су се оне јунске ноћи 2003. године окупили испред зграде у којој сам живео да ми помогну и не дозволе да ме невиног воде у затвор. Иако је тада било ванредно стање на снази, они се нису плашили, већ су својим телима и животом штитили мене.
Истичући да је незаслужено привилегован да говори о генералу Шљиванчанину, професор породичног права др Слободан Панов, кроз три духовно - моралне асоцијације говорио је о хашком оптуженику, Веселину Шљиванчанину. Један аспект се односио на отаџбину и патриотизам, други на породицу, трећи на појам човека и човечности.
- Кад се помене генерал Шљиванчанин прва асоцијације јесте отаџбина, односно верност патриотизму. Оно што је потребно да се нагласи јесте да је та верност генерала Шљиванчанина партиотизму и отаџбини без пауза. Подсетићу вас да је било љубитеља врлине који нису имали кондицију у тој врлини, као француски генерал Петен који је био маршал у Првом светском рату, а Другом светском рату је био издајник. Хркач, који је као усташа подметнуо бомбу у београдском биоскопу потиче из породице у којој су његови славили крсну славу Ђурђевдан. Сећам се, и не заборављам, господина Шљиванчанина који је као див из епске поезије оног вуковарског дана, челичан наспрам декадентног бледила странца рекао оно што је обележило његов живот: "ово је моја отаџбина" - рекао је др Панов закључујући да ни догађаји после вуковарског егзодуса који указују на храброст таквог војника не изненађују.
Полазећи од претпоставке да биографија тла одређује биографију душе, да је планински крш најплодније тло за врлину, о чему је писао Јован Цвијић, професор породичног права је због особина које поседује и моралних карактеристика које га одликују генерала Шљиванчанина окарактерисао као најбољег репрезената динарског типа који се одликује романтизованим сјаним и храбрим идеализомом.
- Живот је препун апсурда, један од тих занимљивих апсурда јесте оно што је констатовао наш писац Меша Селимовић, да оно што не бирамо највише волимо. Ми не бирамо отаџбину, не бирамо породицу, а та љубав је вјековечита.
Говорећи о хашком трибуналу, др Панов је у контексту основног хришћанског постулата "љуби ближњег свога" протумачио значај институције.
- Непријатељ својим критикама, својим погрешним схватањем утиче да се ми побољшамо, активирамо све своје потенцијале, а пријатељи својим похвалама могу да утичу да се морално улењимо и погордимо. Хаг нас заправо чини ближим истини да смо ми народ који нисмо чинили, осим врлине скоро ништа. Кад кажете Хаг и све његове пресуде, ту заправо нема изненађења, као што руски председник Владимир Путин каже да је ова светска економска и политичка криза изненађење као што је руска зима изненађење. Тако најбољи српски историчар, академик Екмечић, каже да су пресуде Хашког трибунала изненађење као кад бисте поставили Казанову за директора девојачке школе и онда се чудили даљем развоју догађаја. Хаг је показао карикатуру права, а ја често предлажем мојим студентима да размисле да ли је право ближе балету или политици. Може да буде ближе балету с обзиром да је право уметност аргументовања, и с обзиром на то да постоји снажна уметничка фракција међу правницима, али право је ипак у својој суштини политичка дисциплина и онда нимало не чуде политичке интервенције. Хаг као и сви други лоши судови показују ту лошу политичку димензију.
Своје излагање о генералу Шљиванчанину др Слободан Панов је завршио констатацијом да је цео његов живот сведочаснтво жртвом.
- Прави православни хишћанин се моли за океан искушења, господин Шљиванчани је тај океан искушења прошао успешно захваљујући својој снази, подршци и снази своје породице, и тиме се показује да је патња најбољи темељ људске среће. Увек сам говорио о генералу Шљиванчанину да припада српској аристократији, не у оном класичном политичком смислу него у грчком смислу - најбољи. Господин Шљиванчанин јесте најбољи. Постоји једна руска пословица која каже да постоје четири врсте људи: они који не знају да не знају, то су идиоти, они који не знају да знају, њих треба охрабрити, они који знају да не знају, њих треба научити и они који знају да знају као господин Шљиванчанин, њих треба слушати. Немојте веровати ономе што сада видите, господин Шљиванчанин је сада овде, међутим он је овде само делом свога бића, суштином свог бића он је у легенди.
Своју оданост отаџбини и народу генерал Веселин Шљиванчанин је у свом обраћању скупу истакао у више наврата.
- Увек земља из које никнеш формира твоју душу и влада читавим твојим животом. Човек је једноставно човек, или то није. Није живот само оно што радом стичемо, већ и оно што су нам преци оставили. Они су нам поверили углед и часно име. Само онај који одбрани част и име син је свог оца и унук свог деде. Ми војници у тим тешким временима нисмо имали право да одустанемо, нити да се предамо. Бранили смо до краја оно у шта смо веровали. О човеку говоре његова дела. За војнике и старешине Гардијске бригаде живот је био посвећен слободи отаџбине и добру народа. Таквих је данас пуно широм наше отаџбине.
Уверен да су прошла зла времена и да су људи из свега што нас је задесило и оставило трага извукли поуку, Веселин Шљиванчанин је позвао грађане да буду јединствени и гласају за домаћине, патриоте и родољубе којима је Србија на срцу.
- Слободно могу да кажем да су то кандидати са листе СНС и њихове коалиције, на челу са Александром Вучићем. Они који желе добро својим потомцима и који не мисле само на себе.