четвртак 09. јун 2016.
Велики формати уља на платну из серије оностранаког, необјашњихов и недокучивог, тема су изложбе слика акадмеске сликарке млађе генерације, Зорице Шормаз.Рођена Сарајка студирала је и дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, магистрирала на Интердисциплинарним постдипломским студијама Универзитета уметности у Београду.
Излагала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, имала неколико самосталних изложби у галеријама Београда и Инђије, била заступљана у Малој Галерији УЛУПУДС-а у Београду, а до 22. јуна у Великој Плани.
Мотиве за велике формате у свим тоновима преовлађујуће плаве, црвене и црне боје, потражила је у природи недоступној човековом здравом разуму. Осликала је широким потезом појаве које се подводе под вишу силу и појаснила речима у каталогу изложбе шта је било пресудно да се позабави кристалима и стародревним мегалитима.
„ Појам Вис Маиор се односи на супериорну силу, силу коју је немогуће предвдети и контролисати. У књизи Дејвида Чајлдреса „Антигравитација и грид света“ говори се о анализама попут Бермудског троугла и јапанског Ђавољег мора, где се дешавају необјашњиви феномени. Поставља се и питање стародревних мегалита (Мохенђжо Даро, Каиро, Перу, Ускршња остврва, Зимбабве, Борнео) који су лоцирани на специфичним, једнако удаљеним тачкама. Такође се говори и о локацијама позитивног енергетског поља какво се среће на Хималајима и градовима старих Инка.
По овој теорији Земља је правилно геометријски мапирана једним гридом у чијим чвориштима су места са највећим енергетским пољем. Показало се да тај грид утиче на две основне манифестације физичког света: гравитацију и енергију. Недовољно разјашњен појам оваквог грида, па чак и сам појам гравитације, тло је за различите претпоставке. Једни сматрају да је грид могуће искористити за левитасију и антигравитасију, други та чворишна места чак сматрају вратима за улаз у другу димензију, водећи се необјашњивима ишчезавањима у тим областима.
Замисао Земаљиног енергетског грида и његових тачака послужила ми је као полазиште за приказе на сликама, који у ствари представљају различите локације на Земљи, са израженом вртложном активношћу сила. На другом ступњу ове слике представљауу „слом реалности“ који се дешава како виртуализацијом путем нових медија, тако и новим начиним теоријама и сазнањима, а заједничка је нит која се провлачи кроз све моје радове“ – каже ауторка самосталне изложбе, Зорица Шормаз.