Да, то су били дани

субота 26. новембар 2016.

„Масукини позоришни дани“ као круна овогодишњег позоришног догађања отпопчели су гостовањем првака Народног позоришта Београд, Небојше Дугалића и Бориса Пинговића, који су музичко поетским кабареом „Да, то су били дани“ унели ведрину у згуснути програм 39. манифестације чије трајање идуће године најављује улазак у пету деценију.  

Музичко – глумачки тандем Небојша Дугалић и Борис Пинговић, прваци драме Народног позоришта, потпомогнути умећем другог музичког двојца Воје Савића (бас гитара) и Нине Ћосић (ритам и вокал) показали су да с разлогом представа живи више од деценије. Са 249 извођења, безмало година цела у континуитету, расуто по месецима и годинама по градовима и сценама у региону пуних 13 година, кабаре „Да, то су били дани“, сугестивно и ауторитативно враћа публику у време када је за неке генерације живот био песма и игра.

Када су Небојша и Борис пребирајући по жицама гитаре показали да поред глуме могу публику да заинтригирају песмом и римом, чинило се на моменте да је за отварање традиционалне манифестације публика позвана на концерт. Занимљиво комбиновани стихови Душка Трифунивића, Лазе Костића, Милоша Црњанског, Арсена Дедића, Ђорђа Балашевића... са увек актуеленим мислима Душка Радовића и анагдотама о Брани Петровићу, Витомиру Николићу, Петру Краљу, Тину Ујевићу, Павлу Вуисићу и другим знаменитним личностима уз музику „Сантане“, „Ваје кон Диос“, „Атомског склоништа“, „Азре“, „Бјелог дугмета“, „Леб и сол“ учинили су да оживимо сећања не само на људе које смо волели, него и на време које се многима чини боље него данас.

А када је Небоша, на самом крају упозорио да није близу крај и да „ћемо се ћерати још“, упркос првој помисли да смо долазећи на отварање „Масукиних позоришних дана“ дошли орни да уживамо у глуми првака Народног позоришта, а не да се дивимо њиховом музичком таленту,  прихватили смо уверени да Дугалић и ред вожње или јеловник било ког ресторана може тако убедљиво да саопшти да нам се чини како позоришном сценом лелујају сенке свих поменутих ликова у песмама и анегдотама. А тек како "Ана решава укрштене речи", требало је чути кад Небојша шармантно опуштено саопштава.

Бескрајно симпатични дијалог два пријатеља, Бориса и Небојше, натпевавање и надмудривање, потпомогнуто солистичким наступима Нине Ћосић уз пратњу Воје Савића, прихваћено је као поклон за почетак нечега што нас уводи у тајне позоришне сцене чије ће завесе бити отворене све до 12. децембра. Томе је допринело казивање стихова песме у којој је главни јунак управо позоришна завеса.

Спремни да дан иза отварања Масукиних позоришних дана видимо најтрофејнију аматерску представу, победника Фестивала фестивала у Требињу, „AD INFINITUM“, у ауторском пројекту Мирослава Кожика и Мирослава Бако, старих знанаца из Словачког позоришта „ВХВ“ и СКУД „Херој Јанко Чмелик“ из Старе Пазовре, сачекало нас је изненађење. Уместо њих, ансамбл из Костолачког позоришта “ Кастелум“ попунио је термин предвиђен за позориште сенки и наставак позоришне трилогије о човечанству.  Драму „Проклетство“ Семира Гицића прихватили смо као још једну прочитану књигу чији мото „ја по своје дођох, а ти види шта ћеш“ може да буде општеприхваћен за све што публику очекује до краја. Жељна позоришних догађања долази по своје, а организатор нека види ша ће и како ће да оправда очекивања.

До краја следе гости из Раче („Београдска трилогија“), Јагодине („Саб(х)рана дела Вилијема Шекспира“), Петровца на Млави („Немам да платим и нећу да платим“), Звездара театра („Источни анђео“), Мадленијанума („Казанова против Дон Жуана“), Шапца („Тектоника осећања“), Народног позоришта Београд („Браколомије“), Театра 5 из Београда (“Опера за три гроша“), а завршиће се наступом домаћина („Сабирни центар“). Још два пута наши ће бити актери догађања на сцени ( „Пиратске играрије“ и „Породица Адамс“ у режији младог професионалног глумца Стевана Јовановића). За најмлађе предвиђена је и трећа представа „Немушти језик“ у извођењу ОАП „Бранислав Нушић“ из Малог Црнића.