Промоција Зборника „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ у Техничкој школи Бор

На пројектима „Света речи“ оснажене су девојке за превазилажење изазова и подстакнуте да развију самопоуздање и предузетнички дух

На промоцији у средњошколском центру у Бору своја искуства изложиле су девојке - чланице тимова и њихове менторке, Светлана Продановић и Сања Пејчић. О значају пројектних актувности, резултатима рада и уоченим променама говорила је председница Удружења Јелена Златкова и истакла да је циљ пројектног тима да што више младих људи добије прилику да сазна о програму оснаживања девојака, спроведеним активностима и могућностима које се пружају новим девојкама које желе да се прикључе едукацијама и пројектима који следе.

Зборнике „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ је резултат рада, труда и вере у промене девојака и менторики средњих школа из Деспотовца, Велике Плане, Крагујевца и Бора на пројектима подршке и оснаживања девојака за превазилажење изазова. Пројектне активности је реализовало и осмислило Удружење грађана „Света речи“ уз подршку Економске иницијативе жена, Фондације Филија и Министарства спољних послова Републике Немачке. Штампање публикације подстакла је и помогла ЕИЖ Хрватска.
Сузана Илић, координатор пројектног тима Техничке школе у Бору, рекла је овом приликом да је од изузетног значаја за ученике школе и запослене у њој да се реализацијом оваквих пројеката подстиче свест младих да раде на себи, оснажују своју личност, подстичу друге ученике на промене на боље како би се рађале нове идеје за пројектне активности и смањило насиље међу вршњацима.
Магдалена Марић, вршњачка едукаторка, изразила је задовољство што има прилику да на пројектима „Света речи“ стиче нова сазнања која ће јој омогућити да лакше доноси важне животне одлуке и да стечена знања и вештине на едукацијама преноси својим друговима и другарицама.
- Имам утисак да сам након обуке прилично оснажена да препознам и утичем на смањење насиља међу вршњацима засновано на родним неједнакостима. Сматрам да је потребно да се људи освесте колико је вршњачко насиље присутно међу децом и младима, колико је важно да се боримо против насиља и да се већа пажња у школама и друштву обрати на ову појаву. Вољна сам да учествујем у оваквим и сличним пројектима и да својим вршњацима освестим колико је важно да се насиље сузбије. Радећи спот о медијацији нашла сам се у улози актера насиља, лоше сам се осећала и то ми је значајно променило свест о томе колико је вршњачко насиље лоша ствар и колико је присутно. Интересује ме ментално здравље зато што сви имамо неке тешке периоде кроз које пролазимо због чега би било добро да се о томе више прича. Разговор има терапеутска својства, ако се млада особа затвори у себе и ћути о својим проблемима неће успети да изађе из кризе. Са другарицама након едукације много више разговарам о овој теми у односу на пређашњи период. Пробудила се код мене свест о потреби да ојачам своју личност, да будем одлучна и одговорна и будем подршка некоме коме је моја помоћ потребна – каже Магдалена.
Чланица школског тима за подршку и борбу против насиља, Дејана Милошевић, сматрам да су радионице веома корисне, поготову за младе девојке које се током школовања припремају за различите животне улоге, истовремено и за дечаке како би успоставили у партнерским везама равноправан однос пун поштовања и разумевања.
- Сматрам да се оваквим едукацијама утиче на свест нас младих да препознамо насиље и утичемо на друге да не трпе насиље било које врсте. Свако од нас би требало да води нормалан живот и да не трпи било какве притиске. Радећи на себи подижемо свест о свим појавама око себе, сада другачије доживљавам насиље, препознајем га и не желим да трпим или толеришем ништа што угрожава моју личност и моју слободу. Сматрам да нико не би требало да дозволи себи да буде жртва и да трпи било шта што му не одговара – закључује Дејана чије је учешће на пројектима „Снажно ДА животу“ и „Знам! Умем! Хоћу! Могу“ допринело да њене другарице буду оснажене да саме доносе важне животне одлуке, да буду свесне да имају право на избор, образовање, економску независност и слободу.
Ученица, Катарина Тошић, каже да јој је било корисно учешће на пројекту зато што је оснажила себе и стекла самопоуздање да оснажује своје вршњаке.
- Много тога сам научили на едукацији. Пре обуке нисам имала свест о томе колико је насиље озбиљна тема и колико је присутно свуда око нас. На све то сада гледам другачије и доста сам научили како треба да реагујем кад видим некога ко се насилно понаша и ако се некада нађем у ситуацији да ме неко терорише. Рад са менторкама и у тиму са едукаторкама ми је искрено помогао да знам како да се снађем, да помогнем себи и другима. Волела бих да останем заинтересована за ове теме, али и да моје другарице и другови пожеле да буду део тима који се бори против насиља – преноси своја искуства и очекивања Катарина одлучна да настави са едукацијама и ширењем идеје о ненасиљу било ког облика.
Марија Белић каже да је упознала на едукацији у оквиру пројекта са „Светом речи“ много вршњака из других средина са којима је успоставила срдачне односе који би могли да допринесу трајном пријатељству.
- И ја после едукације о насиљу другачије размишљам о овој појави која узима маха у школама. Насилан однос угрожава стабилност и емотивно стање жртава насиља. Препознајем га, желим да помогнем жртвама, да скренем пажњу својим пријатељима да не врше нити трпе било какво насиље. Занимљиво је што на радионицама и обукама преко игрица и перформанса долазимо до нових сазнања и што нам на тај начин тема буде прихватљивија, а стечено значе остаје дуже у сећању. Другачије сада гледам на ове појаве, више пажње поклањам свом понашању, посматрам друге и увек желим да својим вршњацима скренем пажњу да не буду насилни у комуникацији нити да својим поступцима повређују друге. Присуствујемо неретко и физичким обрачунима међу друговима и другарицама што оставља последице на нас и на саме жртве насиља. Овакви пројекти нас уче да поштујемо различитности, да имамо емпатија према својим друговима, да своје мисли изражавамо слободно не устежући се да кажемо шта нам у комуникацији не одговара и шта не желимо да нам се догађа – истиче промене које је запазила на себи вршњачка едукаторка Марија.
Слушајући своје чланове тима, менторка, Сања Пејчић, рекла је да је од изузетног значаја за све ученике учешће на оваквим пројектима где се млади оспособљавају да самостално доносе одлуке, сазревају као личности и постају заинтересовани за појаве око себе и својој средини.
- Радећи као тим направили смо јединствену кохезију која је дала позитивне резултате. Окупили смо ученике друге, треће и четврте године различитих смерова и успели да сјединимо њихова различита интересовања и начине размишљања. Посебан акценат ставили смо на ученике одељења за графички дизајн који су умели да нам помогну да обилкујемо идеје и направимо квалитетан спот који додатно даје на значају важности теме пројекта. Посебно ми је драго што смо покренули ученике који углавном немају додирних тачака са оваквим начином рада, приволели их да нам се прикључе и дају свој допринос ширењу идеје. Укључили смо све образовне профиле. За нас је било посебно задовољство што су се нама менторкама, прикључили први пут ученици којима не предајемо – рекла је овом приликом Сања Пејчић и додала.
- Мени је овај пројекат, „Знам! Умем! Хоћу! Могу“, посебно драг зато што предајем у оквиру наставе за одређену групу занимања предузетништо што ми је била прилика да их мотивишем за предмет и да спојим ту ваннаставну активност са наставном активношћу, да имплементирамо иновације у сам предмет. Сматрам да је то обогатило наставни процес, тим пре што сви схватамо значај предузетништва и што држава Србија својим програмима показује колико је важно младо предузетништво и женско предузетништво уопште.С обзиром на чињеницу да је потребно пратити и упознавати се са законским оквирима и прописима, учешће тако младих особа у овим пројектима је од изузетног значаја за планирање будућности и доношење важних одлука. Девојке су биле врло заинтересоване, иновативне и пажљиве, показале су озбиљност, радиле су тимски. Социјализација је била присутна и ја бих рекла да су оне добро прихватиле материју и успеле да дају изненађујуће добре резултате кроз бизнис планове које су реалзовале – похвалила је своје младе едукаторке Сања Пејчић, менторка тима Техничке школе Бор.
- Мноштво пројеката смо реализовали са „Светом речи“ и сви су били са изузетно актуелним темама у том тренутку. Имам утисак да Јелена има дар да наслути догађај, као да им иде у сусрет својим идејама. Ментално здравље смо обрађивали много пре догађаја у Рибникару, трговина људима, дигитално насиље, мито и корупција су озбиљне теме које смо успели да приближимо младима и оспособимо их да о њима правилно размишљају и реално расуђују. Увек иде корак испред тако да су и ова два пројекта за оснаживање девојака од изузетног значаја за све нас. Заједничким напорима успели смо да им приближимо значај предузетништва и економског оснаживања, подигли смо свест младим девојкама да буду финансијски незавосне и да чврсто грабе ка својој самосталности и бољем животу – рекла је менторка, Светлана Продановић, професорка групе стручних предмета у Техничкој школи Бор.
- Углавном смо радили са матуранткињама, имали смо веома занимљиве бизнис идеје и добро разрађене маркетинг планове. Ту смо уочили да су се девојке поприлично освестиле и да донекле схватају значај предузетништва. Препознале су послове у које би могле да се укључе и покрену самостални бизнис. Биле су јако мотивисане, допала им се тема, пажљиво промишљајући о профиту и опстанку бизниса излагале су своје идеје и углавном успевале да се нађу у овим темама. У потпуности су искористе све бенефите које су добиле учешћем на овим пројектима едукативног садржаја. Бор је специфична средина, због ЗИ ЂИНА остају овде и запошљавају се док једна група амбициознијих и успешнијих ученица одлази на студије и колико успевамо да их пратимо, бивају одговорне и свесне прилика које им се пружају у животу – рекла је на промоцији Зборника менторка Светлана Продановић.
Марија Милосављевић, наставница хемије, каже да су овакви пројекти врло занимљиви и значајни зато што је неопходно да се код ученика у периоду сазревања пробуди свест о свим значајним друштвеним темама.
- Првенствено мислим на насиље, поготову у комуникацији. Да почнемо од тога, зато што насиље није само ударац, оно настаје много пре тога због чега је потребно да млади развију вештине, да науче како да препознају и реагују, да та комуникација са вршњацима не буде свађа. Савладавањем вештина комуникације уче се да исказују осећања и потребе, ставове и мишљења. Боље је да кажу „мени то смета, немој то да радиш“ него да конфликт продубљују грубим речима и ударцима. Ми се из године у годину сусрећемо са насиљем у школи. Када дође до физичког обрачуна врло је непријатно, поготову деци која учествују у томе, а да притом нису умели да се носе са емоцијама које у том тренутку преовладавају код њих зато што нису зрели у емотивном смислу. Ученицима који су очевици је то веома значајно, да не понове сличне грешке. Мени и мојој генерацији је недостајала едукација ове врсте. Некада нисмо имали толико пројеката као што их има сада, другачије је било школство. Ја сам једна од оних која је била у ситуацији да каже, ја то желим, ја то могу и ја то хоћу. Са друштвеног смера сам уписала хемију и било ми је много тешко, али сам успела и поносна сам у том смислу на себе што сам истрајала и умела да се носим до краја одговорно са својим жељама. Завршила сам факултет у року. Сада као наставник имам прилику да радим на себи – рекла је професорка Марија и пожелела својим ученицима да буду заинтересовани за пројктне теме које им помажу да лакше преброде кризни период адолесценције и правилно одрасту у одговорне људе који ће знати да се изборе за све друштвене вредности и постану добри људи.
-Технилка школа у Бору дуги низ година има пројектни тим где се наставници ангажују да одговоре на потребе ученика. Сматрамо да је ваннаставни програм веома користан за ученике, у сваком смислу: емоционалном, психолошком, економском и социјолошком, тако да нам ова ангажовања омогућавају богатији живот деце у смислу ванаставних активности које ми њима можемо да приуштимо. Увек нам је добар показатељ то што уочавамо промену код младих људи, њихову заинтересованост на радионицама, промену у смислу понашања, сазревања, поступања у вези конфликата, разних ситуација које су им наметнуте у свакодневном животу. Теме које стижу са пројектима „Света речи“ су увек интересантне, у складу са положајем ученика у савременом друштву. Сваки вид борбе против насиља, сваки облик освешћивања ученика о важности решавања конфликтних ситуација мирним путем и важности учешћа младих људи на било ком нивоу јачања личности и стицања знања која их припремају за живот је нама од пресудног значаја – истакла је директорица школе, Маја Пешић.

***
"Ekumenska inicijativa žena (EIŽ) hrvatska je neprofitna organizacija koja kroz svoj program dodjele financijskih potpora podržava projekte i razvoj bazičnih organizacija kojima upravljaju žene te teologinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji. EIŽ je posvećena osnaživanju uloge žene u jačanju civilnog i međureligijskog dijaloga te potencijala vjere kao pozitivnog faktora socijalne promjene kroz izgradnju mira i pomirenja. S obzirom na svoj regionalni profil, EIŽ osigurava aktivisticama iz svoje mreže mogućnost susreta te razmjenu iskustava s ciljem veće vidljivosti njihova rada i veće mogućnosti za pristup resursima.”