Почетна

Нови пројекат УГ „Свет речи“

Средњошколке на едукацијама о женским правима и слободама оснажују се да растерећене од предрасуда и стереотипа корачају кроз живот оспособљене да се боре против неједнакости полова.

Пројекат „Снажно да животу! Оснажене девојке у борби против родних стереотипа“, реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Женске фондације Реконструкција Женски фонд, са девојкама средњих школа из шест градова Србије. Тренинг је одржан 24. новембра у Великој Плани. Средњошколке из Алексница, Смедеревске Паланке, Кучева, Великог Градишта, Пожаревца и Велике Плане су о родним разлиокама училе од психолошкиње Смиље Синђелић, тренерице на пројекту.

- Највише ми се допало када смо на радионицама причале о моћи, колико би заправо биле жене моћне када би друштво допустило да без ограничења показују своју снагу и способности које поседују. Поразило ме колико заправо морамо као припадниоце „слабијег пола“ да се потрудимо да будемо признате. Од данас ми се значајно променило мишљење, пре нисам обраћала пажњу на разлику између мушкараца и жена; после данашњих прича сам схватила да би требало да смо истински свесне свих права која имамо, али их из некигх разлога не користимо. Идеја ових едукација је да се подигне свест жена на виши ниво како би оснажене знале где им је место у породици, на послу и заједници којој припадају – рекла је о пројекту Мија Поповић,ученица ЕУШ „Вук Караџић“ из Велике Плане, оснажена довољно да идеју равноправности шири међу вршњакињама на радионицама које ће са својом групом вршњачких едукаторки организовати у својој школи.
За Мирославу Ћирић, средњошколку из Велике Плане, обука је била интересантна и поучна. Научила је више него што је очекивала и пожелела да још више сазна о предузимљивим и одважним женама које су кроз историју мењале ставове јавног мњења о женској једнакости у друштву које их је са неверицом гледало и неретко осуђивало.
- Изненађена сам што се о овим темама о којима би требало да се прича свуда и на свим нивоима још увек ћути. Нису табу теме, требало би да имамо свест о родно заснованим разликама и да препознамо последице које изазивају неједнакости међу половима. Првенствено о насиљу које се дешава женама и због чега се све чешће дешавају фемициди око нас. Нисам раније размишљала о томе, примећивала сам разлике, уочавала дискриминације и неправде, али као да су ме такве теме одбијале. Нисам била довољно свесна да о њима реално, на прави начин размишљам. Прошла сам и сама кроз неке ситуације које су иако су биле болне и тешке за мене, допринеле да из свега изађем јача. Због личног доживљаја дискриминације све ово додатно ме је емотивно дирнуло и оснажило. Научила сам да се борим, једноставно позитивним размишљањем не дозвољавам да клонем духом. Свесна сам да ми такво стање духа помаже да превазиђем нове ситуације које ми живот као прерпеку ставља на пут који сам сама себи одабрала. Применићу, сигурна сам, неку од овде научених метода за самооснаживање – каже Мирослава убеђена да је ова обука утицала да буде још јача и обазривија у партнерским и другим односима са људима у свом окружењу.
- Схватила сам, између осталог, да са родитељима морам више да причам о свему, да будем отворена да кажем шта ми смета и шта ме повређује, да питам и будем питана. Уверена сам да ништа није тако страшно како изгледа. Имам довољно снаге да утичем на неке промене, користићу ту своју позитивну особину и стање духа да на боље мењам свет око себе. Трудићу се да научим вршњаке да препознају насиље, да не дозволе да буду жртве. Сматрам да је скоро 90 посто жена доживело неки облик насиља. Жена ћути и трпи зато што је мушкарац створио такву атмосферу да је стабилнији од ње. Ако нема финансијску слабилост лако ће постати жртва насилника из тих разлога у овим годинама најважније је да схватимо колико је важно да се образовањем оспособљавамо за живот без уцена, боримо за слободу одлучивања и право да кажемо снажно ДА животу.
И Оливера Благојевић, чланица тима ЕУШ „Вук Караџић“, као најзанимљивију тему издваја разматрење појма моћ.
- Коначно неко говори са свих аспеката заједнице о неравноправности међу половима која је и даље заступљена у нашем друштву иако сматрамо да у савременом друштву свако има право да користи своју слободу како хоће. Раније сам примећивала, чак и у свом одељењу где су младићи потенцирали своју моћ и право јачег, да та родно заснована разлика чини нама девојкама велику неправду. Сматра се, упркос свим друштвеним променама на боље и напретку цивилизације, да је жена та која мора да буде стуб куће, да рађа, чува децу, кува и пере док су мушкарцима доступни сви облици слободе и уживања. Имам брата и сестру и свесна сам да су у нашој породици предрасуде још увек тешко променљива константа. Могло би да се нешто мења, али ће, сигурна сам, још доста времена проћи док све не буде на прижељкиваном ступњу свести да смо исти. Сматрам да сви имамо иста права и могућности да одлучимо да ли ћемо делити имовину са браћом, школовати се на факултетима које саме одаберемо, бити поштоване и уважаване као што се поштују мушки чланови породице. Родитељи би били шокирани овим мојим ставом. Предрасуде око послова, начина понашања и снаге воље пратиће нас и после ових едукација али смо сада оснажене да се побунимо и кажемо да је стереотипима одзвонило, да можемо да се изборимо против увреженог начина размишљања шта је дозвољено женама, а шта не. Жене немају подршку друштва иако могу боље много тога да ураде, имају ширу слику о стварима које чине живот од мушкараца и толерантније су од њих. Има превише разлога због којих можемо да кажемо не дозвољавамо да будемо дискриминисане. Време је за промене – у борбеном духу завршава преношење утисака са обуке девојка која је у значајној мери ојачала на овој и претходним едукацијама у оквиру пројеката о родној (не)једнакости.
Марта Ђорђевић, средњошколка из Алексинца први пут је на тренингу због чега је са предубеђењем дошла верујући да ће нове теме бити заморне и незанимљиве.
- Занимљив је семинар, корисне су едукације за све нас из мањих средина у којима немамо тако често прилику да говоримо о стварима из живота, а да нису предвиђене наставним планом и програмом. Много тога сам научила о чему раније нисам размишљала зато што се те теме нису дотицале нити мене, нити мојих вршњака. Научила сам о насиљу, знам да га препознам, да увидим узроке и последице, да подржим жртве и помогнем ако затреба. Да не осуђујем никога, да ствари сагледам без ограничења и предрасуда које још увек владају у нашем друштву. Разне теме су биле занимљиве и поучне, посебно размена искустава, а све то заједно подстакло је размишљање о неким другим темама које су се наметале као претмет наших разговора о којима нисам раније знала нити их примећивала у свом окружењу као појаву која сведочи дискриминиацији и неједнакости међу половима – закључује Марта.
Кристина Бранковић из Кучева каже самоуверено да је много добила на овој едукацији. Стекла је нова познанства, открила међу вршњацима нове пријатељице из других средина које на исти начин размишљају о неким стварима као она.
- Много тога смо научиле заједно, допуњујући се, о родно заснованом насиљу, размениле мишљења, упоредиле дешавања у својим школама. Највише су ме дотакла искуства других девојака које су имале храбрости да нешто лично поделе са групом. Било је занимљиво слушати кроз какве трауме су неке од присутних девојака прошле само зато што су сматрали младићи, или њихови родитељи, да је мушко важније у друштву од жена. Када се роди девојчица у брачној заједници сви мисле да је то леп догађај, али када се роди син, онда је та срећна околност вишеструко значајна зато што се продужава породица, преноси презиме, зато што он наслеђује бизнис и имање, самим тим је важнији од ћерке која ће сутра бити туђа кућа.
Емилија Златковић стекла је нова искуства, проширила знања и пожелела да научену материју подели са вршњацима у својој школи.
- То што смо виделе да постоје друга искуства и друга мишљења која свакако треба поштовати иако су различита у односу на наше ставове за мене је својеврсно откриће како треба комуницирати у свету где се свако бори дозвољеним и недозвољеним средствима за опстанак. Примећујем разлике у свом окружењу, раније ми то није сметало, сада увиђам да и те како могу да утичу на однос између мушкараца и жена, да могу да буду последица мизогиније, насиља у породици и партнерским односима и да би требало радити системстски на томе да жене буду у свему равноправне са јачим полом. Иначе, жене могу све, можда и боље него мушкарци, зашто онда немамо поштовања с њихове стране када вредимо ако не и више, онда барем колико и они – пита се средњошколка из Кучева.
Барбара Радуловић гимназијалка из Смедеревске Паланке као већина присутних девојака потврдила је да није раније размишљала о предрасудама и стереотипима који још увек владају у друштву и односима између мушкараца и жена.
- Променила сам ставове, не зато што се лако приклањам већини, него зато што о овим стварима нисам раније дубље промишљала. Примећивала сам да много тога не функционише у партнерским односима како бисмо ми девојке хтеле и волеле, али смо сматрале да није време да се о томе полемише када имамо других важнијих ствари о којима причамо када смо заједно. Схватам да је родна равноправност веома важна за положај жена у друштву. Жена је без разлога у другом плану, добија мање плаћене послове, ради у кући и на радном месту, брине о деци. Мушкарци сматрају да су важнији у односу на жене зато што више зарађују, уверени да им по природи ствари, рођењем и васпитањем, друштво дозвољава да буду власници имовине, да наслеђују и буду они ти који се питају када се доносе важне одлуке за породицу и колектив. Намећу своју памет, снагу и вољу, без гриже савести потискују жене у страну и увек теже да буду лидери чак и када немају знања нити умећа да то заиста буду – каже Барбара.
- Допало ми се како смо разумеле једна другу, како смо прихватиле цео концепт радионица, свега што се дешавало и цео програм осмишљен да нас ојача. Научиле смо и откриле да постоје многе ствари о којима без овог данас вероватно никада не бисмо ни знале да нам се могу догодити. Размишшљала јесам, али се никада нисам бавила њима као што смо то данас радиле студиозно и са пуно пажње на радионицама. Имамо прилике да о томе разговарамо, али се о томе не прича много и довољно. Жене могу да роде децу, буду мајке, да пруже љубав како мушкарци никада не могу из простог разлога што им природа није подарила неке особине које жене са лакоћом носе као карактеристику женствености и доботе, племенитости душе, између осталог и осећаја за лепо и хумано. Поседују емотивност и физички изглед –две карактеристике о којима не треба полемисати. Реално, ми смо лепши и нежнији пол и све можемо што могу они – верује у снагу својих речи Ана Стојановић, чланица тима Паланачке гимназије.
Анђелу Јовановић, ученицу Средње школе „Милоје Васић“ из Великог Градишта, нису затекле нове тема, доста тога је знала из животних ситуација, читала у публикацијама, сусретала се на филмовима и у књижевности, понела из школе... На семинару је проширила знање, добила потврду да је правилно размишљала о мушко женским односима и пожелела да још дубље зарони у свет који није пуки феминизам, првенствено потреба да се помогне женама да коначно добију место у друштву које им припада.
- Доста сам проширила знање, али верујем да ћу после овога још више примећивати разлике и пожелети да се борим против њих. О искуствима је посебно била интересантна прича. У основној школи нисам примећивала те разлике, сада више обраћам пажњу на неправде и разлике које дискриминишу и минимизирају улогу жене у породици и друштву. Имам жеље да мењем ставове другова, да буду зрелији и реалнији, да имају више емпатије и разумевања за женски пол и потребе жена уопште. Довољно сам оснажена. Реализујући радионице обратићу највећу пажњу на емпатију према другим људима. Жене много тога могу боље и више од мушкараца, јасно је и њима колико вреде и могу у поређењу са женама, али им гордост и предрасуде не дозвољавају да се предају „без борбе“. Жене су суптилније, препознају и не стиде се емоција, знају да буду пажљиве и обзирне у критичним ситуацијама, нежне су и предусретљиве, не врше насиље, граде боље однос са децом и колегама на послу. Шта би нам требало више као доказ да можемо све што пожелимо – питање је које упућује себи и остатку света девојка која је свесна својих квалитета и снаге коју жена поседују као нежнији, а у свему јачи пол у односу на мушкарце.