Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Болести узроковане (зло)употребом алкохола и модели одвикавања
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије.
Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.
Школски неуспех, неоправдани изостанци, запоставаље обавеза, неприлагођеност друштву и људима у окружењу, често су први симптоми који би требало да скрену пажњу околини да се нешто догађа са адолесцентом. Оваква упозорења шаљу родитељима малолетника стручњаци чија је брига о здравом младом нараштају основни циљ друштвеног деловања. Колико се чује њихова реч зависи од оних којима су упозорења намењена, нажалост она најчешће ни не стигну до њих јер их просто игноришу они чија је дужност да прате развој свог детета. Неретко родитељи осим школског неуспеха не виде ништа спорно у односу са својим дететом иако слабија комуникација са родитељима и вршњацима уз све очигледније повлачење из друштва јасно говоре да се нешто догађа са њиховом децом што може да буде последица психолошких проблема ширих размера.
При промени понашања не треба занемарити ни физички изглед, нашта упозорава др Снежана Милојевић, педијатар Школског диспанзера у Великој Плани, шаљући поруку родитељима да провере зашто њихова деца имају потребу спољним ефектима да скрећу пажњу на себе. Пренаглашена шминка, луда фризура, тетоваже и пирсинг, одећа другачија од већине, понекад говоре више од самих речи које најчешће изостају у комуникацији са ближњима. Потреба младих да себе прикажу као јединствену особу, другачију од других, може да значи жељу да се сакрије рањивост, несигурност и анксиознос. У случајевима када нормално трагање адолесцента за сопственим идентитетом оде у погрешном смеру такво понашање угрожава не само неснађеног и збуњеног адолесцента, него и породицу, па и ширу заједницу. Углавном су пратеће појаве агресивно понашање адолесцента према себи које се манифестује различитим степенима самоповређивања, са крајњим исходом суицида, или пак са јасно израженом агресијом према околини. У том случају због вербалне агресивности или физичког насиља настају немиле сцене туча, уништавања нечије имовине или пак масовних убистава каква се догађају код нас и у свету последњих година више него икада раније.
Када адолесцент и породица не могу на прави начин да се изборе са компликованим кризним периодом родитељима и детету се предочавају предности и неопходност тражења стручне помоћи. Психотерапијски третмани и саветодавни разговори са психологом и психијатром дају добре резултате ако су и родитељи и деца спремни да сарађују и истрајини у лечењу. Стручњаци у овој области истичу да је породична психотерапија једна од значајних терапијских метода која помаже породици да се на прави начин избори са изазовима и ризицима адолесцентног периода, каже др Милојевић, упозоравајући родитеље да не потцењују уочене смптоме који сигнализирају да се нешто чудно догађа са њиховом децом и не потискују проблем у страну надајући се да ће се ствар сама по себи решити завршном фазом сазревања детета.
Управо овакве промене понашања могу да поведу адолесценте на стрампутицу, увуку их у пороке са којима ће се уз удружене менталне тегобе тешко изборити. Најчешћи одговор младих због чега пију сами или у друштву је потреба да припадају групи, да буду прихваћени од другова и особа које су им у датом тренутку одрастања важне и неопходне за комуникацију са спољним светом. Мотива и окидача уз овај поменути и најчешће истицан има више: радозналост, утицај вршњака који су најчешће „лидери“ у друштву, али и благонаклон однос друштва према пијењу алкохола. Чињеница да се највећи број младих први пут суочио са алкохолом управо у кругу породице, довољно говори да је ствар са алкохолизмом културолошке природе. Део разлога свакако се приписује доступности алкохола који је и поред законских забрана на дохват руке популације која се још уверк физички и психички развија. Када се свему придодају хемијски ефекти алкохолних пића долази се до закључка да опијање изазива разне врсте хаоса у глави и читавом телу конзумента који није свестан последица пијанства.
Опијање изазива поремећаје у јетри, централном нервном систему, гастроинтестиналном тракту, имуном систему и срцу. Може да поремети и сексуални живот и скрати период блиских контаката са партнером за 10 до 15 година. Болести узроковане (зло)употребом алкохола су тешко излечиве, захтевају дуготрајну терапију и стриктно придржавање савета лекара како се не би појавили рецидиви и пацијент се вратио пређашњем начину живота.
Да би се разликовало уобичајено «пиће са друштвом» од опасне злоупотребе, помажу питања која захтевају искрене одговоре, саветују психолози позивајући на преиспитивање самосвести и савести особа које лако посежу за чашом. Примећујете ли да пијете све више? Да ли пијете због сукоба са родитељима, околином, послодавцем? Јесте ли почели да се навикавате на алкохол, па зарад истог ефекта сада пијете више? Покушавали сте да оставите пиће, али нисте успели? Осећате ли се кривим зато што сте склони чашици? Љутите ли се на оне који вам саветују да мање пијете? Пијете ли сами? Да ли заборављате шта сте радили и говорили у алкохолисаном стању? Одговор „да” на било које од ових питања показује да сте изгубили меру и да морате потражити професионалну помоћ пре него што постанете – алкохоличар.
Алкохолна пића је пробало више од 80 одсто младих до 17 година, показали су резултати спроведених анкета за потребе Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут". Овим истраживањима утврђено је да су код младих све заступљенији ризични облици понашања, посебно у делу злоупотребе алкохола. На развој склоности ка редовном пијењу алкохола утиче више фактора ризика, упозоравају лекари издвајајући рану злоупотребу алкохола као један од најризичнијих. Због тога што људски мозак развија своје пуне капацитете до 21. године живота у том периоду је централни нервни систем посебно осетљив на штетне утицаје психоактивних супстанци и алкохола. Уколико је злоупотреба учестала и изражена, личност младе особе трпи неповољан утицај што може да резултира значајним осиромашењем и умањем његових развојних капацитета, каже др Љиљана Марковић, педијатар из Велике Плане са вишедеценијским искуством и добрим познавањем развојних проблема младих.
Не постоји старосна граница која се тумачи као оптимала или мање опасна у односу на злоупотребу алкохола. Претерано конзумрање алкохола у било којој животној доби носи ризик од стварања феномена зависности и читавог низа секундарних телесних последица. Кључни појам за савладавање ризика од злоупотребе алкохола је је умереност, која по природи ствари долази са животним искуством и зрелошћу личности, како истиче др Лада Маринковић, психолошкиња и психотерапеуткиња која у сваком разговору који се односи на ментално здравље инсистра на умерености у свему.
– Негативне последице злоупотребе алкохола код младих особа су најуочљивије на нивоу промена личности и развоја ризичних облика понашања. Импулсивност, агресивност, губитак мотивације за постигнућем, доминација принципа задовољства, карактеристике су које прате промене понашања адолесцената у кризи. Посебно је отежан процес социјалног и емоционалног сазревања и развој одговорности које могу имати далекосежне последице видљиве током целог живота. Такве младе особе су у већој мери склоне ексцесивном понашању, агресивним и насилничким испадима или деликвенцији, упуштању у ризичне сексуалне односе, и неодговорном понашању у саобраћају – каже психолошкиња Смиља Синђелић, док др Снежана Милојевић подсећа да је вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола најчешће узрочних бројних озбиљних болести.
- Најчешће се јављају обољења јетре: масна јетра, хепатитис Б и Ц или цироза јетре, као и обољења панкреаса која се манифестују као акутни и хронични панкреатит и шећерна болест. Страдају срце и крвни судови, јавља се слабост срчаног мишића и хипертензија. Алкохолизам је узрочник обољења желуца и једњака, разлог је оштећења периферног нервног система и других неуролошких промена.
Алкохолизам је болест која се лечи што значи да је могуће помоћи алкохоличару и његовој породици да заједно изађу из зачараног круга пијанства. Лечење увек укључује учешће породице и нагласак је на успостављању апстиненције и измени понашања алкохоличара и целе породице.
„Алкохол као и сваки добар преварант најпре намами наивне, нудећи им опуштеност, добро расположење, даје лажну снагу и самопоуздање, а затим као и сам ђаво, као данак узима човеку душу. Игра с алкохолом је опасна, с обзиром, да се ако се једном уђе у зачарани круг зависности од алкохола, тешко из њега самостално излази. Најбоље решење је лечење ове тешке болести!
Алкохолизам спада у групу болести зависности. Не ради се, ни о каквој лошој навици, како се то често у народу мисли, веч о правој болести коју треба лечити. По броју оболелих алкохолна болест се налази на трећем месту, и то иза кардиоваскуларних болести и тумора. Ако томе додамо да алкохоличар никада није сам у својој болести, већ да пати и веома често оболи и цела његова породица, јасно је да се број људи којима је потребна стручна медицинска помоћ увећава за два до три пута.“ (https://www.stetoskop.info)
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.