Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Када опијање прераста у навику
Колико водимо рачуна о менталном здрављу, на који начин лечимо душу, како се опходимо према људима из окружења уколико приметимо да неко од њих осећа страх, има нападе панике, упада у депересивно стање духа, не разуме себе и друге, покушава да се избори са пороцима или проблемима којима не зна порекло нити има могућности да их сам реши. Ово су питања која захтевају одговоре читаве заједнице, стручњака, родитеља и друштва у целини.
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма код младих у намери да младима на време укажемо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије.
Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, али и брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због прекомерне употребе алкохола.
- Ментално здравље не може остати само ствар појединца, него мора бити питање одговорности заједнице. Управо томе доприносе едукације младих људи у оквиру наставног програма и ваннаставних активности како би адолесценти у развојно најосетљивијем периоду када се баве питањем развоја и формирања свог идентитета били боље припремљени за искушења која им долазе. Едуковањем адолесцената да боље разумеју себе и да боље комуницирају са другима, оспособљававамо их да себи и другима, уколико је потребно, пруже правовремену психолошку подршку – истиче психотерапеут Лада Маринковић, доктор психолошких наука, професорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, едукаторка на бројним пројектима везаним за ментално здравље младих.
- Млади током школовања морају да стекну сазнања о важности менталног здравља, да науче практичне вештине, технике пружања помоћи и овладају знањем о томе да је пружити неком подршку, указати му на проблем, а не дати одговор на питање шта да ради, још мање да нуди готова решења. Не ради се о томе да неко ко има проблем одмах добије рецепт и решење, из простог разлога јер је тако нешто немогуће; психолошка подршка је процес помоћи да особа сама пронађе решење за свој проблем или осећање које има, али му је тешко да се носи са том појавом или осећањем у одређеном тренутку – наводи проф. Маринковић најзначајније ствари које се предочавају младима уколико желе да се баве јачањем менталног здравља сопствене личности и људи из свог окружења.
- Већина људи, имајући заблуду о томе да подршка значи рецепт, мисли да је могуће проблем менталног здравља решити саветом и конкретним одоговором шта да се ради. Нове генерације су едукованије о поремећајима менталног здравља и карактеристикама које их прате, нарочито депресијама, анксиозним стањима, поремећајима исхране, последицама коришћења алкохола и психоактивних супстанци...То су теме које су обрађиване на пројектима намењеним њиховом узрасту што је показало добре резултате када се ради о разумевању теме и жеље да се напредује у овој области, како све више уочавамо у пракси, врло важној за младу популацију – истиче професорка Маринковић, стављајући у први план потребу да млади буду активни и корисни у друштву како би показали своје потенцијале и стекли емпатију према потребама других уз поруку младима да у ситуацијама које им се чине нерешиве увек имају коме да се обрате.
Професорка психолошких наука, др Лада Маринковић, истиче да одрасли мало пажње поклањају младим људима зато што се данас инстант живи и да када разговарају са децом улазе у грешку давања савета, а да притом не одвоје време за слушање младих.
- Због тога би требало радити са младима у правцу стицања одређених вештина као што је активно слушање и разумевање онога што нам неко говори. То је некад највећи лек. Није лек наћи решење, него је лек слушати. Мислим да данас, родитељи и сви одрасли мало практикују то, зато у свакој прилици која нам се пружи када се ради о оваквим темама упућујемо апел да слушамо једини друге, да чујемо шта нам неко прича и покажемо да смо зантересовани. Да питање „како си“ не постављамо успут, него ако га поставимо да будемо присутни и чујемо како је та особа заиста.
Бројни су проблеми младих, наводи професорка Маринковић листу која се састоји од разних изазова присутних у периоду одрастања до неочекиваних адолесцентских криза које задесе младе.
- Све више смо сведоци разних врста губитака које млади рано доживе због начина живота, усамљеноси, анкзиозности, депресија, безизлазности, осећаја беспомоћности... Прате нас тешкоће да планирамо свој живот, да правимо дугорочне планове, да се надамо и сагледавамо неку светлију будућност. То је наша реалност и од тога нико није успео да побегне. С обзиром на то да не можемо да утичемо на неизвесност, опшетдруштвене појаве, немила светска дешавања, тешко је наћи начина да човек буде задовољан малим стварима и да у оваквим условима живи без стресова. Потребно нам је да мислимо реално о будућности, посебно младима, али некако као да смо ускраћени тога, посебно млади пред којима је будућност.
Стога би порука била - каже професорка психологије - да чувамо позитиван, а реалан став о животу.
- Можда је непопуларно, али корисно користити се оном излизаном фразом да би требало да уживамо у малим стварима у животу. У контактима, у дружењима и свакодневици. Размишљањем о својим поступцима, преузимањем одговорности за своје понашање према деци, проценом да ли смо довољно са њима и на који квалитетан начин проводимо време са њима... Да се боримо за ментално здравље. Основна ствар је, да не заборавимо, умереност у свему – у исхрани, конзумирању алкохолних пића јер смо као такви пример млађима да је сасвим природно и оправдано претеривати у пороцима – каже др Маринковић и додаје не треба претеривати ни у чему - рационално управљати физичким активности, слободним временом, упражњавати хоби, бавити се свакодневним стварима, на крају крајева тежити томе да радимо посао и бирамо професију у којој ћемо се осећати добро дугорочно.
Колико младима значи добар однос са родитељима када су у питању пороци, добили смо од њих одговоре који су се могли очекивати. Присутан је страх, нелагодност и неизвесност. Појављују се питања како ће бити схваћени, да ли ће их разумети, колико разочарати, да ли им следи казна или још горе, одлазак код психотерапеута.
Теодора С, непунолетна средњошколка, свесна је последица које собом носи испијање алкохола. Каже да је чешће у друштву старијих што јој помаже да доноси исправне одлуке и да помоћ, бар за сада не тражи од родитеља.
- Живимо у малом месту, познајемо се годинама и дружимо. Они су ме научили шта значи алкохолизам, како се постаје зависник и шта са собом носи злоупотреба пића и наркотика. Свесна сам да има много младих који су склони пијењу алкохола и који су лако склизнули у порок. Мислим да све то креће од куће и да свако од нас има пример у породици, да је већа вероватноћа да се постане алкохоличар ако је неко у породици склон алкохолу. Сви који су млади постали алкохоличари су имали „добар“ пример у кући. Неки имају породичне проблеме, беже од њих и због тога утеху траже у алкохолу. Видела сам како то изгледа - страшно, поражавајуће за младог човека. Неке особе које попију више буду агресивне, неке буду емотивне, неки само спавају. Највише има агресије, постају оно што у нормалним околностима нису. Не знају шта раде, што је тужно и ружно и за њих и за околину која посматра. Млади који крећу овим путем требало би претходно да размисле да ће сутра као одрасли људи, кад формирају породице, имати децу која ће живети са алкохоличарима и трпети последице. Жао ми је људи и деце који то проживљавају. Једном када се уђе у порок, назад нема, на жалост имам пријатеље који су већ кренули стрампутицом, бојим се да нису свесни порока коме су се предали – каже убеђена да родитељи морају и могу да предупреде оваква понашања код своје деце.
Матуранткиња, Анђела М, потврђује без много размишљања да је присутан алкохол код младих у забрињавајућим количинама.
- Нисам сигурна да су свесни шта им доноси алкохол и опијање. Преоптерећени неким стварима у свакодневном животу излаз траже у алкохолу или неким другим пороцима. Све је кренуло од короне, од тренутка када смо почели да анализирамо смисао живота, да размишљамо како се осећамо отуђени и одвојени од света. Психички лабилни тражили су излаз у неким погрешним изборима, бежећи од истине, утапајући страх и несигурност у испијању алкохола. Не мислим да је до родитеља кривица.Неки млади склони пороку долазе из породица у којима су нормално одрастали, где су добили домаће васпитање за пример али су пронашли излаз за личне неуспехе у алкохолу поводећи се за пријатељима који пију. Пије се ракија, пиво, вотка... свашта што може да опије. Девојке пију као и младићи. На матури су сви договорно фини. На приватним окупљањима и журкама нема никаквог реда. Пије се на викендицама, код куће, скупљају се после неких догађаја, пију и без директног повода. Разлог им није потребан. Тако викендом, на изласцима. Ко не прекине на време постаје озбиљан зависник. Шта може да очекује за коју годину, лечење и мукотрпан процес одвикавања – каже девојка која не дозвољава себи да прекорачи границу.
Милан Д, непунолетан младић, проблем види мало другачије од девојака. Разлоге у опијањау свом и својих вршњака налази у несигурности и потреби да неоптерећен страхом комуницира са нежнијим полом, девојкама које знају да буду дрске и одбојне чак и када им се младић допада.
- Не пијемо много, тек толико да се загрејемо и да се ослободимо страха. Више је у питању нелагодност, непријатност када нам девојке кажу да им нисмо интересантни. Знају да нам у лице кажу како смо се обукли непримерено, да то што носимо није у тренду, да не знамо да се понашамо и да смо незанимљиви. Кад попијемо лакше подносимо одбијање. И ми узвратимо, признајемо, ни мало галантно да су ружне, превише нашминкане, глупе и незанимљиве. Тиме ништа не постижемо, бар нам није толико непријатно што нас одбијају. Ствар је у томе да ни оне ни ми немамо меру у понашању и опхођењу - каже Милан истичући да се не ради о пијанствима нити о правом опијању.
- Попијемо по коју чашу џина, неки коктел или пиво, како смо када расположени. У друштву смо јачи па и заједно пијемо, каже дечак који би преко ноћи да одрасте. Не жели да о овим стварима разговара са родитељима, сматра да то није тако велики проблем и да још увек нема потребе да се консултује са одраслима како да осваја девојке. О томе прича са друговима и нешто старијим момцима, браћом својих другова, који знају да их усмере и кажу како да се понашају са девојчицама.
ИСТРАЖИВАЊА
За већину младих, први сусрет с алкохолом дешава се веома рано. Према подацима из Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Републици Србији за 2023. годину 95,1% младих је барем једном пробало алкохол. И у извештајима из претходних година, тај проценат увек је био већи од 90%.
Ови подаци су у складу с истраживањем Батута, где се наводи да је скоро сваки други ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе у Србији пробао алкохол. А кад већ пробају, често се сусрећу с притисцима вршњака или чак родитеља да се придруже конзумацији, чиме се нормализује пијење алкохола у младости.
Повремено прекомерно пијење, које није реткост међу младима, може довести до озбиљних здравствених проблема. Према Батуту, чак 19,3% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе у Србији је у 2022. години признало да је барем једном било пијано током живота. Ови подаци су забрињавајући, јер показују да је пијење алкохола постало норма, чак и међу најмлађима.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.