Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Улога родитеља у борби против алкохолизма
Др Лада Маринковић - психолошкиња и психотерапеуткиња, професорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду о разлозима зашто млади пију и утицају алкохола на њихово здравље. Опште је познато да је женски алкохолизам много скривенији и теже лечив него мушки зато што жене често пију саме.
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.
- Расте алкохолизам међу новим генерацијама зато што је свуда око нас слободна продаја алкохолних пића млађима од 18 година и зато што имамо законе које не поштујемо. Свако наше дете може да уђе у продавницу и да купи пиво; нико га неће питати за личну карту, а ако одете само мало даље од наше земље, то је немогуће. Зашто се и даље рекламирају алкохолни производи, ко ће томе стати на пут? Уз сваку утакмицу иде спот са порукама о квалитету пива, рекламирају га глумци, популарни ликови наше сцене, привлаче пажњу млађих генерација, добрим делом због њиховог утицаја роба је тражена. Шаље се порука да је алкохол дозвољен свима, да је испијање пића пожељно и сасвим ок – каже психолошкиња и психотерапеуткиња, др Лада Маринковић, професорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду говорећи о разлозима зашто млади пију и утицају алкохола на њихово здравље.
- Нема никакве регулације - додаје у прилог слободној продаји алкохола - а има јако пуно прилика да деца виде овако нешто као сасвим нормално понашање. Имитурајући та понашања млади све више пију. У својој пракси сам до недавно питала да ли пијеш, сада више не питам да ли пије, него колико и шта пије. Заиста се на све нижем нивоу пије. У понуди се на прослави рођендана најнормалније могу наћи алкохолна пића и у томе нема никаквих санкција. Нема забрана, нема здравог односа према пићу, него се уз осмех коментарише - пробала деца. Многи родитељи, заправо не знају да деца пију и колико пију. Деца, као сва деца, морају мало да лажу, не кажу шта и колико попију, зато те лажи могу да доведу до лоших завршетака – каже терапеуткиња шаљући поруку родитељима и друштву да се озбиљније позабаве овим растућим проблемом.
- У терапијској пракси се све више сусрећем са овом појавом која узима маха међу свим генерацијама. Најболније је када то раде деца школског узраста. Када схвате да је време да престану, онда је пола пута пређено, то значи да желе нешто да ураде добро за себе, увидели су проблем. Јако млади не дођу са том идејом да хоће да престану са пићем, дођу студенти и млади већ одрасли, који су мало зрелији па виде да им то омета функционисање. Запослили су се, постали своји људи, препустили се викенд алкохолизму који почиње да им смета. Уз то, ствара се нови проблем, врло често уз пиће могу да буду удружене психоактивне супстанце. Нажалост, има све више жена које пију, што је, такође још један озбиљан проблем. Опште је познато да је женски алкохолизам много скривенији и теже лечив него мушки зато што жене често пију саме. Што се тиче деце и младих, деца нису ни свесна проблема које може злоупотреба алкохола да дносе. Пију да би покрили неку своју анксиозност, или депресивност, а оно ексцесно опијање које завршава у болницама на испирању, или које угрожава живот, мало алармира породицу, па би у том случају родитељи морали да обрате појачану пажњу на понашање своје деце. Да им забране изласке и одвоје их из окружења изолацијом у кући није решење. Немам податке шта бива после са таквом децом. Не долазе, не јављају се за помоћ осим кад им је стручна помоћ преко потребна и када проблем постаје теже решив – истиче др Маринковић усмеравајући пажњу родитеља на понашање деце, потребу стицања поверења разговорима и конкретним саветима који ће помоћи да се проблем заустави и буде решив.
- То је процес у којем мора да се разговара о разлозима, трагањем за мотивима, изналажењем шта лежи испод тог понашања могуће је доћи до одговора шта предузети даље. Питањима да ли је то жеља да се допадне другима, потреба да се припада некој вршњачкој групи, да ли је недостатак самопуоздања или анксиозност разлог бежања у алкохолизам траже се одговори шта даље. Мора да се крене у процес који подразумева откривање онога шта је довело дете до тога да то понашање практикује као одговор на стање са којим није у могућности да се само избори. Тражити у таквим околностима шта ће га мотивисати, или шта може да га мотивише да одабере нека друга понашања која доносе оно што му је потребно и што је здраво, једино је нужно исправно..
Професорка Маринковић истиче да родитељи, када дође до озбиљног проблема због којег се потражи помоћ, више не сматрају да је то нормална ствар као што су мислили на почекту суочавајући се са првим пијанствима своје деце. Схватају суштину проблема, боје се последица и све чешће оба родитеља су заинтересована да буду укључена у процес „одвикавања“. Можда још увек мало више мајке покрећу ова питања тражећи помоћ, али не искључују ни очеве. Све више они учествују данас у бризи о деце, и савесније присутупају проблемима који им се намећу њиховим одрастањем. Нису очеви у толикој мери по страни, као некада, бар не у мом искуству – каже др Маринковић и додаје да оно што виде млади као проблем кад дођу на разговор и шта кажу том приликом зависи од узраста и зрелости личности.
- Деца узраста основаца раде такве ствари искључиво због тик - ток изазова или доказивања друштву да су способни да се ухвате у коштац са изазовима које им група намеће, углавном без некакве свесне намере, док су код старијих то најчешће проблеми социјалне анксиозности, несигурности у себе, несамопоуздања и опште неснађености у мору растућих проблем. Доступне су марихуана и друге хемијске супстанце уз алкохол и слободе које им дају могућност да експериментишу. Истовремено, расте број младих који су усамљени, социјално невешти и који се плаше директног контакта. Не знају да комуницирају, нису у стању да дефинишу своје потребе, немају друштво, недостаје им социјално окружење у којем могу безбедно да изграђују себе. За сваку изградњу идентитета важно је да постоји неко други, неки друг са којим ћемо да разменимо идеје о себи да бисмо дошли до тога ко смо ми и шта желимо. Тих прилика је мало и деца су у том смислу неспретна, а све то утиче на мањак самопоуздања и самопоштовања, повећава анксиозност, притом, лако је доступно пиће и психоактивне супстанце, као и храна у чему они виде решење својих тескоба. Данас је и нездрава храна уз преједање велики проблем. Одлажење у потпуну супротност доводи до рестриктивних дијета и других болести које прате овакво понашање младих. Велики је спектар начина на који млади данас бирају како да решавају усамљеност, депресивност и анксиозност – даје одговоре на наша питања терапеуткиња која заједно са нама даје допринос разрешењу проблема који прати читаво друштво а односи се на забрињавајући пораст алкохолизма млађих генерација.
- Ако се позовемо на препоруку струке која нуди спорт, уметност, позориште, хоби - било шта друго не мање занимљиво и корисно, долазимо до закључка да та решења нису доступна свима. Мала је понуда у мањим местима, понајмања у селима и забитима широм Србије. Долазим из Новог Сада па још могу да кажем имаш шах, теретану, мачевање, да наведем све могуће спортове само да се одмакнемо од порока. Каква је понуда у малим срединама? Ради кафић и ради продавница - шта се ту нуди. Неће такви доћи по чоколаду, за њих је спас пиће и друга врсте опијата - тражи наша саговорница, др Лада Маринковић, могућа решења за спас од алкохола и других порока нових генерација које непромишљено, без дубљих разлога беже у зависност.
- Звучаћу познато ако кажем разговарајте са својом децом, будите са њима. Ваш задатак је да им кажете шта доноси алкохол. Ја волим тај отворени приступ, сматрам да је добро адолесценту и детету на прагу адолесценције да се објасни како да пије, шта да пије, шта значи не мешај пиће. Био је један случај када су родитељи рекли детету немој да мешаш пића, а дете се опило толико да је завршило у болници. Кад су га питали шта је пио рекао је да није мешао пића у једној чаши али је пио једно за другим. Морате бити врло прецизни и врло искрени око тога какве информације дајете деци и обавезно их упозорити на последице. Они не размишљају о последицама, чак вам неће ни веровати. Нека деца просто морају да ударе главом о зид и да осете на својој кожи последицу. Ваш родитељски задатак је да када дете треба да изађе на неки рођендан или забаву где постоји могућност да ће бити алкохола да прво кажете једи... Немој да пијеш различита пића, пази да ти неко не стави нешто у пиће, чувај своју чашу, немој коктел - не знаш шта је у њему... Ако пијеш нешто пиј са водом. И такве сличне савете врло прецизно, искрено, директно обучити дете за ситуацију која ће за њега бити потпуно непозната, изазовна, одговор на притисак групе. Спремите дете – саветује психолошкиња и позива друштво да предузме конкретне мере за заустављање алкохолозма међу младима.
- Некада смо гасили телевизоре када се двоје љубе, а сада треба да гасимо кад иде реклама за пиће. Тако је како је, родитељи имају ту прилику, можда и њихови наставници у школама да са децом разговарају о безбедном понашању. О могућим ситуацијама у којима ће се наћи да би деца могла да донесу своје одлуке о томе како ће да реагују, да се припреме да кажу не, шта ће да поруче, шта ће да ураде ако им стигне трећа тура на сто од некога, а они то нису наручили. Причати са децом и припремити их шта у тој ситуацији да ураде. Добро је што још увек постоје ментори и наставници, ентузијастични васпитачи који истрајавају у томе да раде добре ствари за младе, да верују у то да су деца добра, а они то стварно јесу. Само их морамо сачувати од негативних спољних утицаја у периоду одрастања, њиховог најрањивијег доба када нису ни свесни последица неких радњи којима се приклањају да би били прихваћени од друштва и групе коју су одабрали да јој припадају – закључује наш разговор на тему алкохолизма једна од оних ентузијастичних професора и психотерапеута који радо пружају помоћ младима борећи се за њихово ментално здравље и здраво одрастање.
Истраживања
Подаци са института за психологију Филозофског факултета у Београду показују да је 42 осто ученика средње школе анксиозно. Према броју самоубистава Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, депресија и злоупотреба психоактивних супстанци узроци су у више од 90 одсто случајева, тврде стручњаци. Процењује се да у свету око 450 милиона људи има неки ментални поремећај, да неку врсту поремећаја структуре личности има 20 одсто људи, а психијатри кажу да би се то исто могло пресликати и на нашу земљу. Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ организовала је прошле године обележавање Светског дана менталног здравља под слоганом „Разумевање је најбољи лек за душу“ чиме је започела једногодишња кампања промоције менталног здравља у заједници.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.