петак 23. јун 2017.
Спорт у данашње време је све слабије заступљен у нашим животима. Зашто је тако, одговоре би требало потражити у савременом начину живота где је кретање сведено на минимум. Напретком технологије, кретање и рекреација људи су у другом плану.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
До пре 20 година у друштвеним делатностима које је обављао човек, коришћено је 42 посто људске мускулатуре. Данас он износи свега један посто. Као последица тога јавља се највећи противник спорта и рекреације "ХИПОКИНЕЗИЈА" - рекао је Бобан Обрадовић, професор спорта и физичког васпитања у ЕУШ "Вук Караџић". Излагање на ову тему имао је годинама и духом млади спортиста, опредељен за физичке активности и активан начин живота у складу са природом.
- Хипокинезија једноставним речником објашњено значи умањено или слабо кретање. Овакав противник рекреације код деце изазива деформитете леђа (кифоза, лордоза, сколиоза), деформитете нугу (х- ноге, равни табани). Код одраслих ствара стрес и нервозу. Стрес и нервоза доводе до слабљења имунитета, постајемо подложни болестима, појављују се теже болести од којих су најчешће, притом и најопасније кардио - васкуларне, које захватају срце и артерију. Физичке активности спречавају појаву рака, гојазности и дијабетеса - појаснио је стање организма уколико се из свакодневног живота искључе физичке активности, које болести представљају опасност и због чега се препоручује макар минимум кретања дневно.
- Бављење спортом и рекреацијом, ако нисмо у прилици да будемо активни спортисти, елиминишемо негативну енергију тако што утичемо на хормон стреса "КОРТОЗОЛ". Активним деловањем организма стрес спуштамо на нижи ниво, док повећавамо дејство хормона среће "ЕНДОРФИНА". То значи делујемо позитивно на расположење, а добро расположење је кључни приступ у решавању животних проблема.
Како се постиже баланс доброг расположења и на то питање стручњак за спорт, добро расположење и бригу о здрављу, имао је спреман одговор.
- Приликом бављења спортом позитивно утичемо на кардио-васкуларни систем који својим протицањем кроз људски организам чисти станице у одређеним деловима мозга, што доприноси бољој концентрацији и учењу. Подстиче жељу за сексом код оба партнера, спречава остеопорозу, спорије старимо, дуже живимо и изгледамо млађе.
Није тешко закључити да су рекреација и спорт, кретање и било који напор да се не остане беспослен у затвореном простору, спас за организам. Истовремено, физичке активности јачају дух и тело, еликсир су вечне малдости и доброг расположења. За то пожељно стање тела и духа довољно је само 30 минута активне шетње, три до пет пута недељно. Најбоље у природи, још боље са неким у друштву, најбоље са неким ко ће ову идеју поделити са новим шетачима, како би се ширила мрежа и све већи број људи био освећен колико здрављу и духу значи спорт и рекреација.
- Кад све сагледамо, приметићемо да су здравље и спорт повезани нераскидивим везама, једно без другог не могу. Зашто се онда окрећемо модерној технологији која условљава хипокинезију? Зашто запостављамо себе, предност дајемо обавезама, свесно угрожавамо здравље? Данас радни век служи да зарадимо новац, да би га на крају потрошили на сопствено здравље - пита, одговара и закључује Бобан Обрадовић, спортиста, тренер и професор физичке културе, опредељен за спорт и рекреацију позивом и животним ставовима.
- Кључна појава код бављења спортом је самопоуздање. Не постоје нерешиви проблеми или изазов који не смете да прихватите. Пораз не постоји ... То је само још једна лекција до победе. Увек ведрог расположења, са осмехом на лицу у нове изазове. ОСМЕХ - једина зараза на свету која лечи. Насмејани увек, неком можете поправити дан, подићи му расположење, учинити да тог тренутка не размишља о проблемима. Такав осећај је непроцењив. ТО ЈЕ СПОРТ... ТО ЈЕ ЖИВОТ! - порука је коју шаље разговором на ову тему власник три златне и једне бронзане медаља са републичких такмичења у кик боксу, заговорник идеје да се удружене борилачке вештине примењују као јединствен спорт, да се здраво живи и задовољство тражи у физичким активностима, оснивач Борилачког клуба "Стршљени".
"Борбени бокс" је систем самоодбране, предвиђен за реалне услове борбе.Садржи низ борилачких стилова,који су модификовани и обједињени у јединствени систем самоодбране. Клуб "Стршљени" има преко 20 чланова, свакодневно се чластво увећава, постају популарни и тражени. Развијају сопствени систем самоодбране, специфичан начин бокса који се мења и усавршава.
- Дисциплина је у повоју, надамо се да ће једног дана бити такмичарска, да ћемо бити главни промотери нове борилачке вештине. Циљ нам је да извршимо популаризацију на нивоу Србије, приволимо што већи број спортиста да нам се придруже. Ова борилачка дисциплина представља компилацију свих борилачких вештина, уједињује најосновније и најефикасније из борилачких спортова, уз извесне модификације, прилагођено реалним условима - каже Бобан Обрадовић коме је након дугогодишњег бављења спортом пала на памет ова идеја о јединственој дисциплини за самоодбрану.
- Већ 12 година се бавим професионално кик боксом. Изучавао сам различите стилове. По завршетку факултета руковођен принципима и начелима источњачке филозофије, хтео сам да осмислим сопствени систем самоодбране. У почетку је било тешко, али с обзиром на чињеницу да је било све више заинтересованих за то што радим, мислим да смо на добром путу да наш стил пренесемо на Републику.
А на републичком нивоу ова идеја може да се оствари једино преко савеза, што иде споро и уз много напора да се формира федерација у којој ће се борити и испробавати вештине. За сада су умрежени са клубовима из Ниша, Вршца и Крагујевца и на том нивоу организују такмичења.
- На факултету сам почео да се бавим кик боксом из љубави према тој врсти спорта. Када сам на предлог тренера почео да се такмичим очекивао сам да ћу се остварити као спортиста и да ће бити финансијских ефеката. Било је неколико конкурса који су били конципирани тако да се спортистима пружа шанса да добију стипендије. То се није догодило, али ме није омело да наставим и напредујем. Побеђивао сам и увек хтео још више. У 2005. сам постао државни шампион ондашње државе СЦГ. Нису ме позвали у репрезентацију, нисам добио ни стипендију, нисам у потпуности успео оно што сам очекивао. Престао сам једно време да се такмичим, али на факултету су ме у оквиру наставног предмета борилачке вештине, професори Милован Братић и Мирсад Муркић, охрабрили да се вратим кик боксу. Наступао сам за Хорнет академију Крагујевац 2012. и освојио прво место, исти успех поновио 2015. Сва три такмичења су у професионалном рангу. Био сам првак у кик боксу до 75 килограма, у ММА до 81 и КУДО ММА - троструки шампион у три различите категорије - каже тренер младих "стршљена", Бобан Обрадовић. Тврди да се о клубу прочуло, да бокс у самоодбрани постаје све популарнији спорт међу младима и да њихово време тек долази.
- Методе су моје, све што радим испробам на себи, па онда преносим на ученике. Одлучио сдам да се повучем са такимичења, хоћу да млађе такмичаре, моје ученике, обучим вештинама и припремим што боље за такмичење. Покушавам са једном немачком организацијом да постигнем договор да мечеве радим код њих. Ако не успем, остварио сам се као спортиста. Имам 20 професионалних мечева, 19 победа и само један пораз. Имам три златне медаље и једну бронзану са републичких такмичења. Довољно да кажем себи успео си - рекао је говорећи о спорту, рекреацији и физичким активностима које подстичу дух и тело и држе их у равнотежи, тренер борбеног бокса, троструки државни репрезентативац, професор спорта и физичке културе.