Центар за културу „Масука“ и Студио за музичко образовање “Vox Musicum” склопили су сарадњу на почетку школске године и омогућили талентованим вокалима без обзира на узраст и претходно образовање да унапреде своју даровитост и баве се музиком онако нако им највише одговара. Први јавни наступ показао је да су за кратко време научили много и да је сарадња обострано задовољство.
На Свечаном затварању 48. БЕМУС-а у организацији Центра београдских фестивала - ЦЕБЕФ-а, у Коларчевој задужбини наступио је уметнички вођа и солиста Роман Симовић - виолина, уз солисту Милену Симовић - виола, са Оркестром Школе за музичке таленте из Ћуприје и дувачима Војвођанске филхармоније. Овације публике биле су усмерене истовремено на солисте, реномиране светске уметнике, колико и на ученике Школе за музичке таленте.
Поставка 23. јесењег ликовног салона у Галерији Центра за културу „Масука“ доступна је посетиоцима до 10. новембра. Од 68 радова 38 аутора приспелих на Конкурс Јесењег ликовног салона, чланови Уметничког савета Галерије (Анита Јовановић, магистар графике, Стојан Ђурић и Зоран Мишић, магистри сликарства) изабрали су 25 аутора. Прву награду и право учешћа на Ликовној колонији Покајница 2017. добила је Мила Гвардиол за рад „Раскршћа“, док су похвале додељене Габријели Булатовић из Панчева, Марион Дедић из Београда и Кристини Ћавар из Широког Бријега (БИХ) које ћемо највероватније видети у галеријском простору током наредне календарске године.
Галерија Центра за културу "Масука" угостила је прве седмице октобра једног од најзанимљивијих сликара млађе генерације који је код публике својом појавом и експлозијом боја на платнима чудних мотива безусловно побудио племените мисли и осећај лепог. Затечен пред композицијама које подсећају истовремено на крошње и мождане вијуге, на букете цвећа и ћелијске мембране посматрач као пред мозгалицом задивљено и занесено остаје широко осмехнут без потребе да добије одговор на вечито питање "шта је сликар хтео да каже".
Како "непризнати" писци који се нису изборили за простор на полицама библиотека, нису ушли у антологије нити се се тихо увукли непозвани у домове читалаца да дођу до велике сцене са које ће прозборити о свом стваралаштву, ако им се не укаже прилика да се најпре представе у свом окружењу, па тек онда ако препоруке буду благонаклоне да стреме ка већим просторима, питање је које се наметнуло након низа књижевних сусрета у којима се пажња поклања мање познатим завичајним ствараоцима. Вођени тим циљем у Дому омладине широм отварају врата песницима и прозним писцима чији путеви успеха започињу или се завршавају на оваквим местима.
Ако је веровати организаторима белосветског вашара хумора и сатире за Шабачку чивијаду владало је ове године неуобичајено велико интересовање. На конкурс за најбољу карикатуру, афоризам и хумореску стигло је седам килограма штампаног материјала. У пакету који је премерила и одмерила стручна комисија било је и сто грама белог папира који је послао Милан Р. Симић, укупно педесет афоризама од неколико хиљада до сада објављених. Никад мање папирологије није из Милановог офиса прослеђено на адресу Шабачке чивијаде, али је, судећи по оцени жирија,било довољно за прву награду. Још једном се показало, у Симићевом случају, да је мање више.
"Пред читаоцем је испреплетана приповедачка игра о употребној вредности трагичног, снази клетве и законима судбине. Док је у "Епу о води" расправљао са митологијом, Халиловић сада преиспитује филозофију кроз призму болести и греха. Такозвани обични људи нечујно пролазе поред великих историјских догађаја носећи необичне животе. Прожет комичним епизодана, овај потресни роман представља сведочанство маргине. Уз живот жене дата је као паралела песничка осећајност, античка трагика и микросимболика. Ток приче омеђен је датостима, а слутња се јавља као водич радње. Роман "Ако дуго гледаш у понор" открива шта живи на дну човека" - препорука је за књигу Енеса Халиловића штампану у издавачкој кући Албатрос плус која на страници посвећеној овом делу управо овим речима скреће пажњу на себе и писца.