Сликари на окупу

Ликовна колонија Покајница 2016. отворена изложбом радава са прошлогодишње Колоније

Отварањем изложбе радова прошлогодишњих учесника колоније означен је  почетак Колоније Покајница 2016. Разноликост и различитост рукописа учесника допринела је увећању богатства које се чува у депоима за будући музеј. Радове изложило осам аутора.

Прошле године радове су организатору Ликовне колоније, општини Велика Плана, оставили Никос Арвантидис, Зоран Мишић, Јована Лисић, Емил Сфера, Горан Богдановић, Ана Цвејић, Божидар Дамјановски и Мирослав Јовановић. Збирка је увећана за двадесетак нових дела, различитих рукописа, уметника различитих сензибилитета, што представља драгоценост коју поседује, као основу за музејски простор, општина Велика Плана сакупљајући близу пет деценија радове домаћих и страних аутора, учесника Колоније.

- Поприлично добра поставка. Воле колеге да буду на колонијама. Свако има у свом рукопису нешто своје, а на колонијама је увејк прилика да се нешто научи, или неког да научиш. Неко може да слика, а некима је потребно да сакупе утиске и да у свом атељеу сликају оно што им је импресија на колонији. Колоније трају краће, физички не може да се постигне да се слика заврши у релативно кратком року. Дорађује се у атељеу, или се пошље нешто што и није настало у том амбијенту, што је често предност за организатора - каже Зоран Мишић, некадашњи наш суграђанин, сликар из Београда, прошлогодишњи учесник Колоније.

MISIC-  Имао сам изложбу недавно у Београду после дужег времена, надам се поново још некој. Нисам излагао самостало десетак година. Није лоше да ме има негде. Волео бих да наш град коначно добије галерију. Ни овај простор није лош, а у музеју на прикладном месту посећеност би била боља да је у центру града - рекао је на отварању изложбе Зоран Мишић, често присутан на догађањима од значаја за културу и уметност наше општине.  ARVANTIDIS

На присуство професора Моме Антоновића чекало се више деценија. Био је спречен неколико пута да буде гост и учесник Колоније. Овог пута позив није одбио, нашао се на задовољство колега и организатора међу ствараоцима који бележе бојом и потезом четкице утиске и емоције сусрета са Моравским конацима, где већ неколико година одседају сликари и импровизују атељее.

- Увек ми је драго када сам у овим крајевима. Чим изађем из Београда моравска равница се пружи и имам утисак да слика и језик почињу да бивају исто. Морам добро да ухватим и примим  све што ме окружује да бих направио слику за вашу галерију. Морам са вама да се дружим да будем рад гост и да ви будете оно што јесте, а то је пријатан домаћин,  тренутак који сам очекивао имајући у виду искуства својих колега који су раније овде били - захвалио се професор Антоновић домаћину на гостопримству и пожелео да ускоро органитзатори колоније добију прави простор за излагање уметничког блага које поседују.

- Из збирке коју имате може да се направи јако добар избор за музеолошку поставку. Поседује разноликост, оно што свака колонија има као своју бит. Свако је свој, никоме није наметнута тема и свако од позваних је с разлогом ту. Дошао је да покаже своје уметничко стваралаштво. То што је дошло овде није откопано на овом месту, него је дошло да вам покаже шта може и шта уме. Доживљај не можете да прихватите ад хок. Зависи од сликарског феномена. Ја и портрете не сликам да ми неко позира, па и после десет година ако му нађем карактер насликам га у току једног дана тако и овде више прибирам, више осећам, тражим атмосферу, тражим разговор са природом. Природа ћути, али она нам ипак говори, ми то не знамо. Ове изговорене речи су намера да се обратим природи да није сама,  а слика коју будем оставио сведочиће да је природа пробудила нешто у мени  - рекао је дуго очекивани гост задовољан изложбом пред којом су запитани посетиоци шта даље са сликама које из године у годину умножавају збирку.cveceIZLOZB

- Овај моравски део је чудо једно, инспирација ће сигурно доћи. Имам је на уму, имам један сигуран поглед не само у гостопримљивост и љубазност него и у феномен различитости. Кад се све то сакупи добије се димензија - наговестио је овим надахнутим разговором са природом коју доживљава као наставак својих размишљања професор Антоновић расположен да и он да допринос реалоизацији идеје отварања музеја.

-   Смедеревска Паланка има сјајан музејски простор, желим и вама такав. Заслужујете га због свега што радите за уметност и шта пружате ствараоцима на Колонији. Имате изузетне сликаре, некима сам био професор. Стојан Ђурић је сјајан сликар и добар човек, Снежана Гроздановић је била изузетан студент, добро је што се вратила овде због деце са којом ради и којој може много да покаже.