Дечији чаробни свет

петак 06. мај 2016.

Доделу диплома и награда за прочитану обавезну и изабрану литературу у оквиру такмичења за "Читалачку значку"  библиотека "Радоје Домановић" учинила је још свечанијом и уваженијом гостовањем Љиљане Дугалић, добитнице Андрићеве награде и Венца Лазе Костића, од недавно ауторке књига за децу. Приповедања "Лука у чаробном дворишту" и "Лукин чаробни брод" у издању књижаре Делфи постала су популарна литература за најмлађе. На промоцијама по местима Србије Љиљана говори о љубави и несебичном указивању пажње деци како би одрасла у уверењу да је љубав најважнија ствар на свету.

Оснивач је и председник Удружења "Колевка или Мајка" које се бави организовањем културних манифестација које окупљају децу са потешкоћама у развоју.

- Јунак мојих књига је Лука, дечак који може бити било које дете у било ком граду Србије, било ком крају света, у било којој земљи у којој су деца агресивно изложена најстрашнијим менталним и духовним притисцима. Одрасли окупирани својим проблемима нису ни свесни да пропуштају драгоцено време које би требало да уложе у своју децу -  рекла је ауторка представљајући свог јунака који родитеље и децу води путем одрастања уз помоћ књига "Лука у чаробном дворишту" и "Лукин чаробни брод".

"Ауторка ове књиге се просто ушуњала у дечји свет и вешто испричала причу о праискуствима деце и подсетила и нас одрасле с каквим тајнама света смо се сусретали и животна искуства у детињству стицали. Ово јесте књига за децу, али је и за све нас који смо прошли кроз тај део живота, да се присетимо наше прошлости и најбезбрижнијег дела живота“ - забележио је др Драгомир Санда, протојереј ставрофор, утиске о дечијој лектири која кроз Лукине пустоловине најмлађе читаоце уводи у свет одраслих.

- Радујем се сваком сусрету са децом. Велико је задовољство дан провести са њима. "Читалачка значка" је прилика да им приближимо књигу и читање, усмериомо их на праве вредности и лектиру која ће их увести у свет маште и показати им колико је богатство читање. Прошле године сам била члан жирија на Врачару и уверила се колико деца воле свет књига и колико су вешта да изразе оно што су читањем спознала и задржала као вредност коју ће неговати и чувати за неку нову инспирацију, за лакше одрастање и решавање проблема у њиховом малом у животу - истакла је на овом гостовању књижевница  уверена да се и у нашем месту са децом ради, што је изузетно важно за њихово образовање и васпитање.

Говорећи о потреби да у зрелом стваралачком периоду  време и дело посвети деци, Љиљана Дугалић је упутила поруку родитељима да сваки дан и сваки слободан тренутак поделе са својом децом како би у размени љубави ојачали и били заједно спремни за искушења која им нуди живот.

- Основни задатак који  кроз цео свој живот имају родитељи је да своје дете изведу на пут. Не постоји вредност која може да попуни  алтернативу ако родитељ на том плану не буде успешан. Основни задатак сваког од нас је да своје дете оспособимо  да буде одговоран члан  наше дивне земље Србије и да даље наставља да гради будућност и земљу за новде генерације и за будућа покољења - рекла је Љиљана износећи запажања да се више пута уверила у сусрету са децом да су наша деца предивна, прелепа и препаметна.

- Где год да сам до сада била, на свакој фотографије кад погледате ту радост, та чиста лица, те бистре паметне очи, ако ми пропуситимо да од те дивне деце не направимо исто такве људе кад одрасту, неће бити деца крива. Бићемо криви ми, ми смо одговорни за будуће генерације и  у каквој ће се атмосфери они остварити у свом животу и на крају крајева какав ће њихов однос бити према нама када они нама буду требали да нас изведу на пут.

Ауторка  десетак књига поезије и прозе, добитница Андрићеве награде и награде Венац Лазе Костића,  остварила се на више поља у књижевном стваралаштву и креативном раду и животу. Писац за децу је од 2013. године.

-  Тек сам изашла на стазу којом ходају наши угледни, остварени писци за децу: Раша Попов, Љубивоје Ршмовић, Гордана Малетић, Бранко Стевановић, Добрица Ерић. Надам се да ћу на том путу кроз рад за децу и књижевност за децу остварити добре сусрете са њима и да ћу их на неки начин мотивисати да воле књигу и да је се не одрекну никада, чак ни када одрасту и преузму неке друге обавезе.  

Лука је Љиљанин  лучоноша, светионик и Прометеј  у чаробном свету који смо добили на поклон да на њему проживимо свој век и да, ако је могуће оставимо некакав траг, да саградимо  кућу, засадимо дрво, подигнемо децу,  или напишемо  књигу - како је коме дато у животу.

- Моји утисци су толико богати и толико снажни да понекад колико год да сам  срећна због добре комуникације са децом и доброг прихватања онога што им на промоцијама прочитам и изговорим, морам рећи да будем помало и узнемирена. Кад погледате колико се на нашој деци виде последице менталног, духовног чак и физичког насиља које трпе,  а да понекад нису ни свесна да ће од одраслих стићи одбрана. То је за мене нешто потпуно запањујуће када схватим да на сусретима  деца која ме први пут виде  хрле ми у загрљаји седну ми у крила - преноси своја запажања и зуакључке из разговора са децом приликом промоције књига које им се нуде као занимљиво и забавно штиво уместо компјутера и смарт телефона.

-  То показује да је деци потребна пажња. Због тога у свакој прилици шаљем поруку родитељима да морају знати да никада неће моћи да надокнаде пропуштено време уколико се нису својој деци посветили док су одрастала. То време неповратно одлази  и ако од најранијег доба не успоставе комуникацију са својим дететом,  никада неће имати  спону која везује децу и родитеље. Дете ће у том случају тражити алтернативу на неком другом месту.

Наводећи због чега све деца трпе у одсуству родитеља Љиљана Дугалић је навела  да и медији врше насиље над децом.

- Иако су истакнуте на екрану ознаке да садржај није за млађе од 16 година, 

тешко је спречити радознало дете да не одгелда  понуђен програм  непримерен његовом узрасту. Деца су велики упијачи, кроз њих се преламају сви наши успеси и неуспеси. Уколико деци не пружимо оно што је неопходно  да одрасту и ојачају,  да могу да се носе са светом, на крају крајева  стекну искуства да препознају како и на који начин да се заштите од свих врста насиља, нисмо учинили за њих основне ствари. Небригом у том правцу ризикујемо да деца буду несрећна и неприлагођена. Као одрасли људи неће умети да изразе емоције према својој деци. Добићемо чауре, тела која ходају без душе и без духа. Немогуће је да човек буде комплетан ако нема развијен дух, ако му душа није племенита - порука је коју упућује књижевница родитељима тражећи од њих да време посвете деци и поделе љубав са њима.

- Родитељ мора да располаже са подацима из живота свог детета у сваком тренутку. Да му пружа љубав комплетну, непоклебљиву у огромним количинама, и незаустављиву, да се излива из покрета, речи, загрљаја, из сваког  геста који сви родитељи и сви одрасли око деце показују према њима, без обзира на то да ли су наша, деца или деца из окружења.  Нисмо им биолошки родитељи, али су они наша деца. Кад остаримо та деца треба да нам уступе место у аутобусу и то морају да понесу са собом, да науче праве вредности и поштовање одраслих, да негују  узајамну љубав.

„Дете је рекло да воли школу зато што после школске године долази распуст! Света једноставности! Дечја уста! Али на овој наивности, на овој искрености, на овом смеху што се разлеже после ове изјаве, саградила је Љиљана Дугалић целу своју књигу кратких приповедака за децу у коју је уграђена потпуна наука љубави. Дугалићева је, чини ми се, тајно и од саме себе, у ову књигу уградила и своје велико знање и благо свог стила и познавање деце и лепу вештину књижевног израза и своју природну веру " - записао је забелешку о новим насловима Љиљане Дугалић књижевник  Лаза Лазић, топло препоручујући  чаробне Лукине доживљаје деци и њиховим родитељима.