недеља 13. март 2016.
Почетак васкршњег поста и скори долазак пролећа обележен је традиционално у Лозовику Белим покладама. Манифестација траје више од деценије, окупља учеснике из места и околине. Поворка веселих ликова под маскама организована као карневал деце и омладине, праћена махањем и поздравима одобравања мештана и знатижељним погледима посетилаца из околних градова и општина, обишла је у недељу центар села и околне улице, зауставила се испред Дома културе и обредним играма и песмама обележила завршетак Беле недеље и почетак Великог ускршњег поста.
Зле духове из домова и улица мештана истеривали су удруженим снагама са домаћинима извиђаци из Београда, Јагодине, Ћуприје и Ћићевца, пријатељи одреда извиђаца из Лозовика и Велике Плане који заједно чине активне учеснике етно пројекта “Реконструкција обичаја у Доњој Јасеници”. Иницијатор ових догађања је Вито Петровић, наставник ОШ “Радица Ранковић”, вођен идејама зачетника манифестације, етнолога Драгана Минића. 
Минић одавно није међу живима, али његов ентузијазам и визионарски дух дуги низ година подстиче на рад и напредак пријатеље са којима је проносио замисао очувања и заштите народног блага од заборава. На његове наследнике наилазимо скоро две деценије после међу децом и омладином који настављају покретачку идеју чувања традиције и неговања етно наслеђа.
“Помаже бог бела дебела! Све ти бело и дебело” – чцуло се и овог пута као организовани хор “машкара” који су маскама и моткама кренули у поход на духове и демоне.
“Бели ти овнови, бели ти волови, бели ти торови! “
Маскаре иду од куће до куће, на глави носе разнолике маске од водене тикве, богато украшене перјем, роговима, травама и разним материјалима који могу да дочарају давно заборављено време када је у свим местима Доње Јасенице истим поводом села обилазила маскирана колона.
- Маске су 
осликане да би се поплашили духови и зле немани, истовремено заститила лица оних који их носе. Младићи су огрнути штављеном овчијом или козијом кожом, а на ногама имају вунене чарапе и опанке. Са собом носе посебно направљене и украшене чобанске штапове. Поделе се у неколико група и свака иде својим путем по селу. Задатак им је да све демоне истерају из кућа и да се окупе око велике ватре у центру села. Ватра је јарга, има и она симболичцно значење, због чега је обавеза учесника да је прескачу како би се очистили од злих духова које су са собом повели обилазећи село – појашњава покладне обичае наставник Вито Петровић, предводник манифестације која захваљујући њему и групи ентузијаста у овом селу опстаје скоро две деценије.
- Постоји веровање да ће прескакањем ватре – јарге, дечаци постати мушкарци, па се маскарама неретко прикључују младићци који су дошли у посету некоме у Лозовику, или су пожелели да буду учесници манифестације, надалеко познате у Србији. Пламен често буде висок за нејаке дечаке, због чега чекају наредну годину, да порасту и опробају се поново – каже Вито.
Манифестацију прати општенародно весеље, игра се коло, припрема богата трпеза, нуде се специјалитети старе српске кухиње. У недељи која претходи
Белим покладама маскирци, најчесцшће деца и омладина, са корпама и торбицама у рукама, сакривеног лица под занимљивим маскама, иду од куће до куће, певају и заговарају домаћине, све због поклона које ће добити и понети кући.
Беле покладе у Лозовику, након промоције на интернету и Сајму туризма у Београду, прошле и ове године су изазвале велико интересовање туриста. Међу гостима били су овог пута Смедеревци, Београђани, Јагодинци, Нишлије, чак и Врањанци којима је весела поворка послужила за селфи због чега се вест о карневалу пронела изван атара Лозовика.
Покладе су пагански празник којим се одвајкада обележава долазак пролећа, па је у овом делу Поморавља пролеће стигло на велика врата.
(Уз текст су коришћене фотографије Горана Јорданског)