Дуго чувана породична тајна

уторак 08. март 2016.

"Ово је породична драма у којој јунакиња Ђурђа у Фиренци упознаје Флавија, препознаје бочицу парфема на фотографији његовог оца и креће у потрагу која ће довести до тога да открије дуго скривану тајну своје баке" - стоји у препоруци новог издања Лагуне уз књигу Љубице Арсић којом је зачудила критику и заинтригирала публику, а која је непосредно након Београдског сајма представљена и плањанској читалачкој публици.

Међу  догађаје  који омогућавају љубитељима савремене књижевности да се сусретну са ауторима књига о којима се прича, библиотека "Радоје Домановић", не без разлога, сместила је баш 8. марта представљање најновијег романа једне од најбољих прозних списатељица савремене српске књижевности, Љубице Арсић, "Рајска врата". Књига је свежим мастилом већ на београдском Сајму књига  побудила пажњу читалачке публике и критичара, још више крајем године уласком у најужи избор за престижну Нинову награду. Власница Андрићеве награде, Женског пера и признања "Лаза Костић", за мало и Нинове награде, у "Рајским вратима" приповеда "једну од оних прича које нас зачуђују и које волимо да препричавамо: реалистичне, људске, дирљиве. Књига поручује да ће свака тајна бити откривена, критикује породични завет ћутања који нам одузима право на срећу."

Да се ради о породичној драми у којој јунакиња Ђурђа у Фиренци упознаје Флавија, препознаје бочицу парфема на фотографији његовог оца и креће у потрагу која ће довести до тога да открије дуго скривану тајну своје баке, рекла је на почетку промоције књижевна критичарка Анђелка Цвијић,  уводећи заинтересовану публику у чаролију која следи. Одабраним одломком из романа који указује на догађај у Фиренци, ауторка је наговестила тек делић драме која се скрива међу корицама чудесне књиге из које извиру мириси заносних парфема међу којима је одрастала јунакиња књиге.

"У Фиренци, граду као створеном да се претура по прошлости, Ђурђа у траторији Бистро испија још једну чашу вина, не слутећи да ће је то наизглед обично вече довести до приче важне за њен живот. На суседној столици лежи нечији таблет, заборављен између преклопљених новина. Слично боци са скривеном поруком која плови морима, он је изазива да поруку открије и протумачи. Уверена да је прошлост слагалица којој недостају најважнији делови, вођена законима случајности који дају привид површности и нереда, Ђурђа креће у потрагу." Овим сижеом издавачка кућа Лагуна прпоручује читаоцу "Рајска врата"

- Роман је врло разгранат и веома сложен због чега захтева пажљивог читаоца. Налик је руским бабушкама. Како једна из друге излазе фигуре, тако једна из друге излазе приче и спајају се једна у другу градећи роман. Читајући књигу доживљавам је као скупљање свесно разбацаних каменчића од којих настаје мозаик на самом крају читања као комплетна слика. Притом, буди сећања и изазива низ асоцијација. На крају нас доводи до метафизичких елемената над којимја се запитамо какав је живот, да ли нас води судбина или случај, колико можемо на то да утичемо. Управо због тога Љубица Арсић захтева читаоца који ће сходно савременом доживљају и уживању у књижевности бити ангажован. Читалац није више пасиван као некада што је био - рекла је овим поводом Анђелка Цвијић.  

Представљајући "Рајска врата" истакла је да је тема романа љубав која се прожима кроз животе четири преткиње женског ланца јунакиње романа - ћерке, мајке и баке, од којих ни једна није у свом животу била потпуно срећна.

- Овај вишеслојни роман, који се може сврстати жанровски у љубавну драму, или породичну сагу, у исто време је напета детективска прича која држи пажњу до крја романа. Роман по садржају има филмску ноту, али је истовремно и роман о идентитету који се  данас и пре двадесет година значајно разликују. Посебну драж представљају описи мириса које ауторка успева до детаља, спретно и сугестивно да опише, иако је то веома тешко речима исказати. Роман није о усамљеној жени, али је роман о пролазности, јер све око нас пролази без обзира колико се ми трудили да нешто зауставимо,  да учинимо да ствари и људи око нас буду исти. Ми се мењамо и све то заједно  ствара свима нама слику о нама као зрнцу у овом свету који пролази заједно са нама. Богатство романа су асоцијације, посебно одељак који се односи на мирисе. Мириси који могу да изазову сећања у осниви су романа који представља од самог почетка потрагу за мирисом који ће као скуп више елемената представљати савршен парфемом какав до тада није пронађен - истакла је Анђелка Цвијић.

Чули смо те вечери, тражећи мирисе из сопственог сећања, замишљајући парфеме из Ђурђине приче помешане са  дражима Фиренце, да је списатељка идеју о роману пронашла обилазећи Фиренцу на туристичком путовању којим је частила саму себе. Очарана Фиренцом, као и сви уметници и туристи пре и после ње, видела је времешну даму са вештачким трепавицама, налик баронесама из прошлог века, окићену бљештавим драгуљима, како води  ружичасу пудлицу са огрлицом од брилијантина, била је сигурна да непогрешиво хрли у њен роман. Фиренца јој се, као град прелепих грађевина, приказала као сценографија иза чијих кулиса се смењују јунаци њеног романа као када се спуста и подриже завеса  на премијери Вердијеве опере. Запитана како неко у Фиренци, унутар њених времешних зидина, окупиран Медичијем, Дантеом, Ђотом, може да ради обичне ствари, уђе у продавницу и купи намирнице, одлучила је да напише "Рајска врата" која истовремено могу да значе улазак прачовека и пра жене у рај, али и изгон првих грешника због љубави из раја.

- Писцу је увек драгоцено да осети да су његове битне тачке о чему је маштао и покушао да  их опише код неког читаоца изазвале сличне асоцијације. То се догађа са причом о Адаму и Еви до које ми је веома стало, којом сам хтела да опишем ту вечну судбину мушкарца и жене кроз причу о изгону из раја, али кроз савремену причу мушкарца и жене да се те две приче као две различите течности пресипају једна у другу - рекла је говорећи о роману ауторка дела пред којим застане читалац заокупиран шетњом по лавирниту који му се нуди.

- Прва идеја је била да напишем нешто о ланцу женском, предачком, вези између мајки, бака,  ћерки и унука јер ми се увек чинило да су те везе веома лабаве у односу на везе предака мушкараца. Нелагодност коју поседују наше мајке и баке да говоре отворено о неким стварима је последица дугог ћутања, историјског ћутања о личном животу. Пипајућу у мраку, покушавајући да употебим нешто из сопственог искуства да напшем причу о ланцу међу женама у породици у којој ћемо се сви препознати. Као раздрагани туриста шетала сам Фиренцом  гледајући све те чудесне грађевине и размишљала  како би ова, по мало сурова сценографија једне драматичне опере, могла  да буде кулиса дешавања мог романа.  Пут кроз такав град  док га гледате споља, постаје изазов  да уђете у лавиринт који вас провоцира да почнете да шетате изнутра - каже Љубица Арсић наводећи причу на главну јунакињу коју је замислила као пословну жену у Фиренци пред којом расту сећања помешана са сликама већ виђеног када је са својом баком посећивала град уметности и чудесних мириса.

-  Други део приче одвија се у лавиринту  Београда, јер он подједнако као Фиренца заузима место једног митског града, који ће омогућити да се јунакиња открива кроз причу о својој породици и својим прецима на једном и другом месту. Радња на тргу испред бутика са парфемима и призор који је био незамислив инспирисали су ме за роман. Дошли су радници са кофама у радничким оделилма и почели да перу стакла водом намирисаном шанелом. То је била декаденција, провокације која се граничи са уметношћу да перете излоге парфемом о коме свака жена машта да га купи. Тај мирис који је владао тргом Сињоре и ја у облаку парфема ме је подстакао да ту етеричност сопственог и нашег живота повежем са истим тим мирисимом и да ту парфимерију осмислим као сцену у којој ће се догађати радња романа. Даље се одвијало као кад археолог  из једног слоја који откопава  наилази на  друге, који се међусобно повезују и стварају визију прошлог живота - ауторка романа голица машту будућих читала почетком приче, остављајући им да спознају сами ходајући страницама романа шта носи са собом шетња испред и иза "Рајских врата".

- Одмотавајући то клупко које вам се нуди морате сами да откријете шта доје роман и које преокрете доноси. Препуштено је вама да сами закључите шта прича значи за саме јунаке, а шта за читоаца - порука је коју шаље новим читаоцима списатељица романа из ужег избора за престижну Нинову награду, која не признаје женско и мушко писмо. О каквој приповести је реч открива поднаслов књиге - "Тајне не треба да постоје јер раздвајају оне који се воле".