Млади Лафовци Центру на дар

субота 13. фебруар 2016.

На тродневној радионици група од двадесетак девојчица и дечака смештених у хранитељске породице у Милошевцу била је у прилици да на посебан начин да свој допринос обележавању 85 година хранитељства у овом месту. Деца су удружила снагу и идеје вођена искуством и ентузијазмом Вита Петровића из лозовичке школе анимираног филма „ЛАФ,“ како би испричали причу о значајном јубилеју .

-Имајући у виду чињеницу нашег вишедеценијског постојања, као и многобројне посете и контакте са бившим штићеницама, верујем да је Центар многој деци помогао и барем делом пружио оно за шта их је живот ускратио - породицу.

Ова три дана сви смо били једна велика породица и сви смо имали један циљ – стварање филма који ће служити на част и деци и нама. Мислим да смо успели у томе и да ће Центар за свој 85. рођендан добити достојан поклон - казала је директорка ЦПСУ-а, Милица Лукић Момировић.

- Када деци дате задатак, распалите им машту и креативност и укључите их у активности које носе велику одговорност и важност, деца ће се тако и понашати, биће активна, ангажована, даће и срце и ум да покажу да су дорасли задатку и неће вас изневерити. У тим ситуацијама одрасли могу само да уче од деце и да у себи пронађу унутрашње дете које су запоставили и спутали свакодневним пословима и обавезама - каже Марија Стаменић, психолог.

Запослени у Центру, УГ Лаф и хранитељи су омогућили овим младим људима да на себи својствен начин испричају, кроз анимацију и уз помоћ камере, како они виде улогу Центра у њиховом безбрижном одрастању. На овој радионици настао је један билтен, један анимирани филм у техници колаж и један документарни прилог који је до суза насмејао публику.

- Владало је велико интересовање младих за овакав вид рада, па су они вредно радили од 9 до 17 сати, и пожелели да што пре наставе са сличним активностима -каже Вито Петровић, водитељ ЛАФ -а.

Рекли су о радионици и анимацији:

- Било је лепо од првог дана, иако смо сви на почетку били некако стегнути и збуњени, јер нисмо знали шта да очекујемо. Када је анимација почела, мислио сам да је све ово немогуће. Наставник Вито све је у нама пробудио, емоције, смисао и креативност. Мој задатак био је да направим анимираног дечака а заједно са другом сам га оживео на екрану. Виктор, 13 година

-Осећам се дивно јер смо сви научили нешто ново. Има пуно посла. Али када је забавно, све иде брже. Чика Вито нам пуно помаже, без њега не бисмо ништа урадили. А радимо пуним  темпом.  Љубиша, 14 година

-Том и Џери, то су ликови из мог омиљеног цртаћа. Иако сам велики,волим да гледам цртаће. Једног дана сам се запитао, како ли настају цртани филмови? Имао сам прилику да већ два пута учествујем на радионици анимираног филма и сваки пут се зачудим како за једну секунду морамо да направимо 24 сличице. Свет анимације није лако савладати, иако је лако одгледати цртани филм. Дугачак је процес, али забаван за аниматоре. Макс, 16 година

-Мој задатак био је да анимирам  девојчице које прескачу вијачу. Било је јако тешко јер има пуно  детаља на слици, треба померати конац по мало, пазити на руке  девојчица да испрате покрет.. Ух, било је баш тешко, али сам ипак успела. И веома сам задовољна. Вера, 14 година

-Радионица... Долазимо овде да искористимо своју дечију машту. Да покретањем папира направимо анимирани филм. Другарица и ја имале смо задатак да направимо и покренемо сцену аутобуса који пролази кроз насеље. Било је успешно. Драго ми је што је нешто овако организовано за децу која су талентована, а њихов таленат није откривен. Ово је наше време да покажемо шта знамо, да представимо своје идеје које ће оставити утисак на друге људе. Миља, 14 година

-На радионици анимираног филма сам други пут. Веома ми је лепо  и забавно. Наравно, није лако снимити 24 сличице за једну секунду, али је занимљиво. Захваљујући наставнику и другима који су ово  организовали, и ми знамо шта је анимирани филм. Исидора, 14 година

-Први пут сам дошла на радионицу анимираног филма. Када  сам почела са радом, помислила сам „Шта је ово?“, а онда сам  схватила да се сви смејемо, помажемо другима, стварамо  нешто. Спријатељили смо се међусобно и зближили. Сазнали смо како се ствара анимирани филм, какав је ток рада, научили смо неке термине који се користе. Једва сам чекала други дан радионице, да бих наставила свој рад.  Наташа, 15 година

-Волела бих да свако дете које живи на улици добије помоћ и да живи у лепом дому, са својом или неком добром породицом. Већини деце која су сиромашна или немају никога, помаже Центар за породични смештај. Волела бих да се деца никада не издвајају, да им се нико не руга због боје коже или изгледа. Захваљујемо се Центру што помаже сиромашној и свој другој деци. Теа, 12 година

-Мој задатак на овој радионици био је да снимим све раднике Центра у различитим ситуацијама, кроз представљање онога што они раде или што је важно за Центар и о Центру. Снимање је веома занимљив и динамичан процес, али о пуно ствари треба водити рачуна, да ли светло добро пада на камеру, да ли се тон јасно чује, како то после изгледа на снимку. Све сцене након овога треба некако повезати и придружити анимацији. 

Филм који правимо ми се веома допада. И тај позитивни смер нашег наставника Вите нам даје вољу да направимо оно што смо замислили.''Све штоје нестварно може бити стварно - то је наставник рекао и ја сам то запамтио.

Јако сам задовољан и поносан досадашњим током рада наше радионице и стварањем филма, па тако једва чекам да га завршимо. Биће ми помало жао што неће бити више наше радионице али ћу поносно стајати иза тога да сам заједно са својим другарима учествовао у изради филма. Владан, 15 година