уторак 19. јануар 2016.
На Богојављење, 19. јануара, позориште Масука обележило је по устаљеној пракси, крсну славу. На тај дан, пре скоро девет деценија, 1929. год. изведена је прва домаћа позоришна представа у кафани "Браћа Милојевић". Позоришно друштво „Велимир Масука“ је том приликом организовало забаву којој су присуствовали кмет и сви виђенији људи општине. Посетиоци су уместо улазница давали добровољне прилоге. Били су то почеци Талијине уметности у месту које је своје општинско језгро градило око Старог одбора.
На отварању је изведен позоришни комад "На самртним мукама" и једночинка "Мића из војске". Не може се са сигурношћу рећи ко су први чланови, оснивачи, и глумци, јер су сва документа архиве уништена у пожару за време Другог светског рата осим плаката који сведочи о догађају.
У почетку се рад позоришта одвијао кроз деловање дилетантских група по плањанским кафанама, али су им се с времена на време придруживали и чланови певачких друштава „Сремац“ и „Србобран“. Глумци су углавном били ђаци, учитељи, мајстори, сељаци и по неки радник-индустријалац. Међу њима учитељи Радоје Стојановић, Милан Пантић,Наташа Стојановић и Милија Анђелић.
Тридесетиг година представе су се изводиле у "конфорнијим" условима, у Општинској кафани. Из једног дела кафане уклањале би се клупе, столови и столице, формирала у позадини инпровизована позорница, а параван је одвајао публику од сцене. Завеса је била од обичног платна. Глумци нису имали посебне костиме већ су наступали у грађанском оделу или народној ношњи.
Историчар Дарко Ивановић дошао је до података да су у предратном периоду скојевци оформили позоришну дружину код Старе општине и под руководством Милоша Митровића изводили позоришне комаде. Гостовали су и у суседним селима и варошицама, а у узвратну посету су им долазиле из суседства "дилетантске групе", најчешће из Кусатка. Представе хумористичког садржаја по тексту Бранислава Нушића и Јована Стерије Поповића су се давале све чешће у "Кафани браће Петковић".
После ослобођења представе су спремане у Великој Плани. Најозбиљнији комад из из тог времена је „Коштана“. После спајања културно-уметничких друштава, рад је био још успешнији, па је 1950. дошло до издвајања драмске секције у аматерско позориште. Позориште добија име „Масука“ после проналажења првог писаног документа, позивнице за богојављенску забаву. У јавну установу, позориште „Масука“ прелази одлуком Скупштине општине Велика Плана 1993. године, која тако постаје и његов оснивач. До тада је позориште било друштвена организација.
На слави ове године плејада старих глумаца, са њима водећи глумци Позоришта "Масука", Омладинска сцена и деца. Старији бардови глумишта: Лозанка Вељковић, Властимир МихајловићВрца, Боривоје Перочевић, Ђокица Миљковић и Ратко Кованџић изразили су жељу да играју у неком пројекту, макар за опроштај од сцене, док је редитељ Миодраг Мага Милановић предложио покретање иницијативе да позориште добије име Вите Стефановића који је задужио послератну културу општине Велика Плана и оставио дубоке трагове у позоришту, ликовној уметности и фолколору. Представник млађе гарде, предводник академских глумаца Стеван Јовановић пожелео је да домаћој сцени да допринос новом представом или радом са младим талентованим клинцима и омладинцима.
Бројне званице је ове године дочекала и угостила Весна Барјактаревић, део колача предала је за наредну годину глумици Светлани Тришић, а први пут у улози домаћина установе нашао се нови директор ЦЗК "Масука", Ненад Шошић.