Концерт за Немању

среда 09. децембар 2015.

Гудачи Школе музичких талената из Ћуприје наступили су на Масукиним позоришним данима. Пред својом публиком у великом гудачком оркестру наступиле  су сестре близнакиње, Милица и Милена Стојињковић,  њихова млађа другарица  Ања Милошевић, а из публике су их пратили Василије Јовановић и Марко Ђорђевић, од ове године полазници школе у Ћуприји. Концерт хуманитарног карактера био је организован за Немању Ивановића. Свирали су композиције Вивалдија и Баха.

Позоришну манифестацију на којој су се смењивале аматерске и професионалне представе оплеменили су ове године, мали професионални музичари,  будући виртуози на виолини, полазници Школе музичких талената у Ћуприји. У великој сали Дома културе први пут су пред својом публиком наступиле наше наде, сестре Милица и Милена Стојиљковић и њихова нешто млађа другарица Ања Милошевић.  Нису били међу учесницима од ове године нови ђаци, деветогодишњи Марко Ђорђевић и Василије Јовановић, пред којима су дани испуњени радом да би и они једног дана стали на позориницу и показали колико су напредовали. Тај дан нестрпљиво очекују пуни наде да ће бити успешни колико и њихове старије  школске другарице.

- Ми стално радимо, не примећујемо колико напредујемо. То могу да примете људи који нас слушају. Пуно смо се спремали, вежбамо  десет до дванаест сати дневно.  Желимо да доведемо до савршенства  сваки наступ, да осети публика лепоту  композиције коју изводимо, значај виолине у музици и уметности којој се предајемо пуним срцем - каже Ања презадовољна наступом.

Милена и Милица су већ девет година у Ћуприји.  Ањи  је тек  друга година у школи за најталенотованије гудаче Србије. Девојке су одлучиле да заједно оду на завршни испит,  остаће у интернату још две године.

-  Осећај је најбољи на свету  кад наступамо код  куће, пред својом публиком.  Било је право уживање гледати пуну салу, једва смо чекали да концерт почне. Срећни смо и задовољни што свирамо заједо. Много  је леп осећај видети позната лица у публици.  Милица је имала соло наступ,  овог пута она, селедећи пут  неко други - кажу девојке усхићено, допуњујући једна другу, као у великом школском оркестру.

-  Велика нам је част што ћемо у четвртак свирати у СКЦ са Романом Симовићем.  Био је и он ученик ове школе. Сада има успешну светску каријеву - похвалиле су се виолинисткиње и најавиле нове наступе на такмичењима која им предстоје на пролеће.  

- Живимо у школи. Слободно време користимо да радио оно што волио, читамо, гледамо филмове, слушамо концерте, учимо од познатих и признатих музичара.  Имао велику  собу која се зове клуб и где имамо намештај, тв, фрижидер.  Све на једном месту. Сви се залажу да нам буде добрро и удобно. Као да смо им деца. Заједно смо и сви се између себе  зовемо брате и сестро. Недостаје нам кућа, али у школи смо стекли  другу породицу -  упознаје нас Милена са начином живота у интернату. Све три виде себе као познате уметнице, на великим светским сценама, успешне професорке које ће знања пренети млађим колегама и подстицати љубав према музици у свим надареним будућим ђацима виолине. Упутиле су радосне и срећне поздрав Немањи  задовољне што су нешто добро учиниле за њега концертом у Великој Плани и помогле да се сакупи део новца за наставак лечења.

- Велики поздрав за Немању. Част нам је да ово радимо за њега. Желимо му да оздрави - поручиле су Ања, Милена и Милица.

Василије и Марко  су из публике бодрили своје старије другаре. Аплаудирали су усхићено и били поносни на њих.

- Волим да свирам виолину, надам  се да ћу једног дана постанти познати виолиниста као Немања Радуловић. Слушам и  уживам кад неко свира. Био сам пресрећан кад сам прошао тест и почео да вежбам.  Следеће године ћу наступити. Уживао сам, гледао  без даха и надао се да ћу једног дана и ја  да свирам као они - каже Василије, отворенији за разговор од Марка који чека своју шансу  да идуће године пред својом публиком на великој сцени покаже колико је напредовао. Вредно вежба и труди се да примени све што професор каже.

Директорка школе, Данијела Јовић,  поносна је на своје ђаке који је сваке године обрадују бројним наградама на такмичењу.

- Миланска скала је био један од успеха овог лета, наши ученици су наступили у већем пројекту система  "Јуроп мјуз оркстра", свирали са децом из целог света. Наши успеси се понавњају  сваке гдине на разним такмичењима, међународним и републичким . Имамо лауреате и првонаграђене, имамо концертну делатност, присутни смо  на највећим сценама  у земљи као што је Коларац, Галерија САНУ...  Сваке године се наши ученици представљају у неком новом  саставу. Увек стижу млађи, бољи или једнако добри млади таленти, са њима настављамо традицију сваке године - каже задовољна наступом својих ђака директорка школе која у свакој прилици бодри младе талентоване људе опредељене за музику желећи им успешну каријеру кад изађу из интерната и буду препуштени суду публике.

-  За 42 године школу у Ћуприји завршило је око 250 ученика. Сви су се уписали на факулте у земљи и иностранству. Неки су солисти, неки камерни музичари, већина свира по оркестрима. Сви су присутни на музичкој сцени, веома успешно граде каријеру, тако да гарантујемо за све своје ђаке да ће се развити у професионалце који ће  дати свој допринос примерен тренутку или месту где се налазе.