"Остављене косе"

уторак 25. новембар 2014.

Нова књига Душана Марића - Хроника страдања Срба  на Купрешкој висоравни у Другом светском рату

Хрвати су 1.8.1941. године ухапсили 34 мушкарца из Благаја код Купреса, који су косили траву на својим ливадама  и бацили их у јаму у Великим Коритима.

Тог дана Сима Зубић изгубила је три сина. Ђорђе Тривуновић погинуо је заједно са два сина близанца. Трифко Шебез и Богољуб Трифуновић убијени су заједно са синовима. Марко Тривуновић изгубио је два сина и унука. Перо Тривуновић, Мићо, Јефто и Илија Шебез, Гојко и Перо Зубић изгубили су по два сина.

Следећег дана у исту јаму Хрвати су убацили још девет Благајчана: по три сина Пере Кнежевића, Симе Марића и Јове Марића.

До тада, Срби и Хрвати живели су у добрим међукомшијским односима. Заједно су живели, радили, женили се и удавали...

Каснији догађаји ће показати да је злочин над косцима из Благаја био почетак кампање истребљења српског становништва на Купрешкој висоравни у којој ће Хрвати за две године убити више од 1.040 српских цивила.

Међу њима 254 жене, стотину стараца и више од 300 деце, од којих је 255 било млађе од десет година.

Ти ужасни злочини, пред којима разум стаје, тема су књиге „Остављене косе“, најновијег, шестог по реду, књижевног остварења плањанског новинара и политичара Душана Марића.

Четири дана после злочина у Благају купрешки Хрвати убили су 184 Србина из Вуковска. Везани људи су искасапљени ножевима, маљевима и секирама.

28.7.1942. године усташка Црна легија упада у Горњи Малован и масакрира више од седамдесеторо мештана, међу њима 30 деце млађе од пет година. Седморо анђела било је млађе од годину дана, троје још није ни име имало.

Јања Ваван убијена је са троје дјеце млађе од четири године, Стана Марић, Анђа Ваван, Мара Деспенић, Софија Дувњак, Радојка Ваван, Ружа Ваван и Мара Бајило убијене су са двоје деце.

Два дана касније Хрвати упадају и у Доњи Малован и убијају 20 жена и деце. Истог дана у Оџаку убијају седам жена и једанаесторо деце из породице Спремо. Јока Спремо, чији је муж Стево убијен годину дана раније, убијена је са три сина и четири кћерке: Веселка (22), Мара (19), Стана (17), Миле (14), Момчило (10), Петар (7) и Ратка (2).

Два дана касније 98 жена и деце из породица Спремо и Глигорић Хрвати затварају у шталу Илије Спреме, а затим пале. Небо изнад Стожера пара крик мученика који горе и песме Хрвата који око запаљене штале играју коло.

Деветнаесторо малих анђела који су душу испустили у ватреној стихији било је млађе од 10 година, шеснаесторо млађе од пет, а осморо млађе од две године.

Ружа Спремо изгорела је са петоро деце, Милица Спремо са осморо, Зорка Спремо са четворо, Анђа Спремо са четворо, друга Милица Спремо са седморо, трећа Милица са чеворо деце....

27. августа исте године у Вуковску Хрвати убијају 13 жена и 35 деце из породица Катанић и Марковић. Деса и Ђука Катанић убијене су заједно са троје деце, Богдан Катанић је тог дана остао без четворо, Цвијо и Миле Катанић без троје деце.

Марић у књизи детаљно описује и све војничке битке у свом завичају.  

Око 1.500 усташа и Италијана, са оклопним колима и топовима, 3.12.1941. године нападају његов Благај. Народ наоружан косама, секирама, мотикама, дрвеним вилама и тољагама устаје да брани село и освети мученике који су убачени у јаму. После битке прса у прса, у Благају је остало више од 150 мртвих Италијана и усташа, шест заробљених италијанских официра и два војника.

У јуришима пролетерских бригада на Купрес од 10. до 14. августа 1942. године, којима је командовао партизански командант Тито, погинуло је и рањено око 1.000 партизана и усташа.

На Светог Јована 1943. године код Санског Моста једна чета 7. крајишке бригаде из Благаја покушава да заустави напредовање 749. пука и 202. оклопног батаљона немачке армије који покушавају да продру према Босанском Петровцу. Бројно стање Шваба: 5.000 војника, неколико десетина тенкова и 25 авиона. Педесет Шваба на једног партизана. После три сата битке, неколико одбијених швапских јуриша, преко 3.000 топовских граната и бачених авионских бомби, тек када је и њен последњи борац погинуо, Швабе су заузеле положај Благајске чете.

Отети од заборава

На крају књиге Марић је објавио списак жртава усташког терора у свом завичају, списак погинулих партизана, списак погинулих али и преживелих четника и списак жртава терора који су спроводили Тито и КПЈ.

Дуг завичају

-Књига је мој споменик и мој дуг завичају – каже Марић. – Вечни поменик партизанима и четницима који су се борили за опстанак српског народа на Купрешкој висоравни и  мученицима које су усташе заклале, запалиле или бациле у јаму.

Komentari su isključeni za ovu stavku