уторак 21. новембар 2017.
Из пера Драгице Радојковић Танасковић недавно је изашла нова књига о хранитељицама у Милошевцу. Насловом "Луталица Луна" хранитељица у улози завичајног писца из села које је широм света познато по хуманости и широком срцу, заокружила је трилогију о судбинама деце без родитељског старања и њиховим хранитељима. Нови документ о хранитељству и штићеницима Центра за породични смештај и усвајање говори о ромској девојчици која је детињство и младост провела у Милошевцу чврсто везана за породицу у којој су је одгајали као своје дете.
ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Књига чији је тираж 350 примерака нашла је за кратко време пут до читалаца. Обрадовали су јој се житељи села великог срца у чијим домовима се свакодневно дешавају слични сегменти приче описани у овој романсираној „биографији“ коју би многи са сличном животном судбином могли да присвоје и кажу да описује баш њихово одрастање и младост. Биће у наредном периоду саставни део поклон пакета које буду добијали уважени гости приликом посете Центру у Милошевцу. Тако ће се прича о Милошевцу, малом поморавском селу великог срца близу Београда ширити по свету.
Овим издањем заокружена је трилогија о Милошевцу и хранитељству, деци тужне судбине са препорођеним детињством у породицама које су се потрудиле да им улепшају живот и усмере им вијугаве животне стазе ка извеснијој, лепшој и светлијој будућности.
И овог пута помоћ за штампање стигла је од локалне самоуправе која је обезбеђивањем дела средстава помогла и претходна два издања. Са новом књигом о девојчици Луни сага о разноликим облицима љубави и одрастању у туђим кућама је заокружена. Претходне публикације са потписом Драгице Радојковић Танасковић „Сунце моравских врбака“ и „Бајка о моравској сирени“ представљају документ о постојању установе основане пре 86 година. У њима будући хроничар о Милошевцу и Центру за породични смештај деце без родитељског старања може да нађе, поред занимљивих прича о вези хранитеља и штићеника, проверене историјске чињенице о јединственој установи предратног, послератног и новијег доба кроз коју је прошло више од пет хиљада деце и која последњих година слови као Регионални центар за породични смештај и усвајање.
Драгица Радојковић Танасковић је овом књигом завршила значајан део посла који је себи као хранитељица, чланица Клуба хранитељица и локалног листа "Хранитељица" дала у задатак када је почела да се бави овим хуманим позивом. Задовољна учинком каже:
- Сада бих могла мирно у пензију, време ми је, али не посустајем нити се предајем пре него што за то дође прави час. Могу још много тога да урадим, кажем и забележим од заборава везано за наш рад, мој Милошевац, нашу децу чије су судбине тесно повезане и испреплетане са нашим животним причама. Свако од нас могао би да напише не један, него десетине романа о деци о којој смо бринули. Неко то носи у срцу, неко уме да пренесе сећања, неко их повери неком другом, неко као ја забележи приче за будуће генерације и тако живи Милошевац свој живот изван питомине Поморавља. Ко не зна да постоји село као што је Милошевац, не зна да је у овом делу света у колевкама наше и деце донете из свих крајева ондашње Југославије и садашње Србије, била смештена љубав, сигурност и срећа за коју су се изборили истрајношћу, радом и залагањем сви они који су прихватили велику друштвену одговорност да помогну деци без родитељског старања. Награда за труд и напоре уложене у њихово одгајање је сваки одрастао човек у овој средини који је успео да и сам постане родитељ, домаћин, неретко и хранитељ. Замислите да се на једном месту окупи свих 5.000 чланова наше заједнице, армија људи која је живела у Милошевцу заједно са својим потомцима. Био би то град љубави, симбол успеха, победа љубави над злом у свету. Поносна сам на Милошевац и људе у њему – каже срећна због новог документа о хранитељству и штићеницима Центра у Милошевцу, локални хроничар Драгица Радојковић Танасковић.
- Мото моје књиге је: „Можеш кренути правим путем, али и он има раскрснице“. Ова мисао ме је водила кроз причу, као што води сваког од нас кроз живот. Склони смо да кажемо од судбине се не може побећи, али је велика истина да и наше одлуке у великој мери утичу на стазе којима се крећемо. Одговори на многа питања везана за одрастање деце без родитељске бриге налазе се у Луниној причи. „Сиромаштво не бира ни врата ни кућу у коју ће ући. Не бира ни људе. Они јој обично крену сами у сусрет“ – тако почиње роман о луталици Луни, а завршава се, многи би рекли реченицом из љубавних романа: „За јаку жену нема веће среће од сазнања да воли и да је вољена“ – уводи у причу будуће читаоце романа ауторка књиге „Луталица Луна“.
- Ова мисао није савршена, нити је другачије казана него већина других у којима се велича љубав, али је за мене искуствено значајна јер је заиста покретач свега за жену и породицу, децу и њихово детињство, управо одражава смисао живота. Ма ког облика она била, ма ког интезитета и ма какаве последице имала, љубав увек исто значи – волети некога или нешто - рекла је у одбрану својих ликова и љубави уопште аутор књиге о девојчици Луни која на известан начин представља све девојчице које су део живота провеле у сличним условима, у туђим породицама; топлину кућног прага осетиле уз људе који им генетски нису блиски и успеле да се изборе за будућност. Наставиле живот и створиле у сопственим породицама неке нове људе који ће кроз своје животне путеве носити дух Милошевца.