Изазов за размишљање и поређење: Ђорђе после Карађорђа!

понедељак 24. април 2017.

Позориште "Масука" у оквиру програма обележавања 200 годишњице убиства вожда Првог српског устанка излази са представом "Виа Долорес" која говори о  једној  од најтрагичнијих личности савремене српске историје - принцу Ђорђу. Несуђени краљ, кога је прека нарав коштала круне и српског престола провео је 16 година затворен у душевној болници код Ниша. Због храбрости, непоколебљивог духа, родољубља и пожртвованости, у народу је био и остао један од омиљенијих чланова владарских породица.

У години обележавања 200 годишњице од убиства Карађорђа Петровића Позориште "Масука" излази пред публику новом представом. Крајем месеца очекује се премијера драме "Виа Долорес" Дејана Петковића која говори о животу краљивића Ђорђа, сина крaља Петра Карађорђевића, чија је судбина мало позната српској јавности. Представа коју је режирао Милош Јагодић бави се периодом живота у душевној болници престолонаследника који је морао да потпише абдикацију под притиском двора.

У сусрет премијери промоцију новог остварења за које актери новог пројекта претпостављају  да ће бити добро примљенo код публике, приредили су у Блиотеци "Радоје Домановић".  Представљен је одломак из драме са младим глумцима, а вд директор установе културе, Предраг Георгијев, је као историчар одржао предавање о принцу Ђорђу.

Предавање се заснивало на прикупљеним историјским подацима на основу  расположивог документарног материјала, мемоара најстаријег сина краља Петра ослободиоца и на основу преписке између ондашњих важних личности у животу несрећног принца.   

-  Тражили смо новог Ђорђа после Карађорђа, нови лик који ће бити изазов за размишљање и поређење. Принц Ђорђе нам се учинио свима занимљивим ликом за тумачење, као импозантна личност и енигма 20. века, и уз препоруку инстанци које се баве програмом Позоришта "Масука", одлучили смо се за представу "Виа Долорес". Сегмент смо извели у прилог  промоцији пројекта - каже Предраг Георгијев, заокупљен  бригом  да представа дочара на прави начин лик из наследног реда великог вожда који му у највећој мери по карактеру и особинама личи.

- Да ли је принц Ђорђе намерно или случајно заборављен, или намерно запостављен, није на мени да судим. Он у својим мемоарима потпуно другачије то описује. Желим да сматрам да је испред свог времена, да је за оно време био несхваћен човек у друштву, а не онако како је приказан – лудим,надасве плаховитим човеком и у неким ситуацијама надобудним. Он је у једном периоду био сматран престолонаследником  државе, моје државе, због чега је моја обавеза као историчара да у неку руку ту неправду исправим - истиче Георгијев  разлоге због чега је привукао велику  пажњу глумаца, чланова уметничког савета позоришта и свих осталих  лик најтрагичније личности новије српске историје.

-  Доскора јео њему  само по нешто објављивано уз мемораре Принца Ђорђа из 1969. године, али постоји богата преписка између Мике Аласа и принца Ђорђа, између Ђорђа и Николе Пашића, преписка између Ђорђа и Александра, а никако не треба занемарити ни преписку Ђурђа и Поенкареа, француског математичара и физичара, касније и политичара,  где они расправљају о мени неразумљивим темама, али кад се сагледа начин њиховог рада и квалитет функција о којима су вођене преписке, то би требало да значи да је био за корак испред свог времена - открива изворе информција  за причу о принцу Ђорђу, историчар Георгијев, уз то личним симпатијама везан за овај лик.

-  Постоји и штампа, наша и бечка. Писало се много о њему по директиви из јасних разлога да се дискредитује у народу омиљени бунтовни престолонаследник зато што  није био по вољи аустроугарске царевине. Бечки писани трагови  били су потпунији  и опсежнији, заоденути у негативну конотацију Ђорђевог лика и дела, до абдикације, а и после, првенствено због неприхватања анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Постоји и књига Милета Поповског  "Ђорђе, краљевић Срба Хрвата и Словенаца", која се ослања на писану архивску грађу и његову преписку - рекао је у прилиг информацијама које је изнео у свом предавњу Предраг Георгијев.

- Вечерас смо могли да чујемо опаску писца  дела "Виа Долорес", Дејана Петковића, да је он надасве указивао својим понашањем на болест, нисам стручњак да говорим о томе, нити да као историчар доносим закључке, пре желим да прихватим да је то била луцидност. Ако је био луд , постоји више начина који могу да потврде те претпоставке, али мора се узети у обзир и чињеница за коју постоје докази да су принца  до краја његовог живота прегледали само  лекари крунског савета који су дали дијагнозу да је имао шизофренију, а он им је ишао на руку својим понашањем. Други лекари га нису прегледали. Представом смо кренули у промоцију догађаја који следе програмом обележавања јубилеја, исторемено и  једне надарене, надасве супериорне особе свога доба - закључује причу о Карађорђевом следбенику  Георгијев.

Глумци увелико раде, спремају се да крајем маја изађу пред публику и крену у освајање позоришних сцена по Србији. Држи их ентузијазам и обавеза да представа буде достојна јубилеја који се обележава.  Серија "Сенке над Балканом" РТС која има исту тему и у којој Жарко Лаушевић игра главну улогу, очекује се на јесен.