Хиљаду је лица у човеку!

четвртак 27. април 2017.

Изложба акварела нишког уметника, Владимира Црномарковића, отворена је у Галерији Центра за културу „Масука“  до 05. маја. Прошлогодишњи победник ликовног салона у Великој Плани  галерију одабраних портрета  из циклуса „Маске“ стварао је последње три године. Ликови испод стакла представљају „окамењени тренутак унутрашњег покора или бунта, вриска или смеха, благости или злоћудности“. Из тих разлога посматрач изазван призором на њима тражи део себе, скривених емоција, делић дубоко потиснутог страха који несвесно исплива на површину...

- Сви ми носимо неке маске, више лица на себи што указује на унутрашње страхове, несигурност, унутрашњу борбу. Овај циклус настајао је случајно, сасвим спонтано. У једном тренутку ми се чинило да сам почео у свему да видим неке ликове, обрисе портрета, скице за цртеж и слику. Препознавао сам их на мрљама, флекама на зиду и одећи – говори ослобођен проитиска Црномарковић загледан у део зида са кога ће можда извући нови лик за слику.

- Вероватно је то био мој унутарњи крик, неки скривени бунт...  Не бих превише причао о сликама које су део мог свакодневног промишљања последње две – три године.  Боље је да то виде други и створе свој свет портрета и ликова са маскама. Драго ми је да сам овде вечерас са вама, да поделимо у овом лепом простору то што сам урадио. Претежно се бавим акварелом, мада сам прошле године имао изложбе са акрилима на платну – каже уметник веселе јужњачке природе, наводећи да се  ради о једном другом циклусу.

- Биле су то духовне вибрације, где инспирацију налазим на средњевековним манастирима, али рађено на мој начин, као што су ови портрети. Имао сам две изложбе са акрилима на платну у Ћићевцу и Варварину, а у Шапцу изложбу акварела -  и потврђује као и сви уметници, да је сликање задовољство, пре него што је брига о егзистенцији.

- Када би ми мотив за стварање био новац, сигурно се не бих бавио овим „послом“, врло се тешко живи од тога, на срећу нас уметника има, хфала Богу, још увек људи који воле уметност. Таква су времена, тешко се живи. Волим то што радим и довољна ми је мотивација за стварање. Фазу портрета још нисам завршио, имам још много оваквих портрета у цртежу чак и у уљу, а за ово појављивање пред публиком која зна шта је уметност одлучио сам се за аквареле – рекао је са полуосмехом, пре би се рекло задовољним смешком аутор портрета пред којима су знатижељно стајали посетиоци - познаваоци сликарских техника тражећи у њима ликовност и мајсторски траг, они други, мање упућени у уметност, емоцију, колорит и општи утисак.

- Чуо сам много тога лепог о овом крају, од уметника који су били, или излагали у вашој Галерији, од породице Анђелковић, многих других. Препоручили су ми да дођем у ову Галерију и заиста мислим да су били у праву. Много ми се допада простор и поставка коју је Мирослав реализовао, хвала што сте дошли у оволиком броју – захвалио се Црномарковић и пожелео нови сусрет на овом месту.

- Јужњачки дух и топлину нишког краја носе акварели Владимира Црномарковића који се у овом циклусу определио за једну од најтежих техника у уметности. Његови портрети поручују, опомињу и указују на оно што не бисмо смели да будемо. Критикују то што стално губимо људскост која нам је преко потребна, уједно стварају импозантну ликовну естетику.  У техници акварела ово је савршено – рекао је на отварању Мирослав Јовановић, усмеравајући публику на реченицу из каталога која говори исто толико сликовито колико и портрети:

- Поетика маски рађа се из нас самих као илузија жудње пред пролазним чудима живота, а Влада Црномарковић, поседујући природну способност да доживљено преточи у ликовну форму, фотографском оштрином сакупља бледуњаве одсјаје унутрашњих немира наше, човечије душе.“

Да заокружимо причу о портретима који лебде као сенке сатима после сусрета са њима, додајемо још један цитат из каталога који потписује Јовица Ђурић Мајор.

„... овим зачуђујуће различитим портретима, радозналом игром ритма и хармоније, сублимира вековну истину да радост, патња, смрт или живот, а живот извор маште човечије љубави без које нам опстанка нема, љубави као разлога постојања. Та ликовна поетика спознаје (белином прожети ликови, визија свемира, која обузима, дели, надграђује, трага, заводи, осваја) у сликама Црномарковића представља зрно соли које тежи да надживи себе, у ствари то је суштина трагања за божанским у Човеку, што дефинише човека.“

Изложба после Галерије „Масука“ наставља пут Србије, за септембар је резервисан термин у Нишу у Галерији култруног центра. Владимир Црномарковић је до сада реализовао 18 самосталних изложби и учествовао на више од 50 колонија. Добио је награду на бијеналу акварела у Београду,  три  пута у Мађарској и  похвалу на Хоморд салону у Румунији. На 17. Пролећном ликовном салону у Великој Плани припала му је прва награда.