Друштво

Плањани у Великом рату

понедељак 31. децембар 2018.

Цела 2018. била је посвећена Првом светском рату. Снимани су филмови,писане књиге и чланци у новинама, презентован документарни материјал, одржавани симпозијуми и академије у славу српских ратника, краља Петра, генерала и војвода. Чини се довољно да сваком бар по нешто остане урезано у памћење. Нико ништа,  или тек по нешто у траговима о нашим успесима и жртвама.

Милован Стојадиновић: Одважни Карађорђев устаник!

субота 29. децембар 2018.

Плањанска фамилија Стојадиновић, која је дала четири борца чувеној Кочиној чети, изнедрила је и чувеног хајдука Милована, учесника многих битака Карађорђевог устанка. Милован је по казивању предака, а по записима из архива пожаревачког, смедеревског и паланачког, до којих је дошао историчар Дарко Ивановић, рођен у Великој Плани, од оца Стојадина и мајке Јевросиме. Он је још у раној младости хајдуковао у чети Станоја Стаматовића Главаша, заједно са Петром Краом из Горње Трешњевице, Милосавом Лаповцем, Јанком Рачанином, Ђорђицом Лукићем и другима.

Томислав Милошковић Проја: Сликар, боем и сањар!

четвртак 27. децембар 2018.

Прошло је тридесет година од смрти гимназијског професора Томислава Милошковића Проје (1937 – 1987) кога генерације гимназијалаца седамдесетих и осамдесетих година памте по ведром духу, ерудицији, духовитим досеткама и боемсом животу. У спомен на човека под чијим утицајем су се за сликарство опредељивали његови најталентованији ђаци и најоданији уметничкој мисији људи са којима је долазио у контакт, крајем децембра отворена је изложба слика и цртежа који представљају његову заоставштину растурену по кућама Плањана сензибилисаних за уметност.

Свети Стефан деспот Српски

уторак 24. децембар 2018.

Најсветлији лик српске историје, деспот Стефан Лазаревић (1377—1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, ратник и војсковођа, витез змајевог реда, покретач Ресавске школе, устроитељ закона, књижевник, преводилац и мисилац, судибинки је везан за наш крај. Иако деценијска спорења око његовог гробног места нису довела до коначног одговора где је сахрањен – у Манасији или Копорину, једно је сигурно, ктитор манастира Копорин урезао се за сва времена у срца Плањана. Сестринство и верници који с радошћу и надом примају  благодети првог српског витеза уверени су да над њима бди његова звезда и да баш он доноси мир и спокој сваком ко затражи помоћ на овом светом месту.

Тирке - фудбалска легенда за сва времена!

недеља 23. децембар 2018.

На првом светском фудбалском првенству у Уругвају репрезентација Југославије због политичких закулисних игара састављена искључиво од играча из Србије забележила је историјски успех освајањем трећег места. Захваљујући филму и тв серији Драгана Бјелогрлића  „Монтевидео, Бог те видео“ ови успеси су васкрсли и ликови постали култне личности о којима се скоро све зна у региону.

Златно време спорта: Милорад Ђорђевић Фирга

четвртак 20. децембар 2018.

Легенда плањанског спорта, Милорад Ђорђевић Фирга, још за живота је обезбедио себи место међу бесмртне Плањане. Заслужио је победничко постоље дугогодишњим деловањем на спортским теренима, борбеним духом и посвећеношћу послу који му је доносио велику „муку“ и још веће задовољство. Преселивши се почетком године у вечност, где са својим бившим ђацима и саиграчима међу љутим противницима на бескрајном небеском пространству прави нови тим за победе, није отишао у  заборав. Напротив, оставио је простор да кроз приче о њему спорт буде присутан међу новим генерацијама којима ће бити изазов достигнуће некадашњих спортских великана и величина о којима ће се причати док је жива жеља за такмичењем и изгарањем на терену.

Индустријализација Велике Плане

петак 14. децембар 2018.

У архивама и историјским књигама о Великој Плани уз перод индустријализације вароши  почетком 90-тих година 19. века стоји да су Немци, Кристијан Шојс и Вилхел Шумахер, уочивши саобраћајни значај и географски положај места, одлучили да баш овде подигну фабрике за прераду меса. О томе сведочи и аустријски путописац Феликс Каниц у свом делу „Србија и становништво“. Цитат из друге књиге преведене на српски језик користи у својој хроници „Моравска свитања“ хроничар Боривоје Перић. Често коришћен одељак путописа препознатљив је и веома користан као допуна за опис ситуације уколико се тежи приказу веродостојне слике вароши ондашњег времена које није оставило обиље писане и документарне грађе.

Страна 2 од 41