Друштво

Велики људи - Плањани са својим печатом у времену!

петак 02. август 2019.

„Пројекат се бави познатим Плањанима, има за циљ да сакупи грађу и презентује јавности резултате истраживања о Плањанима који су рођењем и деловањем везаним за овај крај, као и својим постигнућима постали чувени у земљи и свету. Базира се на аналитичком и истраживачком приступу богатог културног наслеђа Велике Плане из којег потичу, како се из пројекта види, многи културни ствараоци из науке, уметности и спорта. Списак личности је импресиван, јер се ради о опусу који је давно прешао општинске и регионалне оквире и представља значајан део ризнице целокупне српске културе и шире“ – стоји у образложењу одлуке комисије приликом доделе средстава за реализацију нашег новог пројекта који суфинансира Министарство културе и инфомрисања Републике Србије.

Иво Андрић из њиховог угла

Омладински волонтерски пројекат „Из мог угла – млади Велике Плане активни у културном животу заједнице“ реализовали су крајем школске године Неформална група „Гимназијалац“ и Секција за књижевност и језик „Свет речи“ уз подршку Ресурс центра „Омладина ЈАЗАСА-а Пожаревац“ у оквиру пројекта „Млади су закон – Браничевски и Подунавски округ“ који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије. Представа је изведена пред бројном публиком у просторијама Библиотеке „Радоје Домановић“.

Да у ближњем препознамо Христа!

недеља 31. март 2019.

Говоримо ли, можда, неоправдано много о посту? Извлачимо ли га из црквеног живота, атомизујући га и заокружујући га, говорећи о њему као о реалности која је можда сама себи довољна и сама себи сврха? Била би то највећа грешка, потпуни промашај нашег приступа посту, јер нас Црква не учи тако и не учи томе - казао је протођакон доц. др Златко Матић на духовној трибини одржаној у великоплањанском парохијском дому, говорећи управо на тему подвига (поста) као пута ка литургијском јединству.

У новом животу да ходимо!

недеља 24. фебруар 2019.

У жељи да духовно ојача и обогати живот верних, великоплањанска црква организовала је прву у низу духовну трибину, на којој је беседио дугогодишњи парох, а кроз низ година и старешина цркве Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, протојереј-ставрофор Милосав Радојевић. Отац Милосав - који је својим преданим радом у многоме допринео духовно-литургијском и материјалном унапређењу црквеног живота у нашем граду од постављења 1974. па до краја 2008. године, када бива постављен за једног од пароха Вазнесењске цркве у Беогаду - ослањајући се на речи апостола Павла изречене у посланици Римљанима, пред пуном салом црквеног дома одржао је предавање насловљено "У новом животу да ходимо". 

Милован Стојадиновић: Одважни Карађорђев устаник!

субота 29. децембар 2018.

Плањанска фамилија Стојадиновић, која је дала четири борца чувеној Кочиној чети, изнедрила је и чувеног хајдука Милована, учесника многих битака Карађорђевог устанка. Милован је по казивању предака, а по записима из архива пожаревачког, смедеревског и паланачког, до којих је дошао историчар Дарко Ивановић, рођен у Великој Плани, од оца Стојадина и мајке Јевросиме. Он је још у раној младости хајдуковао у чети Станоја Стаматовића Главаша, заједно са Петром Краом из Горње Трешњевице, Милосавом Лаповцем, Јанком Рачанином, Ђорђицом Лукићем и другима.

Индустријализација Велике Плане

У архивама и историјским књигама о Великој Плани уз перод индустријализације вароши  почетком 90-тих година 19. века стоји да су Немци, Кристијан Шојс и Вилхел Шумахер, уочивши саобраћајни значај и географски положај места, одлучили да баш овде подигну фабрике за прераду меса. О томе сведочи и аустријски путописац Феликс Каниц у свом делу „Србија и становништво“. Цитат из друге књиге преведене на српски језик користи у својој хроници „Моравска свитања“ хроничар Боривоје Перић. Често коришћен одељак путописа препознатљив је и веома користан као допуна за опис ситуације уколико се тежи приказу веродостојне слике вароши ондашњег времена које није оставило обиље писане и документарне грађе.

Карађорђе - Славни српски војсковођа!

уторак 11. децембар 2018.

Карађорђе Петровић, угледни трговац свињама и припадник хајдучких чета пре него што је у Орашцу изабран за вођу Првог српског устанка и постао родоначелник српске државе, послом и хајдучијом је био везан за јасенички крај, где је злом судбином скончао живот 1817. по повратку из Русије и Грчке. У раној младости  боравио је често као гост на народним весељима по селима у околини Вишевца, одакле вуче корене и где је у шумовитом Градишту рођен, по црквеним записима највероватније 1751. године. Детињатво је, пише историчар Дарко Ивановић у монографији о Великој Плани, провео у родитељској кући на обали Раче. Када је одрастао хајдуковао је дуж цариградског друма. У Паланци је борећи се против Турака приступио чети харамбаше Станоја Главаша, где се буди жеља и кују планови о покретању устанка и ослобођењу Срба  од турског зулума.

Страна 10 од 48