Друштво

ШАЈКАЧА СИМБОЛ СРПСТВА И НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ

Српска национална капа прешла је одавно границе Балкана одакле путује по свету где год иде Србин у потрази за спокојем и бољим животом

Говорити о шајкачи, њеном значају и пореклу, исто је што и распредати причу о береткама, панама шеширу, рубашкама или козачкој шубари. Сви поменути одевни предмети представљају културну тековину једног народа која је на известан начин сведочанство судбине и развоја не само тог народа коме припадају, него и целог историјског и цивилизацијског тока карактеристичног за период настанка.

Средњосколци Србије најјаче против насиља

УГ „Свет речи“ новим пројектом наставља едукацију средњошколаца о облицима насиља и начинима борбе у процесу сузбијања вршњачког насиља које узима маха у средњим школама широм Србије. Уз подршку , Удружење " из Велике Плане реализује од јула до децембра пројекат чији је циљ информисање, едуковање и подизање свести ученика о насиљу и њихово оспособљавање и мотивисање за преузимање активне улоге у стварању ненасилне атмосфере у школама и односима међу младима.

ПРВИ ДУЋАНИ И КАФАНЕ У ПЛАНИ

Велика Плана је с почетка 19. века у односу на већа села дуж главног друма, као што су Лозовик, Сараорци, Марковац, Стари и Нови Аџибеговац, Велико Орашје, заостајала по броју кафанa; касније је тај „недостатак“ допунила дупло већим бројем него сви остали заједно

Дуго су ослобођени од турског ропства житељи насља у околини Велике Плане чекали на кафане и дућане. О њима су само приповедали трговци и путници који су се послом или школовања ради одвајали повремено од завичаја. Тек после Другог српског устанка и добијања повластица од Порте, у Србији почињу да ничу угоститељски објекти а да нису уз Царигрдски друм, формирани зарад потреба каравана и војних формација које су се кретале овом трасом главног правца ка истоку и обрнутим смером ка Београду. По селима у самом средишту насеља ницале су кафане чим се прочуло да их имају и у дригим местима и да служе за окупљање, па и забаву.

ОБАВЕЗАМА ПРОТИВ НАСИЉА

Да се насиље може спречити ангажовањем младих, радом у групама, упошљавањем менталних и физичких способности, мишљења је професорка физике у Пожаревачкој гимназији, Маја Јовановић Глигоријевић. Као менторка секције Примењене физике и електронике (роботике), педагошки саветник од  прошле школске године, ментор свог тима на пројекту „Света речи“ „НАЈјаче против насиља“, уверила се безброј пута да ђаци окупљени око идеје компјутеризације и роботике немају жеље да исказују своје склоности непримереним понашањем нити да намећу насилно своје ставове другима. Пројекат је подржало Министарство омладине и спорта.

ВЕРОМ ПРОТИВ НАСИЉА

Новим пројектом „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ наставља едукацију младих средњошколског узраста да препознају насиље, науче да дефинишу појмове моћ и опресија, истражују последице насиља кроз тетар слика и пошаљу поруку вршњацима и друштву да је могуће конфликте решавати мирним путем без употребе силе и насилног понашања. Партнери на пројекту који је подржало Министарство омладине и спорта су ученици 7 школа из шест градова. Ментор Тима против насиља у Средњој школи „Жикица Дамњановић“ из Смедеревске Паланке је вероучитељ, Марко Грчић, што је подстакло учеснике на размишљање у којој мери вера у Свевишњег и поштовање Господа Бога може да допринесе смањењу насиља међу вршњацима.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Обуком школских тимова против насиља, пред почетак нове школске године, УГ „Свет речи“ са партнерским школама из: Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Деспотовца, Кучева и Великог Градишта, започело је реализацију пројекта „НАЈјаче против насиља“.  Уз подршку Министарства омладине и спорта, овог пута акценат се ставља на подизање капацитета Тимова против насиља за рад са младима који врше насиље. Коришћењем техника форум театра и театра потлачених и укључивањем младих који су починиоци насиља шири се круг активних бораца против насиља. На дводневном семинару окупило се 25 ученика и десет ментора.

КУЛТУРНО БЛАГО У ВАЗНЕСЕЊСКОЈ АЏИБЕГОВАЧКОЈ ЦРКВИ

Изузетно вредну уметничку целину у цркви Светог Вазнесења у Старом Селу представљају иконе на иконостасу, које је 1885. године осликао један од  највећих представника српског реалистичког сликарства Ђорђе Крстић

Црква Светог Вазнесења у Старом Селу, некада Старом Аџибеговцу, подигнута је 1882. или 83. године, није прецизно утврђено због спорне документације на коју се наилази у летописима и пописним листама цркава из периода првог нововековног краља Србије, Милана Обреновића. По категоризацији Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево стављена је на листу културних добара 1986. због иконостаса који је урадио чувени српски сликар оног времена Ђорђе Крстић. Бавио се и религиозним сликарством. Осликао је иконостасе у нишкој Саборној цркви, Чуругу, Лозовику, Старом Аџибеговцу.  То вредно уметничко дело у Старом Селу пуно црвоточине пропада и чека конзервацију како би се оригиналне уметничке слике светаца и библијских сцена сачувале за наредне генерације.

Страна 3 од 60