Психолози о едукацији средњошколаца за борбу против насиља у оквиру пројекта “НАЈјаче против насиља“

Пројекат „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ реализује се у седам средњих школа Пожаревца, Кучева, Деспотовца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Велике Плане. Због значаја и актуелности теме ово је један од низа пројеката „Света речи“ подржан од Министарства спорта и омладине, покренут са циљем да се јавности скрене пажња на горући проблем друштва који се може решавати једино удруженим снагама на свим нивоима. Обука за вршњачке едукаторе, будуће чланове школских тимова за борбу против насиља, одржана је почетком школске године у Великој Плани.

У Милошевцу, селу добрих и часних људи, у хранитељким породицама од пре рата до данас,  ране због тужног детињства без родитеља видали су малишани уз помоћ хранитеља који су их волели као сопствену децу.

Центар за породични смештај деце и усвајање у Милошевцу, некада „Рада Младеновић Ђулић Црна“ обележиће у рано пролеће 2021. године,  90 година постојања. Кроз установу је за скоро девет деценија, од оснивања до данас, прошло више од 5.500 деце без родитељског старања из целе ондашње Југославије и садашње Србије. Прве хранитељице биле су: Фрусина Пашић, Перка Здравковић, Смиља Петровић, Милица Лукић, Цвета Ђулић, Бранка Филиповић. Међу најстаријима, до недавно су биле скоро вршњакиње установе: Бранка Филиповић, Катарина Дешић и Љиљана Ђулић. Пре две године председник Србије, Александар Вучић, одликовао је установу Сретењским орденом првог степена, а Катарину Дешић и Брнку Филиповић златним медаљама за заслуге. Катарина је однеговала и на животни пут извела 18 штићеника, Бранка 40. Ова признања припадају целом селу за сво добро које су житељи несебично, скоро читав век, даривали деци без родитељског старања.

Ово су сјајна деца, без обзира на то што нам је било најављено да ће међу њима бити по неко од њих са проблемима у понашању

Мирослав Николић, тренер на пројекту „НАЈјаче против насиља“ који реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта у седам средњих школа Подунавског, Поморавског и Браничвског округа, каже да се насиље може предупредити превентивним деловањем, разговорима и договором. По њему, народна пословица дубоко уврежена у корене српских породица, могла би да буде један од метода решавања вршњачких сукоба.

Како спречити насиље међу вршњацима, на који начин их анимирати да раде корисне и паметне ствари, подстаћи их да нагомилану негативну енергију не усмере на туче и међусобне обрачуне...

О насиљу међу вршњацима своје ставове и методе за сузбијање насилног понашања износи у оквиру пројекта „НАЈјаче против насиља“ Милош Дилкић, тренер Форум театра, члан ТОК тима за образовање и културу. Правник по струци, запослен у образовању, сарађује са многим школама и установама и бави се формалним и неформалним образовањем деце. Дилкић је почетком школске године био тренер на пројекту „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ који се реализује у седам партнерских средњих школама: Кучева, Великог Градишта, Велике Плане, Пожаревца, Деспотовца и Смедеревске Паланке. Пројкат је подржало Министарство омладине и спорта.

Лепе и топле, ретке и занимљиве привлаче поглед, буде сећања и чувају традицију

Право богатство за српску културу и архитектуру представљају преостали ретки примри кућа од дрвених талпи грђених пре више о стотину година. Неке од њих су времешне старице чије се године не могу избројати. Кадa су у добром стању плене топлином и лепотом, руиниране буде сету и разочарање што је дозвољено њихово урушавање. На изложби фотографија Југослава Тодоровића у Дому културе у Старом Селу, у јулу 2013. године, посетиоци су имали прилику да виде забележене оком камере ретке примере старих кућа у овом крају поштеђене  од зуба времена.

Орашани су пуних шеснаест година водили жестоку борбу са властима да њихово село прерасте у варошицу; тек после Великог рата, 1921. успели су краљевим указом да остваре циљ.

Велико Орашје обилује траговима римских насеобина, попут остатака богомоља, гробница, костурница, грнчарије, ковина, ћупова са сребрњацима који су нађени приликом градње жлезнице 1882. Године - пише у моногрфији локлног хроничара Дарка Ивановића, професора историје, који је у књизи о овом селу на 450 страна забележио обједињену прошлост краја допуњену факсимилима, фотографијма, белешкама нађеним у архивима, породичним заоставштинама. Село је без сумње имало занимљиву историју од настанка до днашњег дана.