Рођен је у Смедеревској Паланци (1984). Основну школу и гимназију завршио је у Великој Плани, дипломирао 2008. на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Докторску дисертацију Властела Државе српских деспота одбранио је 2014. на истом факултету. Током 2013. и 2014. радио је на Филозофском факултету у Београду. У Историјском институту ради од 2014. године. Област истраживања: историја српског народа у позном средњем веку. 

Ако се доброта мери по количини пружене пажње и љубави свакоме коме је било каква пажња била пресудна и нужно неопходна у једном периоду живота, посебно ако је у питању здравље и исцељење, онда је др Ива Берисавац заслужио да га многобројне генерације Плањана памте само по многобројним учињеним добрим делима. Више од четири деценије свог живота, од почетка каријере па до одласка у пензију, а и данас, за своје суграђане је био „изабрани“ доктор.

Света Лукић је у другој половини прошлог века био незаобилазна личност у југословенском духовном простору – цењени естетичар, критичар, прозни писац…  Ко се сећа овог човека који није припадао ниједној партији, ниједној странци, ни једном покрету зна да је био радо виђен пуне три и по деценије на трибинама и у часописима широм Југославије. Говорио је о писању, о руској поезији, уметности Октобра, моћи и немоћи уметничке критике на нашим просторима...

понедељак 09. децембар 2019.

У  оквиру пројекта „Мрежа младих Србије против корупције“, који реализује Удружење грађана „Свет речи“ у партнерству са 20 средњих и основних школа из 20 градова Србије и подршку Америчке амбасаде у Београду, обележен је низом акција 9. децембар. Анкетирањем грађана, дељењем пропагандног материјала, пуштањем балона са порукама скренули су млади пажњу јавности на неминовност борбе против појаве која на нашим просторима узима маха. Истовремено је у Београду, Бору, Јагодини, Краљеву, Мајдампеку, Смедеревској Паланци, Сомбору, Власотинцу, Владичином Хану, Врању и Зајечару послата порука јавности да је неопходно заједниочко ангажовање младих и старијих грађана у борби против корупције. 

Карађорђе Петровић, угледни трговац свињама и припадник хајдучких чета пре него што је у Орашцу изабран за вођу Првог српског устанка и постао родоначелник српске државе, послом и хајдучијом је био везан за јасенички крај, где је у Радовањском лугу, по повратку из Русије и Грчке, злом судбином скончао живот 1817. У раној младости  боравио је често као гост на народним весељима по селима у околини Вишевца, одакле вуче корене и где је у шумовитом Градишту рођен, по црквеним записима највероватније 1751. године. Детињатво је, пише историчар Дарко Ивановић у монографији о Великој Плани, провео у родитељској кући на обали Раче. Када је одрастао хајдуковао је дуж цариградског друма. У Паланци је борећи се против Турака приступио чети харамбаше Станоја Главаша, где се буди жеља и кују планови о покретању устанка и ослобођењу Срба  од турског зулума.

четвртак 05. децембар 2019.

Широм српских земаља, почев од децембра прошле године, свечано се обележава и прославља  јубилеј који се обично идентификује као 800 година аутокефалије Српске православне цркве. На предавању у Библиотеци „Радоје Домановић“, теолог проф. др Златко Матић, говорио је о значају овог великог јубилеја, догађаја који се издваја значајем, трајањем и симболиком од већине других историсјких датума који слове за пресудне у нашој прошлости. Пажњи и љубави посетилаца храма књиге, угледни теолог је понудио одговоре на три конкретна питања. У њима се састоји суштина вере, православља и историјског трајања српског народа кроз векове. Др Матић је беседио са жељом да у српском човеку уврежи најчистија осећања која собом носи светосавље.