четвртак 22. октобар 2015.
Колико знају жене са села о родно сензитивном језику и да ли им смета када их неко не ословљава као домаћице, хранитељице, пољопривреднице, васпитачице, докторке или било којом титулом за које постоји у примени женски род... Дошли смо до закључка да је за њих ово питање маргинализовано, управо као и многе друге ствари и појаве везане за род и родну равноправност. Њихова брига није усмерена на родно осетљив језик уколико највећи део дана проводе на њиви, у стаји, пластенику, кухињи или било ком другом месту где утроше више од осмосатног радног времена привређујући за породицу.
- Зови ме како хоћеш, именима од миља, душо и надо, дико и снаго, обраћај ми се родно осетљивим језиком, или како ти је згодно да конструишеш реченични склоп, али притом води рачуна да се сложи род, број и падеж. Само немој да ме вређаш – каже једна од њих која је економисткиња, феминисткиња и секретарка у друштвеној организацији, притом и љута боркиња против свега што је неприродно у језику, понашању и свакодневном животу у равноправном односу међу половима.
Жене у руралним срединама - на маргини друштвене лествице
Жене на селу, образоване или не, не инсистирају на стриктном коришћењу искљућиво женског рода за називе занимања која су општеприхваћена као мушка, самим тим без одомаћеног женског рода у језику. Питају се анализирајући тему, нестручно, али практично и духовито, нижући бисер чудних новокомпонованих речи родно сензитивног језика, како да ослове жену пилота, жену са фарме, жену гинеколога, жену судију, жену тренера. Фармерка им је неприхватљиво, тренерака губи смисао, суткиња, гинеколошкиња, неуропсихијаткиња, секретарка ... рогобатно.
Жене старијег кова, родно (не)освешћене нису ни покушале да коментаришу питање родно сензитивног језика. Јасно им је нашта се пажња указује, али нејасно зашто се инсистира на томе ако је језик као творевина подложна променама толико флексибилан да прихвата новотарије, ма колико неприхватљиве биле у свакодневном говору. Запитале су се како ће се оне између себе ословљавати и преламати језик кад могу на уобичајен начин да кажу судија, гинеколог, психолог... и да додавањем магичне речи жена једноставно укажу на чињеницу да је у питању стручњак женског пола, а не стручњакиња.
Да би појаснили ствар себи и другима, убедили жене на селу да је борба за родно сензитивни језик тежња ка општој једнакости у друштву, с обзиром на то да је „језик моћно средство изражавања мисли, њиховог обликовања и остваривања утацаја у друштву“, позвали смо у помоћ најпознатију стручњакињу за ову област, професорку психолингвистике, Свенку Савић, са Филозофског факултета у Новом Саду.
Представљајући упутство за употребу родно осетљивог језика у сфери јавне комуникације, она је истакла да се мора следити основно правило о слагању субјекта и предиката у роду, броју и лицу.
„Неопходно је доследно употребљавати форму женског рода за титуле и занимања жена и из постојећег инвентара етикета за занимања и титула жена изабрати ону језичку форму која најбоље одговара интуицији за језик. Такође, потребно је писати титуле и занимања жена у пуном облику, наводити пуну идентификацију за сваку особу – посебно ако се саопштава о брачном пару – и избегавати употребу етикете за ословљавање или идентификовање женске особе према брачном статусу”, закључила је Свенка Савић у књизи „Упутства за стандардизацију родно осетљивог језика“.
Иначе, у поменутом регистру налази се укупно 2.386 именица женског рода, укључујући именице којима се означавају жене према професији, занимању или активности коју обављају, према звању и занимању супруга или оца, према титули и друштвеном положају који заузимају, према припадности групи, покрету или идеји коју следе, према болести и начину живота.
Формирање родно осетљивог српског језика налази се у процесу у којем су неке карактеристике већ оформљене, док су друге у процесу формирања. Тако тек стичемо навику за недискриминаторну употребу језика у свакодневном говору и у медијима. Језичка видљивост разоткрива оно што је у друштву стварност: присуство, негде и доминација, жена на јавним и друштвеним функцијама и у појединим професијама.
„Жена се мора учинити видљивијом и у свакодневном говору, а питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. Употреба титула и занимања у женском роду постала је "нешто нормално" и у српском језику и у складу је са проевропском оријентацијом наше земље”, каже Свенка Савић.
Да употреба родно сензитивног говора није новотарија доказује и проф. др Зорица Мршевић са Института друштвених наука у Београду.
“Употреба женског граматичког рода није новина у српском језику“.
Уз одговарајуће доказе она тврди да се уопште не ради о новоговору како то наводе противници, нити о страним утицајима којима се нарушава његова аутентичност. Као пример наводи да је Милена Павловић Барили 1926. добила сведочанство Краљевске уметничке академије где је у женском роду написано да је она из неких предмета врло добра, а из других одлична. Још ранији пример потиче чак из шездесетих година деветнаестог века када је једна жена, Јелка Марковић извршила неуспео атентат на краља Милана. Сва званична документа и новински извештаји из тог времена њу називају атентаторком, анархистикињом, терористкињом и (наводном) патриоткињом.
На значај употребе родно сензитивног говора указује и социолошкиња Наталија Жунић, која сматра да језик рефлектује сва социјална збивања и односе у друштву.
“Одбацивање генеричког мушког рода у којем се жене подразумевају и употреба родно сензитивног језика је важно питање односа моћи у друштву и веће видљивости жена у језику, и да је социјална видљивост жена, између осталог, последица и родне перспективе у језику”.
Са друге стране, проф. др Рајна Драгићевић, са Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета Универзитета у Београду не уочава честу употребу родно сензитивног језика у јавности, али примећује велики отпор према њему.
“Требало би да родно сензитивни језик брани права жена, али запазила сам да жене понекад бурније реагују него мушкарци у исказивању отпора према њему. Питање језика је врло осетљиво и говорници тешко подносе насилне интервенције над њим”, каже професорка Драгићевић.
Страх и отпор, кажу стручњакиње које смо користили за ову комплексну тему, додатно подгревају медији који не ретко злоупотребљавају употребу родно сензитивног језика. Тако, на пример, академске анализе су показале да медији чешће пишу о функционеркама у женском роду када их стављају у негативан контекст, док их, када је реч о озбиљним и одговорним питањима, спомињу као “министре”, “секретаре”, “председнике” и слично.Међутим има и примера да у новом сазиву Владе Србије неке министарке инсистирају да су министри, док гувернерка у директном телевизијском укључењу каже да је гувернер.
Као закључак др Савић сугерише следећи став да „питање нормирања језика није само стручно, већ и друштвено и политичко питање. Родно сензитиван језик је, иначе, усклађен са захтевима Декларације о људским правима из 1948. године и Водича за родно неутралан језик УНЕСКО из 1999.
“Језик је моћ. Свака стандардизација језика је политички чин“. Она подсећа и да “језик није неутралан, он одражава различите форме родне дискриминације у друштву и може узроковати и појачати родну дискриминацију. Требало би жену учинити видљивом и употребом одговарајућих језичких форми српског језика, а не подразумевати је, на исти начин на који је мушкарац видљив”.
Завршавајући ову анализу која неће битно променити став жена на селу по питању родно сензитивног језика, али ће их подстаћи да размишљају да ли су пољопривредници или пољопривреднице, земљорадници или земљораднице, домаћице или домаћини, користимо још један став боркиња за родно сензитивни језик, ако низбог чега другог, онда због обогаћивања језика и примена нових језичких форми.
Недискриминативно понашање подразумева и недискриминативан језик, а како српски језик дозвољава употребу различитих наставака и слагање субјекта и предикта , јасно је и да је граматички оправдан. Критика, исмевање и противници ће, наравно увек постојати. Маја Седларевић сматра да се они стрпљивим и аргументованим наступом могу победити. “Језик се мења, трендови се мењају, сведочила сам безброј пута да неко ко је раније био против родно осетљивог језика да ће не само прихвати, него временом постати и поборник истог”, закључује Седларевићева.
Уосталом, говорите како вам драго, само водите рачуна да не користите испразне речи, да не причате много а ништа не кажете, да вам не прикаче противници родно сензитовног језика, да сте брбљиво женско и ништа друго. Али признајте, није лоше знати да се нешто може рећи на више начина, да женски род титуле више говори о вама него о онима који одбијају да прихвате и овај вид родне равноправности без родно дискриминативног говора (говора мржње).