четвртак 06. март 2014.
Подстицаји друштва неопходни за напредак пољопривредне производње
Локална самоуправа је издвајањима од преко 20 милиона динара на годишњем нивоу за подстицаје и развој пољопривреде међу малобројним срединама које не воде популистичку политику, рекао је Дејан Шулкић, председник општине, на семинару за пољопривреднике.
Дводневно саветовање пред почетак пролећних радова Пољопривредна саветодавна и стручна служба Смедерево организовала је и ове године почетком марта за пољопривреднике Подунавског округа. У Великој Плани на велики одзив пољопривредника наишла су предавања у области ратарске, повртарске, воћарске и виноградарске производње, још више у области сточарства. У обраћању скупу, који је окупио истакнута стручна имена у области пољопривреде, председник општине Дејан Шулкић, истакао је значајан допринос локалне самоуправе за напредак најзначајније привредне гране општине која располаже са 27.000 хектара обрадиве површине, што представља 80 одсто укупно расположивог земљишта. Само за осигурање пољоприведних усева и трајних засада улаже се два милиона годишње. За исплату накнада противградним стрелцима општина издваја готово дупло више пара од државе.
"Постоје природни услови и навике код наших људи да се баве пољопривредом, постоји и традиција која је дубоко укорењена у свест људи. Међутим, нису довољне само природне претпоставке, љубав према земљи, жеља и препознавање интереса, потребне су и друштвене претпоставке и брига заједнице. Све што имамо треба да одржавамо, али долазимо до економских питања на које локална самоуправе, месна заједница и пољоприврдни произвођачи, чак и удружени, не могу да утичу. Дуги низ година се најављује Закон о задругарству, а да никад није донет. Наш парламент је у последњих 15 – 20 година имао хипер продукцију прописа, а нису могли да донесу Закон о задругарству који је важнији од неких других политикантских закона" – коментариосао је услове у којима се последњих година развија пољопривредна производња као најперспективнија привредна грана Србије.
Осим гарантованих цена, осигурања усева и субвенција које су неопходне као подстицај за пољопривреднике, потребан је трајнији вид заштите тржишта. У тежњи да се приближимо Европској унији, неоправдано се занемарују потенцијали које нуде друга тржишта, сматра председник Шулкић:
"Ако треба да постоје канцеларије и агенције, друштвене структуре које се баве евроинтеграцијама, зашто се не бисмо бавили и оним деловима света где имамо интерес, па нека их бар имамо док не уђемо у ЕУ. Зашто да их не користимо. Та врста заштите, тај импулс би могао да буде снажан замајац за пољопривредну производњу. У области ратарске и воћарске производње постоји пуно објеката на територији општине који се не користе, обезбеђивањем тржишта, па и Законом о задругарсртву, стање би се битно променило".
И поред дугогодишњег занемаривања пољопривредне производње од стране владајућих структура, недостатка стратегије и систематичнијих подстицајних мера, ниво ефикасности бављења пољопривредном произвдњом се ипак повећао без обзира на стару механизацију и други низ проблема, што потврђује да пољопривредни произвођачи са мање радне снаге могу да постигну веће ефекте, сматра Шулкић:
"У Великој Плани неколико хиљада људи се директно или индиректно баве пољопривредном производњом, који очекују да се уреди систем вредности у овој области. Позитивни ефекти не могу да се очекују, како кажу политичари у 2014. години, јер то није реално. Не можемо преко ноћи постати Швајцарска, иако нас убеђују у то. Ако будемо радили овако сасвим сигурно не ни наредне, ни за пет година, али може да се осети бољитак и охрабрење ако се битно промени однос, у том случају не би био само бољитак у пољопривреди, него и другим привредним гранама" – каже председник уз констатацију да је локална самоуправа трасирала здраве принципе нестраначке политике.
"Колико год да је непопуларно нећемо се руководити популизмом. Потенцијал буџетски од више десетина милиона динара улагаћемо у инфраструктуру, наводњавање, електрификацију подручја где је то могуће, за подстицање осигугања пољопривредне производње, за додатни подстицај на оно што држава улаже. Али, постоји доста потенцијала које држава даје, а који се не користе зато што изостаје интересовања и одважност да ризикују, посебно мислим на виноградарство и вишегодишње засаде где има простора да се напредује. У том правцу иде наша подршка коју ћемо наставити".
Последњих година преко 50 пута увећало се учешће општине у осигурање пољоприврдне производње. У недостатку квалитетне и редовне противградне заштите сазрева свест код пољопривредника да без осигурања скупа и ризична пољопривредна производња нема дугорочних резултата. Да би се постизали још већи ефекти осигурања држава мора да нађе начин како да мотивише осигуравајуће куће да већу пажњу поклањају пољопривредној произбодњи, сматра председник Шулкић, наводећи да и подстицајне мере морају да претрпе значајне промене да би се напредовало у пољопривреди. Добро избалансиране према областима и развијености територије.
"Стално говоримо о обновљивим изворима енергије, а не користимо оно чиме располажемо. Имамо на десетине заиста крупних сточара, посебно кад је у питању производња млека и узгој музних крава, на савременим фармама, али у крајњем исходу имамо смањење обима производње зато што они пољопривредни произвођачи, средњи или ситни, са неколико грла нису могли са таквом политиком да опстану. До чега је она довела, да су сада пољопривредници са по неколико хектара на општинском терету, политика њих не препознаје. Не сме да буде иста политика за оне који могу сами и оне који не могу. Они који су најјачи њима помоћ није ни потребна. Ми смо то применили код пчеларске производње, кренули са стартном подршком два дела општина, један део удружење, односно пчелар. У овој години ићи ћемо да они који су оснажени, који имају више кошница добију 50 посто субвенција општине, а они који су ситнији произвођачи 2/3 подршке. Кад буду достигли ниво великих смањиће се подрка општине".
У пчеларску производњу најпре је ушло 30 пчелара, подстицајним мерама и уговореном продајом преко извозника „Медино“, у Великој Плани је више од стотину пчелара.
"Нису сви у истој позицији, не треба свима исто помагати. На оно што даје држава по ројевима и кошницама локалне самоуправе су ту да избалансирају. Нажалост, велики број локалних самоуправа копира оно што ради држава, па ако сте добили 20.000 за музно грло, општина даје још 5. Не треба њима за замајац у развоју сточарства да му на 30 грла дате субвенцију. Њима је важно да имају тржиште, извесност у погледу цене, извесност у погледу обима и континуитета у исплати субвенција за млеко. Ако то има може сам од својих расних грла да проширује стадо. Дакле, боље је подржати наводњавање једног домаћинства са бушотином или пумпом, него популистички организовати на фудбалском стадиону извлачење ко ће коју јуницу да извуче" – закључује председник општине уз још једну примедбу држави и институцијама које не чине ништа да се убрзају процеси стечаја у предузећима као што је Перкон и Кланица како би се намирили повериоци и омогућило да постојећи капацитети власничком трансформацијом постану употребљиви.
"Није циљ и интерес да стечај траје у недоглед, осим ако није у интересу стечајног управника и помагача да се одужи. Окончањем стечаја решава се питање повериоца, а највећи повериоци су радници. Да иронија буде већа, држава као највећи поверилац не решава питање стечаја. Ангажовала је стечајне управнике којима вероватно одговара да поступак траје. Наша ургениција да се учини било какав помак је пристисак у јавности тиме што често говоримо и инсистирамо да се стечајеви затварају и завршавају2 - закључује он.