Супервизори о пројекту „НАЈјаче против насиља“
Удружење „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта реализовало је у протеклих шест месеци са седам партнерских средњих школа из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Великог Градишта, Кучева и Деспотовца још један пројекат којим је настављена давно започета борба против насиља. На завршном симпозијуму у Великој Плани, супервизори као актери активности „НАЈјаче против насиља“ сумиралим су резултате учињеног и изнели утиске о промнама које су настале код ученика, многобројних посредних и непосредних учесника пројекта.
Сања Павловић као психолог у ЕУШ „Вук Караџић“ из иускуства током рада са средњошколцима зна да је тешко на свим пољима вршити контролу над њима.
– Пројекат је веома користан за школу, посебно за ученике због тога што су стекли значајно искуство и поделили га са својим вршњацима, а сама тема је значајна због све веће присуности насиља у друштву, посебно међу вршњацима. На едукацијама уче нешто ново и причају са својим вршњацим о томе и генерално је добро јер су анимирали целу школу, наставнике и учнике да размишљају о овоме. Медијски је било добро пропраћено оно шо смо радили тако да смо послали изузетно важну поруку заједници усмерену против насиља – каже Сања и истиче да су промене видљиве.
- Мање је вршњачког насиља, мирније је у школама, али је у већој мери присутно електронско насиље, због он лајн наставе. Генерално, нисмо имали насиље од почетка школске године, што је добро, било да се ради о последици наших активности или захвљујући измењеном режиму рада у школама – истиче школски психолог у ЕУШ „Ву Караџић“.
- Планирамо да ученици који су прошли обуку са својим вршњацима који су учествовли у перформансу одрже радионице у оквиру одељења где нису одржане ове активности, са темом насиља и превенције. Циљ је да прођу и они кроз улоге жртве и насилника како би у потпуности схватили које опасности са собом носи насилно понашање. Ми имамо ту обавезу тим пре што је жртва насиља, Стефан Филић, био наш ђак, дете за пример које је страдало зато што његови вршњаци нису били освешћени шта је насиље и какве последице може да изазове бахатост и дрско опхођење. Планирамо да организујемо конкурс посвећен Стефану Филићу под називом „Филић филмић“ где ће ученици послати своје радове са темом вршњачко насиље – фотографије или кратке филмове на тему насиља. Награде, веома вредне, биће уручене 25. марта, по жељи његових родитеља, на Стефанов рођендан. Фотоапарат, таблет, телефон, сличне вредне ствари обезбедиће донатори и школа, а ми ћемо и на овај начин скренути још једном пажњу јавности на насиље и борбу против ове учестале појаве која нас окружује.
Уз позив да се ученици укључе у борбу против насиља, стваралаштвом дају допринос промоцији ненасиља, Сања је подсетила да ће се радови слати на мејл адресу ЕУШ „Вук Караџић“.
Марко Грчић, вероучитељ Средње школе „Жикица Дамњановић“ из Смедеревске Паланке сугерисао је младима у претходним изјавама везним за тему насиља да се према спољњем свету односе као према свевишњем – са пуно љубави, пажње и пошовања. Сједињени са Богом мање ће грешити и доносити погрешне одлуке штетне по њих и околину.
– Пријатно ме је изненадио одзив ученика, препустили смо њима кративност да они сами осмисле перформанс, сами на свој језик сведу целу представу и пошаљу поруку ненасиља. Контролисали смо, их држали са њима радионице, помагали им, давали сугестије и смернице, али су они били стуб оргнизације. Осетило се велико залагање да све протекне у најбољем реду. Једно лепо искусво за све нас – рекао је вероучитељ и истакао да се борба наставља.
- Најбољи начин је да се прича о томе. Да се понавља, да увиде сви да је присутна и међу њима појава насиља и да је неопходно да се према њој одреде, науче да се боре и да сами не чине такве ствари. Важно је да имају информацију да има људи који се тиме баве, да имају где и коме да се обрате. Када се са насилницима прича о томе какве су последице, колико је то лоше и штетно по њих и остале, може да се утиче на њихово понашање. Има промена свакако, а најбитније је да се бавимо темом насиља, причамо о темо и скрећемо пажњу како да се заједно боримо. Да своје знање, способности и стрпљење улажемо, онда ће они који до сада нису мислили о томе тако видети да смо ми ангажовани и да ће моћи са нама да разговарају. Иде постепено, полако, али мислим да ће достићи ниво када ћемо сви бити здовољни.
Његова колегиница, Јелена Јоковић, школски психолог у палначкој Средњој школи „Жикица Дамњановић“ сматра да је пројекат био вишеструко користан пре свега због великог низа превентивних активности које су спровели надовезујући се на пројекат о ненасиљу који се бавио медијацијом.
- Сада смо промовисали ненасиље и послали поруку да насиље никако није одговор на насиље, да је нешто што треба апсолутно избегавати и око чега морамо сви у заједници више да се ангажујемо. Оно што сам ја приметила као стручни сарадник је мали број пијављеног насиља и да и ми као наставници не примећујемо да се насиље дешава у школи. То су најважнији ефекти које смо имали кроз ова два пројекта. Пројекат је инспирисао многе људе из колектива да наставе да раде нешто слично, да спроводе даље неке манифестације, да и даље радимо радионице које су нам васпитни део рада.
Међутим, и ђаци су били изненађени овог пута методама рада. Први пут су се сусрели са форум театром и замрзнутим сликама које нуди форум статуа.
- У почетку су били врло збуњени, а после тога су се опустили и научили кроз своје тело да прикажу нешо. То им је било интересантно. Смањеном насиљу је допринело и то што смо сада у мањим групама. Мислим да је за нас дошло неко друго стресно време када и није више насиље у фокусу, па када се надовеже све ово што радимо, насиља је мање. На таквом сам месту да имам контакте са наставницима, родитељима и са децом, заиста ове године ни један дисциплински поступак није вођен, што ј напредак у односу на пртходни период. Раније су се дисциплински поступци водили због изостајања из школе, сада је то смањено, а поред тога годишње смо, или полугодишње, имали нека два или нешто више случајева насиља који су тражили нашу реакцију. Све је мирно – каже Јелена Јоковић и наглашава да је перформанс на ученике ипак оставио највећи утиск.
- Деца су имала прилике да виде један другачији вид, другачију идеју о перформансу. Раније је било све јасно и транспарентно, сада су били затечени и у недоумици шта се тражи о њих, како ће одређене сцене тумачити и разјаснити. Све заједно је за њих било нешто ново што је произашло из форум театра.
Синиша Павловић, професор књижевности у ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани, своје излагање о реализованим активностима документовао је обиљем слика из учионица или школског дворишта које говоре колико је присутно насиље међу средњошколцима, како се манифестује и на који начин је могуће утицати да се ова појава смањи. У тиму је имао ученике који су били дисциплински „случајеви“ и на најбољи начин потврдио да је могуће утицати на промене које указују да су некадашњи лоши примери изменили своје понашање.
- Наставници и родитељи, читаво окужење, често олако прелазе преко неких видова насиља зато што не умеју да их препознају. Обично насиље као и све што се дешава креће најпре безазлено, па онда озбиљније, још озбиљније да би на крају дошло до ескалације. По мени је веома важно препознати насиље у старту и одреаговати на прави начин, скретањем пажње учесницима насиља да је то нешто што није исправно и да треба да се заустави, спречи на самом старту. Ако постоји најава насиља веома је важно деловати превентивно да се не би догодиле веће последице. После изведеног перформанса на наставничком већу у школи, на питање директоке како му се допало учешће на семинару „Нјјаче потив насиља“, ученик Мартин Малићевић је одговорио да је нучио да не треба никада више да се туче и да се више никада неће поновити сцене у којима је насилник – пренео је колегама значајно искуство у раду са децом која су као насилници била присутна на семинару и пожелела да се драстично промене.
- Мој утисак и утисак мојих колга је да су се ученици много променили, не само ови који су учествовали у пројекту, већ и другови из одељења и ученици из школе, зато што смо, чини ми се, на прави начин скренули пажњу на проблем насиља и превенцију насиља у школама.
Александра Димитријевић, педагог школе „Милоје Васић“ у Великом Градишту поделила је са колегама задовољство учешћа на пројекту и постинутим резултатима.
- Као и са свих осталих пројеката који су рализовани са „Светом речи“ носимо позитивне утиске почев од 2002. године. Ради се студиозно и стручно на јако битним проблемима у нашој друштвеној зајеници, решавају се проблеми присутни свуда у окружењу. Укључује се што више актера, не само ученика и наставника, већ и родитеља, самим медијским праћењем активности подиже се свест шире јавности да се таквим појавама о којима је реч стане на пут. Деца су била одушевљена, перфораманс јесте био један од до сада најзанимљивијих и најбољих активности, очигледно да стереотипне радионице треба да замени неки нови метод.Чланови тима су били одушевљени, са њима је радио човек који зна са ученицима, који је у настави, тако да ми се чини да перформанс јесте нека будућност када се ради на проблемима и ширењу свести у друштвеној зајеници о (не)насиљу. Деца су изразила жељу да наставе са пројектом.