„НАЈјаче против насиља“ из угла професора
На обуци вршњачких едукатора за борбу против насиља у средњим школама Кучева, Деспотовца, Пожаревца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Велике Плане, млади из ових средина су стекли нове вештине и сазнања о методама борбе против насиља које могу примењивати у конфликтним ситуацијама. Нови пројекат „Света речи“ „НАЈјаче против насиља“ реализује се уз подршку Министарства омладине и спорта.
Професори из партнерских школа, супервизори на пројекту, заједно са својим ђацима савладавали су технике борбе против насиља. Александра Димитријевић, педагог Средње школе „Милоје Васић“ из Великог Градишта, каже да су на свим пројектима које су до сада реализовали са УГ “Свет речи“ изашли оснажени да се још снажније боре против насиља у школама.
- Од 2002. године смо партнери на пројектима. Увек су биле неке актуелне теме које су допринеле да се васпитни рад у школи оствари на прави начин. Нама ови пројекти, везано за насиље, помажу да добро испланирамо у августу све акције које ћемо реализовати и потрудимо се да испратимо циљеве које смо поставили. Остварујемо и план који нам је лакше реализовати кад имамо конкретну причу и активности као партнери на пројекту у складу са циљном групом - моментом, ситуцијом у земљи и интересовањима младих – каже Александра.
- Све што овде радимо је добро зато што се упоређују модели праксе и искуства других, говори о новинама и методама које се уводе у рад са децом и тиме се стичу неке вештине корисне за реализацију програма у школама. Не усваја се неко ново знање, јер га ми припремом за позив већ постижемо, али се свакако нешто ново овим пројектима добија као бенефит јер се свакако открива нешто ново, неки метод рада који до сада нисмо примењивали – преноси своје утиске педагог из Великог Градишта.
- Треба радити превентивно, доказ је рад у мојој школи. Тим није постојао само на папиру, него постоји истински, у сваком смислу те речи још од 2011. и могу рећи да се смањује насиље. Деца виде како се реагује, да је нулта толеранција на насиље у школи и заиста се такве ствари не дешавају. Превенција на свим пољима. Са родитељима добро сарађујемо, на жалост теже са породицама у којима има дефицијентних случајева, где нас родитељи не разумеју, као да нисмо на истој страни задатка. Као да покушавају децу да бране. Обично им говоримо да ће њихово дете изаћи из школе чиме ће наш проблем бити решен, али да њима остаје брига због чега је боље да их научимо како да приђу детету и како да наставе васпитање. Неки прихвате, други одбијају, на нама је бар да им дамо импут па да они сами освесте да могу потражити помоћ психолога, педагога, психијатра, било где кад је већ неопходно – каже Александра убеђења да ће се проблем у школама везан за насиље после оваквих едукација ефикасније решавати.
Тетка Стефана Филића, трагично настрадалог младића од вршњачког насиља, Јаворка Марковић, дала је својим присуством подршку пројекту.
- Догодила се трагедија нашој породици, сви смо скрхани од бола, време меримо од Стефанове смрти и трудимо се да дочекамо нови дан убеђени да се овакве трагедије неће догађати више никоме. Преостаје нам да се прича о томе, да се не заборави, скрене пажња свима на догађај када је страдао један недужни младић због обести групе хулигана. Направили смо из тих разлога летњу учионицу. Деци ће користити, нама је споменик, сећање на нашег Стефана. Тешко нам је и биће нам све теже како време пролази. Хвала што причате и радите овакве ствари као опомену да се нешто слично не понови. Надам се да ће имати одјека и да ће бити опомена младима – рекла је обраћајући се скупу тетка настрадалог младића.
Иван Милетић, професор из Деспотовац сматра да је веома корисно учешће на пројекту с обзиром на чињеницу да није раније имао додира са методиком и дидактиком као предметима у пракси и да му овакви пројекти надопуњују знање које факултет програмским активностима не пружа будући да се определио за наставу, а не за рад у некој другој институцији.
- Едукација за борбу против насиља пружа подлогу да се развију капацитети учесника, подстакну на размишљање и у том смислу је за мене корисно и применљиво. У школи је нулта толеранција на насиље, успели смо уз прилично мукотрпан рад да сведемо ову појаву на баналне случајеве. Нема озбиљног насиља, није нешто што траје и што не може да се реши. Мислим да је појединачан случај трагедија у Великој Плани. Не могу да кажем да је цела средина можда насилна. Чињеница је да сигурно родитељи морају да буду више обазриви него што је било потребно раније. Да тражимо кривце у институцијама никад није уродило плодом. Пренећу ученицима знање које сам добио овде и потрудићу се да им проширим видике у вези са појавом против које се с разлогом боримо на све расположиве начине – каже Иван, спреман да напредује у правцу сузбијања насилног понашања међу вршњацим у школи и свом окружењу.
- Млади увек регују позитивно на нешто што је пропраћено примерима и то им побуди емоцију да регују на прави начин. Зато мислим да су овакви пројекти један од начина да се друштву скрене пажња на појаву која неретко доводи до трагедија. Са родитељима успостављамо корисну сарадњу која даје резултате. Није било пропуста у том погледу, увек сагледамо ширу слику пре него што реагујемо. Родитељи увек буду укључени у одлуке и поступке који се тичу безбедности њихове деце. У сваком појединцу од нас лежи обавеза и одговорност као друштвених и социјалних бића који живе у једној заједници да реагујемо на нешто чим видимо да није у складу са моралним нормама. Почев од сцена на улици, понашања родитеља према деци, ученика према ученику, па и професора према ђацима – самокритичан је и систематичан професор групе правно-биротехничких предета у средњој школи у Деспотовцу.
- Закони имају своје норме, али они делују само у случају када се прекрши неко правило понашања и тада нема назад. Битније је и значајније деловање у смислу превенције па би у том смислу требало више едуковати оне који кажњавају да више уђу у материју на други начин. Закони су крути, неприлагођени реалном животу, увек има места за још по нешто боље. Не може закон све да регулише. То је просто тако. Мењају се, како се и друштво мењало. Требало би у тој области унети још једну компоненту баш кроз овакве радионице, не само за наставнике, него и за све чланове и институције које учествују у том кругу спречавања насиља – рекао је у име својих колега професор Иван Милетић.
Синиша Павловић, професор књижевности у ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани сматра да су овакви сусрети професора и ђака веома корисна пракса зато што се размењују искуства са колегама из других школа, стичу нова знања, вештине и навике у области заштите ученика од насиља.
- Превенција насиља је једини сигурни пут за сузбијање вршњачког насиља. Мислим да је то нешто што је у овом периоду најнеопходније јер је насиље у ученичкој популацији у порасту свуда и на неочекиваним местима као што су спортски терени, места за дружење и забаву где би требало да се зближавају, а не да се сукобљавају и постају жртве и насилници – рекао је професор Павловић истичући да је Стефанова смрт била велика опомена за све карике у ланцу трагедије - за друштво у целини.
- Требало би младим људима да посветимо више пажње и разумевања, да више времена проведемо у разговору са њима. Ако имамо добру комуникацију и ако препознајемо неке њихове потребе и проблеме које заједнички можемо да решавамо да не би долазило до оваквих пропуста, много тога би се у њиховом животу променило. Превенција је важна, али сматрам да је базично домаће васпитање које се стиче у оквиру породице. Надоградњу врши школа и друштво у целини – каже Синиша и додаје да је вршњачко насиље у порасту у сваком облику - менталном, дигиталном и најбруталнијем физичком.
- Велики задатак је испред свих нас да радимо на превенцији и сузбијању насиља. Уколико има случајева насилног понашања између професора и ученика, требало би уложити додатне напоре да се сузбије, али би акценат било пожељно усмерити према вршњачком насиљу. Друштво на жалост не препознаје овај проблем као кључан, или није свесно значаја проблема. Министарство просвете и друштво у целини мало пажње посвећује овом проблему, сва одговорност пребацује се на просветне раднике који немају механизме да га зауставе. Радимо све што је у нашој моћи, али без шире сарадње са свим аспектима друштва ти резултати ће бити мањи – закључио је своје излагање апелом упућеним друштву и заједници професор Павловић, да се сви укључе у решавање проблема који доводе до трагедија и уништавања недужних живота деце и омладине.