Психолози о едукацији средњошколаца за борбу против насиља у оквиру пројекта “НАЈјаче против насиља“
Пројекат „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ реализује се у седам средњих школа Пожаревца, Кучева, Деспотовца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Велике Плане. Због значаја и актуелности теме ово је један од низа пројеката „Света речи“ подржан од Министарства спорта и омладине, покренут са циљем да се јавности скрене пажња на горући проблем друштва који се може решавати једино удруженим снагама на свим нивоима. Обука за вршњачке едукаторе, будуће чланове школских тимова за борбу против насиља, одржана је почетком школске године у Великој Плани.
Међу менторима и супервизорима највише је школских психолога који истичу да је превентивно деловање веома важан сегмент у предузимању мера за спречавње насиља међу вршњацима. Упоредо са обуком за едукаторе у форми Торум театра, за супервизоре је организован семинар „медијацијом против насиља“ чиме је значај дат методи која користи медијацију као облик борбе против насиља међу вршњацима. Циљ је да се ментори оспособе да примењују технику медијације у својим тимовима, а уколико су заинтересовани да се и шире баве темом насиља, отвара им се могућност да постану сертификовани медијатори у овиру правосудног система и решавања спорова пре покретања судских поступака.
Сања Павловић, школски психолог у ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани, ментор школског тима за борбу против насиља, са групом својих ђака и колега из школа у окружењу, са семинара је изашла оснажена да у својој средини медијацију користи као облик борбе за спречавање насиља али и за бољу комуникацију међу саговорницима.
- Сама тема насиља је већ годинама актуелна и мислим да је неопходно да се прича о томе, не само са аспекта присутности појаве међу младима, него и о моделима борбе против појаве која узима маха. Нарочито када се ради о електронском насиљу где свако може да буде жртва или насилник. Код деце која прекомерно користе друштвене мреже видимо да злоупотребљавају савремене технологије да би исмевали вршњаке, напакостили им нечим, извргавали руглу и подсмеху корисника истих тих мрежа. Прозивају једни друге, снимају се, каче непримерене садржаје на профиле, скрећу пажњу глупостима и неадекватним понашањем на себе док другима наносе штету, неретко патњу и велики психички бол. Сматрам да је потребно још више да се прича о томе и да се ради на превенцији насеља генерално.
Сања као психолог истиче да би требало санкционисати непримерене садржаје неких ТВ кућа зато што негативно утичу на понашање деце у развоју. Врло је важно да деца у адолесцентном периоду гледају едукативне садржаје како би изградили и усвојили позитивне системе вредности. Тада им је најмање важно оно што им кажу наставници и родитељи, пресудно је шта мисли и како се понашају вршњаци, неке јавне личности које они доживљавају као идоле, све то да би се лакше уклопили у групу. И медији тада имају јак утицај због чега је јако битно да их усмеравамо јер ти садржаји углавном пропагирају насиље, вулгаран речник и нема никаквног корисног утицаја на њих – преноси своје ставове по питању насиља, школски психолог, Сања Павловић.
- Веома је велика одговорност родитеља због чега је неопходно да сарађују са школом, велики утицај имају на ранијем узрасту, али је битно и да се саветују са нама, институцијама, да испрате дете у потпуности, упркос чињеници да су велики изазови у адолесценцији. Њихово присуство је неопходно да подрже запослене у институцијама, да им помогну да врате децу на прави пут уколико су кренули ка неком деликвентном понашању. Препоручује се да раде са њима, усмеравају их колико могу. Иако су млади бунтовни и не слушају никога, важно је да не одустају, да их не штите превише, а да не причам да не верују кад им се они правдају, или их убеђују да је неко против њиховог детета и слично.
Сања каже да су корисни овакви пројекти и веома важни зато што укључују децу која ће касније бити вршњачки едукатори и да је вршњачки утицај велики, тако да ће деца кроз ове радионице научити како да пренесу својим вршњацима сазнања о превенцији насиља. Научиће да препознају насиље и како да реагују у насилним ситуацијама.
- Веома је важно да они заједно са нама, запосленима у школи, раде превенцију јер вршњаци више слушају једни друге и имају велики утицај једни на друге. Препознаје се насилно понашање већ у раном узрасту и велики утицај средине на њих. Може да се исправи ако родитељи сарађују још на раном узрасту, у вртићу, у школи, а јавља се веома рано. Тада и треба деловати и усмеравати дете – закључучила је своје излагање профеорка психологије и нагласила да фрустрације код деце могу бити изазване стањем у породици, неким незадовољством због чега имају потребу да привлаче пажњу на себе, да користе моделе понашања из породице, или пак да буду жртве насиља.
Сличне ставове износи и Јелена Јоковић, психолог Средње школе „Жикица Дамњановић“ из Смедеревске Паланке, чија је делатност у највећој мери окренута овим темама, веома актуелним међу средњошколцима.
- Највише сарађујем са онима који су жртве насиља, или насилници и са њиховим породицама тражим решења за излазак из проблема који често могу да доведу до краха у њиховим животима и породици. На личном плану мене ово оснажује и освешћује, преиспитујем неке моје технике и вештине које могу да применим у раду, и наравно пружа ми неки нови увид у суштину насиља, што ја могу да искористим у таквим ситуацијама. Драгоцена су сва искуства која су учесници поделили са нама. Важно је и што од пројекта добијамо смернице како да ми из школе, као институција, реагујемо у датим околностима. У пројекат су укључени ђаци и професори, шири се порука толеранције, заједништва и ненасиља, што је један од највећих добитака које смо имали применом пројекта „Медијацијацијом против насиља“ у који смо били укључени током прошле године – истакла је професорка Јоковић..
- Ђаци се боље упознају, имали су више неформалних ситуација кроз које су морали да прођу заједно, мислим да је допринело томе да се смање предрасуде, имају мало више увида у то шта код њих окида бес и сходно томе имају мање таквих реакција. Имали смо пуно активности где су и професори на неки начин имали прилика да више сарађују са ђацима тако да нас је све то зближило и ујединило да отпочнемо жестоку борбу против насиља – рекла је Јелена уочавајући појаву већег обима насиља упркос томе што се теми посвећује никад већа медијска пажња.
- Убеђена сам да што више говоримо о овој појави, насиља је све више, манифестује се као последица понашања на које скрећемо пажњу у свакој прилици како би смо утицали на децу и омладину да буду толерантни и пажљиви. Заправо, нисам сигурна да ли је било више или мање насиља у ранијем периоду зато што смо о томе мање говорили. Сада га из разних углова сагледавамо и тражимо могућа решења. Ја сам и даље мишљења, што је последица мог искуства из рада са децом, да су починиоци насиља екстремни појединци. Све остаје на том неком нижем ступњу насилног понашања тим пре што у образовним установама нема много агресије и насиља, изузев у екстремним случајевима – каже школски психолог Јелена Јоковић и поручује родитељима да пуно причају са децом, питају шта им се дешава у школи, буду у току са одрастањем адолесцената.
- Да разговарају о свему, правилно их усмеравају, саветују, не доносе исхитрене одлуке, рационално поступају. То је некада веома тешко, нису у стању да у великој мери утичу на децу и њихово понашање, али могу да имају контролу над њима и да реагују у правом тренутку, док не буде касно. Важно је да обратимо пажњу на све што се дешава и да негде користимо сва сазнања да би их усмерили правим путем. Да будемо што асертивнији, да им понудимо сопственим понашањем модел толеранције и прихватања различитог – саветује Јелена и наглашава да веома рано деца показују знаке насилног понашања, нетрпељивости и нетолерантности, али је у том узрасту могуће држати их под контролом и неопходно је да им се укаже на лоше понашање и потребу да се мењају.
- Некада је таква врста агресије испољена само на вербалном нивоу, али врло брзо може да прерасте у нешто што се завршава физичким насиљем. Прве знаке таквог понашања можемо да приметимо већ на нивоу вртића. Васпитавањем све то можемо да коригујемо и каналишемо. Проблем је породице и свих наших институција што ми немамо адекватна знања и поступке којима можемо до краја некоме да помогнемо и да га избавимо из тог проблема. Чињеница је да можемо и да би требало да радимо у том правцу. Имамо примаре где смо неуспешни, а исто тако где су систем и школа били успешни на неком појединцу. Зависи из каквих услова долази насилник, какво је васпитање, начин живота - заједно све то доприноси могућим квалитетним променама – закључила је у оптимистичном тону професорка Јоковић, шаљући поруку родитељима да се баве својом децом за њихово добро и за добро целе заједнице.
Ксенија Јанковић, психолог из Кучева, истакла је да су ученици партнерске школе у којој ради као школски психолог у више наврата били укључени у сличне пројекте и да су до сада савладали велики број едукација из којих су изашли ђаци и ментори оснажени за борбу против насиља.
- Овог пута најјаче до сада. Искуство на пројекту је веома корисно како за нас наставнике, тако и за ученике. Захваљујемо се Јелени која је поново показала своје организаторке способности и сензибилитет да препозна проблем и пронађе најбоље решење да се заједно, удруженим снагама из различитих средина и школа бавимо проблемима свеприсутним у друштву. Циљна група су млади, најугроженија категорија и најпријемчивија за учење и промене. У овом случају пројекат је усмерен на борбу против насиља међу вршњацима. Новина су методе рада са младима, у смислу да се укључује „Форум театар“ као једна од метода где се путем покрета, невербало показују различите ситуације које се тумаче и кроз које учесници кроз емпатију бивају у положају насилника и жртава насиља. Та емпатија јесте значајан допринос да се ствар сагледа са туђе позиције и да се схвати да се неке ствари могу сасвим другачије решавати, мирним путем, без насиља и притисака било које врсте – рекла је Ксенија.
- С озиром на то да ћемо наставити рад у школама са обуком се не завршава читава прича него се знање преноси ученицима по школама под нашим менторством. Овај начин рада у борби против насиља је најприхватљивији зато што ће учесници пројекта пренети искуство и технике у своје средине. Едуковани ће примењивати у различитим ситуацијама стечено знање на решавање проблема са вршњацима. Све што смо овде упознали као нову технику у комуникацији са другим људима, сукобљеним странама, или у међусобном котакту, применљиво је и вишеструко корисно. Мислим да је за децу пријемчив начин рада јер су вероватно засићени традиционалним начином образовања када им држимо предавања за ненасилне облике комуникације, а можда и радионице које су до сада радили су на извстан начин превазиђене. Новина за коју мислим да ће бити применљива је лепо прихваћена и у значајној мери може довести до позитивних ефеката – потврдила је Ксенија.