У оквиру пројекта „тренинг за медијаторе организован је крајем септембра (од 25 – 27) у Великој Плани. На обуку су дошли сви представници школа партнера на пројекту из шест сеоских основних школа, осим из Кучева где је у селу Раброву, у недељу дана раније за школске медијаторе и њихове менторе организована едукација. Како је интересовање било веће него што је пројектом било предвиђено у активности су се додатно укључили ученици основних школа из Лозовика, општина Велика Плана и средњошколци две техничке школе из Деспотовца и Врелике Плане.
Пројекат, „Имамо право на живот без насиља!“, УГ „Свет речи“ уз подршку Фондације за отворено друштво Србија, реализује у шест сеоских школа општина: Кучево, Велико Градиште, Пожаревац, Јагодина, Деспотовац и Смедеревска Паланка. Пројектом су обухваћена села: Раброво (општина Кучево) Стењевац и Ресавица (Деспотовац), Брадарац (Пожаревац), Глоговоац из Јагодине и Лозовик (Велика Плана), као и једна градска школа у општини Смедеревска Паланка.
У наредном периоду, након овог тренинга, обучени школски тимови ће организовати са својим вршњацима по 15 радионица, снимаће филмиће у којима се промовише медијација, обавештаваће вршњаке на друштвеним мрежама и школским огласним таблама о обављеним активностима и реализовати низ акција у областима: културе, спорта и музике којима ће допринети ширењу свести међу основцима о штетним последицама насилног понашања и могућностима да се сукоби међу њима могу решавати мирним путем.
За већину учесника тренинга ово је био први контакт са медијацијом преко које ће у будућности решавати сукобе међу вршњацима. Утисци са тренинга и ученика и наставника били су позитивни, пуни наде и очекивања да ће у својим школама умети да искористе стечено знање у контакту са вршњацима.
За Tању Петровић, будућег вршњачког медијатора је било веома занимљиво учешће на радионицама на којима су из игрица и могућих ситуација насиља научили како да препознају насиље, који су могући облици насиља и како да се боре против појаве која међу вршњацима узима маха.
- Научила сам о медијацији како да је примењујем и како да посредујем у конфликтнима ситуацијама у мојој школи. Било ми је најзанимљивије што смо сами смишљали неке примере насилног понашања и тражили решења која би утицала да до насиља не долази убудуће међу вршњацима. Имали смо задатке да те могуће ситуације анализирамо и приметимо шта је требало да се уради, или шта је било боље да смо урадили – рекла је Тања.
Теодора Станојевић је закључила да је било веома занимљиво и интересантно током тренинга и да су на радионицама научили више него што су уопште знали о насиљу које је веома присутно свуда па и у њиховој школи иако је средина мирна, а ученици прилично дисциплиновани.
- Мислим да сам спремна да применим ово што сам научила, а нисам баш сигурна колико ћу успети у почетку да држим пажњу другарица и другова у школи када будем реаговала у случају сукоба, ако буде било потребе.
За Марију Тодоровић, професорку енглеског језика, овај тренинг је био један од најкориснијих ваннаставних активност за ученике и њихове менторе зато што им пружа могућност да у будућности примењују нова сазнања у борби против насиља, истовремено и у решавању многих животних проблема са којима ће се сусретати у комуникацији са људима.
- Имамо 353 ученика, 12 подручних насеља и три шлколе од 1 до 8 разреда. Типична сеоска средина, школа је велика, али су углавном мирни ђаци. Немамо оваквих проблема са којима се сусрећемо на примерима током едукације, али је корисно да будемо спремни уколико се нешто слично буде дешавало код нас.
Мирјана Николић, педагог у ОШ „Свети владика Николај“ у Бродарцу, рекла је након завршене обуке да је било веома занимљиво и лепо дружење не само за ученике него и за наставнике који немају често прилику да међу собом поделе утиске и искуства из својих средина са колегама из других школа.
- За наше ученике јесте било ново зато што се први пут сусрећу са овим темама и оваквим начином рада и медијацијом уопште. Надам се да им је било од користи. Први пут се сусрећу са методом медијацијације за коју многи нису ни чули да постоји и да се може примењивати за мирно решавање сукоба међу вршњацима. Изненађени су али и оснажени да буду активнији и да више раде са друговима у школи на ширењу идеје ненасилног решавања сукоба међу њима. Мало су радили у парламенту на препознавању насиља и спречавању насиља у школама, ово им је ново, значајно и велико искуство – истакла је менторка из Бродарца.
Позитивне утиске са тренинга понела је у своју средину и професорка математике, Сања Бакић из Ресавице. Највише јој се допао начин рада на радионицама зато што су сви били равноправни учесници и што је било важно мишљење свих актера радионица.
- Тражи се наше мишљење, саслушају коментари, не инсистира се само на стицању одређених знања које ћемо овде стећи и примењивати у будућности. Када коментаришемо и износимо своје ставове, у прилици смо да више сазнања понесемо са собом и да све то што смо овде научили применимо у пракси. Сувопарна настава не оставља дубоке трагове као што је случај са радионицама и практичним примерима који нам сугеришу решења – рекла је Сања и пренела искуство да до сада нису нигде на сличним скуповима радили на овај начин.
- У причи са колегама стекао се утисак да су деца у селима толерантнија, мање насилна, стрпљивија. Више осећаја имају за поштовање старијих, показују домаће васпитање у већој мери него градска деца и потребу да се лепо понашају свуда и на сваком месту. Пошто живим и радим у селу деца имају страх и обзира како се понашају према наставницима и страјим особама, плаше се родитеља и старијих уопште. Професор сам математике, у мојој струци се поштује шематизам ово је у том смислу занимљивије, другачије се реагује, траже се нова решења...
Сања из искуства говори да се деца у сеоским срединама стиде да говоре о насиљу у породици и ван школе и да тек када су приметне последице велике агресије и велике повучености њихови наставници схвате да нешто није у реду.
- Тешко се отварају, тек када се догоди да се то дешава и неком другом, или када су притиснути великим проблемом. Деца имају проблем отварања и ту су јако важни њихови другови који први дају сигнал да нешто није у реду и да им треба помоћи. Или кад наставник примети да нешто није уреду, али тада може да буде касно за дете уколико је много претрпело. Зато је битно да се вршњаци едукују, међусобно комуницирају и помажу једни другима – закључила је професорка математике, спремна да у току свог рада са децом обрати више пажње на њихово понашање, могуће проблеме, а не само на знањр и савладавање школског градива.
- Математику ће лакше научити него лекције из живота.
Зорица Јаблановић из Стењевца, менторка тима који сачињавају представници школског парламента, рекла је оцењујући успешност едукације да је сеоској деци важан сусрет са вршњацима из других школа како би у разговору са њима стекли утисак колико се добро, или лоше опходе у односу на своје вршњаке, какве имају проблеме и на који начин могу да их решавају.
- У школи имамо тим за борбу против насиља. Овде смо да стекнемо неопходна знања за унапређење борбе против насиља. Вербалног, електронског, било ког. Има проблема и код нас, повремено у мањој мери, желели бисмо да не постоји.
Њен колега, Бојан Марковић, наставник енглеског, каже да је први пут на оваквој едукацији и да је занимљин вачин рада који омогућава деци и њиховим наставницима да заједно уче и препознају нешто што је приметно у свим срединама, а нашта многи од њих не могу да утичу како би се насиље протерало из школа и вршњачких односа.
- Био сам у школском тиму за борбу против насиља. Нисмо имали већих проблема, сводило се на вербалне сукобе мањег интезитета. Ако га и има, такве ствари не раде сва деца, појединци, екстремни случајеви са којима разговорима и превентивним методама покушавамо да се ситуација не понови. Санкционишемо испаде да би друга деца схватила колико је насиље опасно и штетно по заједницу којој припадају. Укључујемо родитеље ако не може случај да се реши другачије и ако има основа да се кажњавањем може утицати на смањење насиља. Деца коју смо довели су заинтересована за тему, углавном су то чланови ђачког парламента, добри и примерни ученици.