Да се насиље може спречити ангажовањем младих, радом у групама, упошљавањем менталних и физичких способности, мишљења је професорка физике у Пожаревачкој гимназији, Маја Јовановић Глигоријевић. Као менторка секције Примењене физике и електронике (роботике), педагошки саветник од прошле школске године, ментор свог тима на пројекту „Света речи“ „НАЈјаче против насиља“, уверила се безброј пута да ђаци окупљени око идеје компјутеризације и роботике немају жеље да исказују своје склоности непримереним понашањем нити да намећу насилно своје ставове другима. Пројекат је подржало Министарство омладине и спорта.
Креативни, дисциплиновани и савесни у сваком погледу, стварају предуслове за примену савремене науке у свакодневном животу. Окупирани радом не помишљају на уцене, афере преко друштвених мрежа, не користе знања да би повредили друге. Воле оно што раде, надграђују своју личност и улепшавају живот другима.
Тако о својим ђацима, талентованим физичарима и спретним организаторима говори професорка Маја, поштована и цењена у колективу као педагог који зна да подстакне креативност, подржи таленат, потроши корисно време са ученицима који се истичу у ваннаставним активностима. Овакав рад је поуздана метода за сузбијање вршњачког насиља и правилног усмеравања деце на путу ка одрастању у савесне чланове друштвене заједнице. Убеђена да њени несвршени ИТ стручњаци раде праве ствари, препоручује и другима да конкретним ангажовањем упосле децу и своје ученике.
- Деца би од малих ногу требало да науче да раде у тиму. Данашњи свет и будуће време које је пред нама је такво да индивидуалци без обзира на потенцијале, знања, и свега онога што имају као јединке није довољно да се живи у савременом животу, са савременим технологијама. Због тога би било добро научити их да критички мисле, а то могу само у групи, где су у прилици да себе процене у односу на друге – каже Маја и потврђује искуствено да је тако нешто могуће.
- Ја сам покушала, мислим да то добро радим, да их усмерим на вршњачку едукацију и тада ћете вероватно приметити да она деца која можда имају лошу оцену из предмета, могу у том истим тиму да раде корисне и одговорне послове. Једна девојка са тројком из физике није та која ће деловати у свери конструисања и израде робота, али јесте главна организаторка саме секције. Она прави групе, води организацију од почетка до краја одређених пројеката и добра је у томе.
Роботичари из Пожаревца успоставили су сарадњу са градском библиотеком и већ две године раде пројекте за њих будући да се спроводи дигитализација установе.
- Измештамо се из школе и радимо пројекте са њима. Ту наилазимо на примере да деца која не показују неке изузетне резултате кад је у питању класична настава, традиционална и формална, више воле пројектну наставу где се више вештина могу применити истовремено, а не чисто теоријско знање које морају да поседују будући да читав низ година радимо на томе да они понесу формативна знања из разлога што се тако оцењују на крају и полажу пријемни испит. Из школе излазе са тим чистим формалним знањем – појашњава разлоге због чега је пожељно деци пружити прилику да се докажу у нечему што није само теорија и што од њих не захтева искључиво механичко учење.
- Нигде се не пролази кроз CV ученика, или њихов портфолио, да се погледаjу постигнућа, остварења, планови, идеје и догађања која су значајна у презентацији неке личности, или нешто друго шта тај ученик зна, може и уме, иако је то сада циљ наше нове наставе учења, посебно кад су реформисане гимназије у питању, овакав рад је изузетно важан за адолесценте - коментарише стање у образпвању професорка физике и додаје да је овакав рад изузетно важан за адолесценте.
- Што се тиче тог самог васпитног рада они су сами себи у вршњачкој групи усмеривачи. Неће група прихватити бахатост, не прихвата ако сте карика, а застајкујете због чега цео ланац стаје. Свако се негде издвоји на основу онога што уме и у чему је најбољи и онда га група као таквог прихвата. Зато се он труди да буде најбољи у том домену јер цела група зависи од њега. Тако уствари стављате ђака у центар онога што је суштина, дете је у центру, а ви, као наставник који их води сте само неко ко им показује смер кретања. Нисте неко ко их тера, дели, одређује...
Да они то умеју сами добро и одговорно да раде, потврђује у свом излагању професорка и подвлачи да су деца поштена, одговорна и савесна.
- Хоћу да кажем, када су секције у питању, да тинејџери знају да злоупотребљавају поверење бежањем са часова под изговором да су на секцији, али тога нема у нашем случају. Они заиста, врло одговорно, прилазе свим својим обавезама, и једноставно неће да покажу у односу на друге да су мање вредни. Та секција је нешто што је мени показало да је у потенцијалу наше деце реално наша лепша будућност. Али треба им веровати и апсолутно им дати простора.
Мајини роботичари су за време зимског распуста ишли у библиотеку и правили микро битове, урадили мисију „марс“ где су морали да пројектују сваког робота као да је посматрач отишао на саму планету Марс и имаштају свет на другој планети.
- Напакују неке материјале, летилице, сензоре, створе свет око себе да просто дете негде осети да припада том свету и има заиста око себе сличне себи људе. Сваке године имамо пријем нових чланова. Дође пуна сала ђака да види. Они чују шта су исходи, продукти рада претходних генерација их повуку. Многи дођу и одустају, нису још охрабрени, а онда се следеће године прикључе и остају. Ми смо у једном монемту направили 3D штампач као огледни рад од првог шрафа до последњег исхода у тој нашој мејкерској радионици, а то је иначе био један простор неискоришћен у подрумским просторијама – подсећа се на почетке рада својих макетара професорка Маја Јовановић Глигоријевић и потврђује да су идеје оствариве ако се за њих боримо.
- Кад се каже немамо простора, значи да треба подржавати такве ствари када су деца у питању, а може се много тога и добром вољом дорадити што изискује велику енергију наставника да све држи под контролом и додатно се ангажује. Увек се нађете њима кад им затребате, да потегнете неког са стране да помогне финансијски и да помогне у набавци неких елемената које не може да купи школа, у суштини пријатељи школе су јако важни и добра сарадња колектива.
Професорка здушно хвали своје талентоване и вредне чланове секције. Раде овакве ствари из љубави и потребе да изграђују себе и додатно се усавршавају. Ако и има сујете и конфликата, то се завршава на интелектуалном нивоу.
- Неће се имплементирати никаква расправа и свађа, постоји сујета када се одлучује ко ће имати више задужења и обавеза. Ако постоји било каква сумња, поставља се питање целој групи, а одговор дају другари објашњавајући да је изабрани бољи од других зато што је одговоран, савестан, вредан, радан... Иза оваквог устројства обавеза и дужности стоји велики позадински рад наставника и чланова секције – потврђује Маја и наглашава да су оваква занимања, додатна ангажовања, такмичења и рад у ваннаставним активностима један од успешнијих модела за сузбијање насиља..
- Запослити их и дати им простора да они своје идеје спроводе у дело. Да нађу себи сродне и просто имплементирати их у групу онога што их интересује. Обилазе нас некадашњи чланови секције, долазе као гости. Преносе нам новине из света роботике. Тако је свршени студент ФОН-а приказао садашњој групи роботичара свој дипломски рад везан за управљање моторним превозним средствима, неким паметним машинама. Ђаци, наши бивши чланови су и даље у контакту са нама и то је доказ да радимо са њима праву ствар и да они из оваквих односа немају потребе да се деле, сукобљавају, чине лоше ствари једни другима – закључује причу професорка физике у Пожаревачкој гимназији.
