Новим пројектом „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ наставља едукацију младих средњошколског узраста да препознају насиље, науче да дефинишу појмове моћ и опресија, истражују последице насиља кроз тетар слика и пошаљу поруку вршњацима и друштву да је могуће конфликте решавати мирним путем без употребе силе и насилног понашања. Партнери на пројекту који је подржало Министарство омладине и спорта су ученици 7 школа из шест градова. Ментор Тима против насиља у Средњој школи „Жикица Дамњановић“ из Смедеревске Паланке је вероучитељ, Марко Грчић, што је подстакло учеснике на размишљање у којој мери вера у Свевишњег и поштовање Господа Бога може да допринесе смањењу насиља међу вршњацима.
За вероучитеља Марка Грчића, едукација за борбу против насиља била је прилика да научи нешто ново и корисно, са чим се сусреће у животу, а што у потпуности није било могуће сагледати са свих аспеката без указивања стручњака на чињенице које бацају сноп светлости на проблем друштва у целини.
- Јако је битнио да у потпуности савладамо материју јер је насиље у све већој мери присутно у школама. Увек га је и било, само су се мењали појавни облици. Како време одмиче добило је неку нову димензију у смислу да су деца више агресивна и ми као просветни радници и друштво у целини морамо да видимо како бисмо то могли да каналишемо. Оваква врста обуке и овако осмишљене радонице нам помажу да можемо лакше да изађемо на крај са појавом чије су последице неретко погубне по младе животе и њихову психу.
На питање да ли је могуће проблем сагледати из угла религије и вере човека у Бога како би се под окриљем поштовања оностраних сила преко вере дошло до позитивних резултата у правцу смањења насиља, вероучитељ је потврдио да је примењљиво стечено знање и да ће материју расправљати на часовима са својим ђацима.
- Све зависи од нас самих и средине у којој радимо. Битно нам је да будемо сви упорни како бисмо успели бар један добар део свега наученог да применимо у пракси. Један сегмент односа човека према Богу јесте однос човека према другом човеку. Онакви какви смо према другом човеку, такви смо према Богу. Бог нам је оставио десет божјих заповести, али прве четири се односе на однос човевека према Богу, док je осталих шест усмеренo на однос човека према другом човеку. Значи, сам Бог је одредио да је однос према човеку и заједнице према другоме, у истој мери битан колико и поштовање и љубав према Богу. То је хришћански однос, суштина хришћанске љубави – каже вероучитељ Грчић и додаје да није довољно само поштовати и волети Бога, иако је то јако битна ствар.
- Однос према другом човеку као што је поштовање, љубав, пожртвованост исто тако је битна и суштинска ствар као што поштовањем Бога оца изражавамо љубав према њему. Надам се да јесам у могућности да допринесем причама и личним примером, животом којим живим, да се насиље спречи. Сматрам да је најутицајније то што личним примером деци показујемо пут којим треба да иду. Кад виде како наша пожртвованост и упорност може да се пренесе на њих лакше ће схватити да је поштовање других исто што и изражавање љубави према Богу. Црквени живот може да им покаже да је љубав према Богу начин опхођења због чега се трудим да децу водим на литургије, да посећују цркве, да виде да постоји заједништво, нека врста љубави која им показује да сваки појединац из те заједнице може да постигне неки лични успех. Мислим да човек који живи као индивидуа теже се бори за успех и теже долази до успеха, него кроз заједницу. Настојим да они из те заједице науче нешто и схвате да се проблеми лакше превазилазе када сте део заједнице.
Вероучитељ каже да је потребно време да се осете промене у ставовима и понашању и да је евидентно у којој мери се однос мења.
- Мора све да има природни ток, ништа насилно не успева. Деца не желе ништа што им се намеће, тим путем се не достиже циљ. Деца полако почињу да живе тим животом. Потребно је време да и они буду свесни да време које имамо испред себе морамо да искористимо на прави начин. Битно је да оваквим едукацијама ми који радимо са децом успемо да пронађемо начине који ће утицати на смањење насиља и да деци предочимо које су штетне последице насилног понашања. Да се насиље искорени, проблеми решавају на неки други начин, асертивно без насиља – истакао је ментор средњошколаца из суседне Смедеревске Паланке и поредио начин размишљава младих у контексту вере и слободе која им је дата да одлучују у којој мери ће поштовањем Бога и тако показати љубав према другим људима и различитостима које га окружују.
- Бог је пре свега безусловна љубав, када то схватимо лакше ћемо приступити вери. Ако имамо став да је Бог онај који нас стално кажњава и чека да направимо неку грешку, не би ли нас казнио, свакако ћемо бежати од вере, али то није решење. Када схватимо да је Бог неко ко опрашта и прашта, умећемо и ми другима да опраштамо. Управо је битно да ову суштинску ствар разумемо. Повезујући ове две чињенице, спремни смо да праштамо другима. Можда је тешко прихватити овај став као модел понашања јер свако воли да је у праву, да истера неке своје личне прохтеве до краја, али често пута треба да прећутимо неке ствари и да праштамо јер је Бог тај који нама прашта. Деца су то поприлично схватила и полако, на неки свој начин, Бога доживљавају као љубав. Прихватају и виде да није он неко ко вреба наше грешке, а за то је потребно познавање теологије – напомиње вероучитељ.
- Шта је заправо вера. То нису само обичаји, нешто што се преноси с колена на колено, већ је нешто што је постало пре свих нас. Сазнање да ћемо испунити веру ако имамо љубави у себи и ако схватимо да је подједнако волети Бога и човека, чини нас племенитијим и даје нам снагу да издржимо на том путу. Коначно, важно је да се схвати да је веронаука битна у школи и да се она бави пре свега образовањем деце, не само васпитањем – указује на потребу прихватања веронауке као дела васпитања деце вероучитељ Марко Грчић и додаје да ће кроз предавања у оквиру свог предмета у школи провлачити убудуће тему насиља.
- Све приче из Старог и Новог завета су поучне тако да можемо увек на неком примеру из Библије да приближимо причу новом времену да деца виде да су сви ти проблеми и раније постојали, само су у модерним условима добили нову димензију. Могуће је све ово што чујемо на предавањима да повежемо паралелом са Светим писмом и да кроз веру у Бога код деце подстакнемо љубав према другима и пробудимо свест да је насиље супротно вредностима које се продубљују веровањем у Господа.