Законом о финансијској подршци породици са децом уређено је право на родитељски додатак који подносиоци захтева могу остварити на републичком нивоу. Мајка која је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Србије остварује ово право за прво, друго, треће и четврто дете. Ово право може остварити и мајка која је страни држављанин под условом да има статус стално настањеног странца и да је дете рођено на територији Републике Србије.
Изузетно, ако мајка која има троје деце у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на родитељски додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења министарства надлежног за социјална питања. Редослед рођења утврђује се према броју живорођене деце мајке у моменту подношења захтева за остваривање права на родитељски додатак.
Право на родитељски додатак остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења. Изузетно, право на родитељски додатак признаће се и уколико је дете претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања. Мајка која је страни држављанин подноси и уверење надлежне службе из земље чији је мајка држављанин као доказ да је испунила ове претходно наведене услове.
Отац детета има право на родитељски додатак уколико је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Републике Србије, односно ако је страни држављанин који има статус стално настањеног странца, а дете је рођено на територији Републике Србије, непосредно брине о детету за које је поднео захтев (чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и који није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења) и уколико је мајка дететa страни држављанин, није жива, напустила је дете, лишена је родитељских права, из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету.
Услови за остваривање права на родитељски додатак утврђују се у односу на дан подношења захтева. Законом је дефинисано да неће доћи до остваривања права на родитељски додатак ако:
- новорођено дете мајке за које се подноси захтев и њена деца претходног реда рођења, нису вакцинисана у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије. Ова чињеница се утврђује на основу изјаве подносиоца захтева, а проверава једном годишње на основу података садржаних у евиденцији о имунизацији,
- родитељи у моменту подношења захтева живе у иностранству,
- мајка која је страни држављанин уколико је у земљи, чији је држављанин, остварила исто или слично право за дете за које је поднет захтев.
Додатно, морају бити испуњени услови да деца претходног реда рођења, уколико су навршила узраст, похађају припремни предшколски програм у оквиру система предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије, односно да деца основношколског узраста живе на територији Републике Србије и школују се и редовно похађају наставу у оквиру система основношколског образовања Републике Србије.
Испуњеност ових додатних услова утврђује се на основу изјаве подносиоца захтева, а надлежни орган проверава податке по службеној дужности, најмање једном годишње, са одговарајућом предшколском установом, односно основном школом.
Родитељски додатак не може се остварити ако мајка и чланови породице у којој живи плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 12.000.000,00 динара. Родитељски додатак не може се остварити ако родитељи у моменту подношења захтева живе и раде у иностранству. Право на родитељски додатак остварује се на основу поднетог захтева мајке општинској – градској служби дечије заштите у месту пребивалишта.
ВИСИНА НАКНАДЕ
За прво дете по реду рођења исплаћује се једнократно 101.598,10 динара, за друго 243.835,43 у 24 једнаке месечне рате по 10.159,81 динара, за треће 1.463.012,59 у 120 једнаких месечних рата по 12.191,77 динара и за четврто 2.194.518,89 - 120 једнаких месечних рата по 18.287,66 динара. За треће и четврто дете у складу са чланом 24. став 3. Закона 203.196,19 - једнократно.
Паушал за набавку опреме за децу рођену од 1. јула 2019. године износи 5.079,90 заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто дете. Ова принадлежност усклађују се 1. јануара и 1. јула, почев од 2019. године, на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци, а њихов номинални износ утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.
Дечији додатак за дете за које је остварено право износи 3.047,94 а за динара, а за једнородитељске породице и старатеље увећан је на 3.962,33.
Дечији додатак за дете са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које постоји мишљење интерресорне комисије која је образована у складу са прописима из области просвете, и за дете које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, у складу са законом се исплаћује 4.571,92. Дечији додатак за дете које испуњава услове за увећање по више основа, а највише до 80%, у складу са законом је 5.486,30.
Ове суме су, гледано са аспекта трошкова и обавеза родитеља, минималне и покривају једва неке ситне потребе. Проблем представља и то што ову принадлежност не могу да остваре сви родитељи којима би овај износ, иако симболичан, значио макар за покривање неких потреба детета које се сврставају у основне.
Право на дечији додатак остварује се ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев, по члану породице не прелази ценсус од 9.143,82, за једнородитељску породицу 11.886,98.
НЕЗАПОСЛЕНЕ МАМЕ
Труднице и породиље које су незапослене и живе са примањима која су нижа од новчане социјалне помоћи могу конкурисати за добијање новчане накнаде коју обезбеђује Министарство за рад и социјална питања. У питању је врста социјалне помоћи која се додељује материјално угроженим грађанима.
Основни услови за добијање ове врсте помоћи јесу да су месечна примања у домаћинству мања од месечног износа социјалне помоћи, као и да нико у домаћинству труднице (породиље) нема имовину осим оне у којој живи и задовољава своје стамбене потребе.Тек када су ови услови испуњени, трудница (породиља) добија могућност да конкурише за финансијску помоћ коју додељује држава.
Износ који се добија зависи од тога да ли су остали чланови домаћинства способни за рад, и других околности.
Поједине локалне самоуправе обезбеђују посебну врсту накнаде за незапослене труднице. У неким општинама и градовима је реч о једнократној новчаној помоћи, док се другим финансијска помоћ исплаћује месечно до дететове прве или друге године живота. У Великој Плани овај део давања из касе локлане самоуправе износи 15.000 динара, с тим што се исплаћује у три месечне рате по 5.000 динара.
Труднице које нису биле запослене најмање годину дана у континуитету (без прекида) не могу остварити право на исплату новчане накнаде преко Националне службе за запошљавање. Међутим, уколико је трудница била у радном односу најмање 12 месеци, а потом је остала без посла, може конкурисати за ову врсту помоћи.
Износ новчане накнаде која се исплаћује преко Националне службе за запошљавање утврђује се према републичком просеку и не може износити мање од просека минималне месечне зараде у протеклих 12 месеци од тренутка подношења захтева за надокнаду. Исплата новчане накнаде траје 3 месеца. У случају да је трудница остала без посла непосредно пред порођај (услед затварања фирме), исплата накнаде се продужава за време трајања породиљског и боловања ради неге детета. У другим случајевима, накнада са бироа се не исплаћује за време трајања породиљског и одстуства ради неге детета.
Приликом подношења захтева за остваривање права на ову врсту финансијске помоћи незапосленој трудници потребно је да се достави доказ о престанку радног односа (решење о раскиду уговора о раду или истеку уговора о раду, уколико је уговор био на одређено време) и доказ да су уплаћивани порези и доприноси.
Локалана самоуправа општине Велика Плана као подстицај рађању обезбеђује из свог буџета 21.000 динара за свако новорођенче. Средства се увећавају за још 15.000 динара и исплаћује у три месечне рате незапосленим мајкама. Одлуком СО Велика Плана регулисано је право брачних парова на средства из буџета која се користе за биомедицински потпомогнуту оплодњу. Овом одлуком се брачним паровима додељују две просечне плате, што износи око 100.000 динара. О овом давању одлучује Центар за социјални рад, док се у случају посебних потреба за ВТО могу доделити средства у максималном износу од пет просечних плата – око 250.000 динара и о овом давању одлучује Општинско веће.
По речима начелнице Општинске управе сектора за друштвену делатност, Оливере Которчевић, нема много интересената за ову врсту помоћи. Најчешће се надлежним општинским службама и институцијама грађани обраћају за средства за набавку огрева, лекова, куповину или реновирање кућа и то су грађани из категорије социјално угрожених. Трошкове биомедицински потпомогне оплодње обезбеђују углавномсами родитељи уколико се определе за поступак у иностранству или користе право на бесплатне третмане у складу са законом који омогућава жени по новим прописима да икористи три покушаја до 43 године.
Занимљив је податак да се на територији општине Велика Плана последњих неколико година роди годишње само 360 – 370 беба.
