- Од деструктивног ка конструктивном. Покушавамо да градимо један свет толеранције, уважавања, да покажемо да може и другачије. Чињеница је да потребно доста знања и добре воље да то тако и буде због чега су едукације о медијацији незаменљив метод рада са децом школског узраста и младима - каже Живкица Ђорђевић, педагошки саветник, стручњак за савладавање технике посредовања.
УГ “Свет речи” уз подршку Екуменске иницијативе жена – EWI из Омиша од марта до новебра текуће године спроводи пројекат "ОД СВАЂЕ - СЛАЂЕ! АЛТЕРНАТИВНО РЕШАВАЊЕ СУКОБА КРОЗ МЕДИЈАЦИЈУ". Циљну групу чине ученици и професори који ће имати улогу ментора вршњачке едукације у својим срединама. Партнери на пројекту су школе из Крагујевца: ОШ "Станислав Сремчевић", Средња стручна школа и Прва техничка школа, из Краљева ОШ "Вук Караџић, из Јагодине Гимназија "Светозар Марковић" и из Бора Техничка школа. Тренер на пројекту је Живкица Ђорђевић, специјалиста школске педагогије – педагошки саветник из Пожаревца.
Још једним пројектом УГ „Свет речи“, чији је задатак последњих година континуирана борбо против насиља са посебним акцентом на заустављање насиља у школама, оспособљава младе едукаторе који ће стечено знање на обукама о медијацији пренети на вршњаке и показати им да се конфликти боље и успешније могу решавати превентивним деловањем, мирним путем. Разговором и пажљивим слушањем, једне и друге сукобљене стране, медијатори могу да пронађу одговарајуће решење за конфликт пре него што се из свађе не изродe немилe сценe са погубним последицама.
Специјалиста школске педагогије, овлашћени тренер за медијацију, Живкица Ђорђевић, упутила је још једну групу ученика основних и средњих школа из Србије и њихове менторе у тајне медијације. Неки од учесника прву пут су се на овом семинару сусрели са појмом медијације, неколико ученика је знало из ранијег искуства шта термин значи и чему може да користи техника савладавања ове вештине, док су њихови наставници, ментори на пројекту, проширили знања и потврдили да ће им искуства са радионица помоћи да проблем насиља лакше решавају у школама, породици и окружењу у коме се налазе.
- Изазов је радити са мешовитим групама – рекла је овом приликом Живкица Ђорђевић, тренер богатог искуства у области медијације и пожелела да сви полазници стекну што више знања и вештина како би у будућности заједно успешније зауставили насиље у образовним установама где је ова негативна појава по младе и цело друштво у порасту последњих година.
- Рад са хомогеним групама, где су истоврсни ђаци, профеосори и педагози, даје извесно олакшање водитељу и предност у раду зато што је лакше у том случају прилагодити терминологију и захтеве њиховом интересовању и предзнању. Опет, рад са хетерогеном групом представља известан изазов како да једне и друге уклопите. Овог пута група добро функционише, видећомо какав ће резултат бити до краја и колико ће то њима значити, истовремено даје одговор на питање колико има смисла правити хетерогене групе. Најпожељнији начин рада је уствари онај налик животу. Ми заиста живимо са различитим генерацијама, прилагођавамо се једни другима, навикавамо на заједнички живот, трудимо се да се не ометамо, да функционишемо што боље. Хомогена група је вештачка група која се ствара на нивоу неких послова, школа и сличних активности. Кад водите живот он је прилично хетероген, а конфликт је нешто што се дешава често у животу. Зато је можда корисно радити са овако хетерогеном групом – истакла је на самом почетку рада са новом групом водитељка семинара.
- Циљ пројекта је промовисање идеје ненасиља, толеранције, уважавања, идеје да нико није у праву, да је свако донекле у праву, а да се ми оснажујемо да покажемо разумевање за ону другу истину која постоји код друге особе и да кроз подизање нивоа наше толеранције, спремности на различитости, некако ту оштрицу сукоба међу људима од деструктивног претварамо у конструктивно. Учимо их да комуницирају, да се чују, да разговарају, а да у тренуцима кад јаке емоције због система вредности нападну човека, дете или наставника, могу да се зауставе и да схвате да можда може и другачије. Покушавамо да градимо један свет толеранције, уважавања да покажемо да увек може решење да се нађе мирним путем. Међутим, треба доста и знања и добре воље да то тако и буде – каже Живкица чије је искуство у овој области велико, стицано на разним обукама и усавршавањима скоро две деценије.
- Ми смо као школа почели први пут програм медијације 2002. године. То је релативно мало за програм који пледира на неку суштинску промену права. Пре неколико година је медијација ушла као вансудско поравнање међу људима, добила је законску регулативу, али све су то нове ствари у нашем комплексном друштву. Практично, оне воде ка променама. Ја сам много пута радила овај програм и сигурно се та цифра мери на хиљаду ученика, хиљаду младих и наставника који су прошли програм и знам из сусрета са њима да они сматрају да су добили личну технику за свој живот. Колико то генерално помаже зависи од околности и тренутне ситуације. Сваки појединац који уме да презентује неку добру идеју је појединац који даје некакав допринос неком новом квалитету. Тешко је веровати да у друштву где се агресивност негује као традиција, где се још увек обилно користи повређујући речник, да медијација опстајава, али трудимо се да покажемо да постоји и нешто друго, нека друга страна, варијанта која је кориснија за сукобљене стране – говори у прилог методи мирног решавања спорова едукаторка Живкица Ђорђевић.
- Деца сваке наредне године долазе са већим предзнањем зато што имају грађанско васпитање, о томе могу да прочитају више, чују од старијих. И сам систем школства се мења ка томе да имате више оваквих пројеката, где се ђаци оснажују да говоре, комуницирају, уче се толеранцији. Велике могућности сазнања пружају и друштвене мрежа о тим стварима тако да сигурно долази до унапређивања целог друштвеног процеса који је погодно тло да се овакве и сличне ствари лакше примају - наводи, у излагању на тему колико медијација доприноси променама у друштву у циљу спречавања насиља, специјалиста школске педагогије, Живкица Ђорђевић.
- Насиље је део људског одрастања и део људског живота. Агресија постоји као мотив да нешто лоше урадите, али агресивност је и једно примарно људско својство човека да одбрани себе. Ту ништа није непознато. Питање је колико смо ми као породица одговорни за подстицање агесивности. Ако се деца у породичном окружењу туку, ако се изолују, ако се занемарују, ствара се подручје за, на неки начин агресивне људе. Имате друштвене моделе где агресивност пролази ако сте нешто урадили, а нисте осуђени у друштву, још имате добит од тога, уграђујете модел понашања за друге да буду агресивни. То је врло комплексан проблем, али није изненађујуће. То је просто пламен који стално гори, можете да га гасите, или распламсавате - зависи шта желите да радите у том друштву – рекла је Живкица, а као одговор на питање колико друштво улаже напора да се насилно понашање санкционише каже да опет много тога зависи од нас самих који заједно чинимо овакво друштво у коме живимо.
- И папири су јако важни ако има ко да их даље спроведе. Нама много говори сама чињеница да постоји друштвено опредељење кроз стратегију која је донета од стране Министарства за рад социјална и борачка питања, преко Акционог плана стратегије. Видимо да се ово друштво опредељује декларативно за јачање ненасилног, што нам представља утемељење за оно што радимо. На крају, сваки човек може у свом домену нешто да уради за побољшање ситуације. Ми нисмо неко ко је на неким функцијама или положајима, да бисмо могли нешто да креирамо, али можемо увек, пратећи важећа документа као друштво да кажемо ок; декларативно је такво опредељење могуће. Реализатори деклараивних опредељења су људи. Колико смо ми спремни да то спроводимо су нека друга питања. Колико постоји воље на нивоу друштва, колико смо изграђени и оспособљени да чинимо кораке у складу са временом. Сам процес васпитања, развоја и напретка је нешто што дуго траје. Папир можете да донесете брзо, мени папир много говори, да се ово друштво, без обзира шта чини, на папиру опредељује на врло позитиван начин.
Програм није обавезујући, није нешто што се мора, али је уопштено добро прихваћен од већине полазника и даје добре резултате - истиче Живкица, и наглашава да би свако изнуђивање пажње било насилно и неприхватљиво начелима медијације. Јако је користан модел, и неоспорно даје добре резултате.
- Из разговора са људима знам да им то много значи и да постоји велико трагање за васпитним програмима који помажу. Овај програм очигледно помаже, део је неког програма који иде ка циљу нулте толеранције на насиље, уважавању човека, уважавању различитости, поштовању родне равносправности... Истина је несазнатљива, можда је некад достигнемо, важно је да идемо ка том циљу. Школа сваке године прима нове ђаке, сви се првог септембра променимо. Од тог датума све почиње од почетка. То је као кад је човек гладан. Увек изнова, стална је потреба да се у томе буде - рекла је Живкица Ђорђевић и нагласила да је немогуће променити све из корена за тако кратко време. Потребни су стрпљење и континуирани рад.
- Леп је циљ, али је нереално очекивање да ће се успоставити неко благостање, некакав ред. Друштво је пуно турбуленција, различитих система вредности, интереса, потреба, побуда... Остаје нам да радимо стално на томе. Резултати ће доћи.