Удружење грађана “Свет речи” започело је тренингом у Великој Плани почетком јуна реализацију новог пројекта "ОД СВАЂЕ - СЛАЂЕ! АЛТЕРНАТИВНО РЕШАВАЊЕ СУКОБА КРОЗ МЕДИЈАЦИЈУ". Са партнерским школама из четири града Србије пројекат се реализује уз подршку Екуменске иницијативе жена – EWI из Омиша. Циљну групу чине ученици и професори који ће имати улогу ментора вршњачке едукације у школама из: Крагујевца (ОШ "Станислав Сремчевић", Средња стручна школа и Прва техничка школа), Краљева (ОШ "Вук Караџић), Јагодине (Гимназија "Светозар Марковић") и Бора (Техничка школа).
Уз сагласност родитеља десетак ученика основних и средњих школа из поменутих градова дошло је са својим менторима на обуку. Изненадили су их нови појмови и начин рада, већина њих први пут се сусреће са термином медијација, нису знали колико им стечено знање пружа могућност да као посредници спрече међу вршњацима појаву насиља и колико може да буде значајно у комуникацији са спољњим светом оно што су научили.
Сара Глукчевић из Краљева, каже да је научила доста нових ствари на тренингу и да ће стечено знање умети да пренесе вршњацима.
- Покушаћемо, уколико буде било потребе, да решимо проблем мирним путем. Разговором, медијацијом која нас учи да се демократским принципима могу решавати конфликти. Свађају се око глупости, дечаци кад узму ствари једни другима, на физичком због лопте, девојчице због оговарања или неких неважних ствари. Обичносе то заврши код разредног или педагога. Сада ћемо ми преузети улогу медијатора и објаснити им да је могуће решење проблема уколико се пре изрицања дисциплинских мера саслушају пажљиво обе стране и потражи решење методама које смо овде научили.
НОВА САЗНАЊА И ВЕШТИНЕ
И Нина Петрић је научила доста нових ствари које ће јој бити потребне у животу. Савладала је нове појмове које је овде први пут чула, на радионицама ће стечено знање пренети вршњацима. Каже да се не среће на улици са насиљем, али да га у школи има.
Љубица Трбољевац, потврђује да је и она научила много тога о чему је овде први пут чула и да ће све што је сазнала моћи да примени у животу – у кући, на неком другом месту, у школи. Не оправда насиље због чега ће се потрудити да и остали схвате колико је опасан сваки облик насилног понашања.
За Јовану Сорак, часови обуке су били креативни и занимљиви. Никад није чула за израз медијација. Верује да ће јој користити оно што је научила. Магдалена Ранитовић, задовољна предавањима каже да би се велики број сукоба у школама из ранијег периода лакше решио да су знали ово што су на едукацији научили. Марији Пантовић из Крагујевца, било је занимљиво искуство и дружење. Радо би дошла поново.
- Било је сукоба међу вршњацима. Нисам размишљала у том правцу како бих сада размишљала. Око ситница се посвађају, конфликт може да се реши медијацијом, научили смо како на овој едукацији.
Леа Филиповић из Јагодине каже да је трениг био супер и да су сви научили много корисних ствари.
- Насиље је присутно у школама, у разним облицима и различитог интензитета. Некада сукоби крену као шала, а заврше се тучом или интервенцијом професора. Овде смо много того научили што можемо да применимо у животу, на конкретним ситуацијама, како да се носимо са сукобима и сналазимо се у критичним ситуацијама. Ширићемо знање са семинара, формиратин одељенске тимове, упознати ученике са програмом медијације. Укључићемо психолога и педагога. Спрема се једно велико чудо – каже Леа у име својих другарица.
Њен друг из школе, Александар Радовановић, потврђује да је добро било и да је научио много корисних ствари. И Вања Вуковић, девојка из јагодинског тима каже да је било супер и да ће све што је научила пренети на вршњаке како би се утицало медијацијом на смањење насиља у школама.
- Можемо доста заједно да урадимо по школама и другим градовима да се насиље заустави. Мислим да ми можемо, чак и више него старији, да утичемо на ненасилно понашање ученика, јер кад причамо са вршњацима можемо да допремо дубље у разлоге таквог понашања него родитељи или наставници.
ИСКУСТВО ЗА ЖИВОТНЕ ОДЛУКЕ
Исто мисли и Милица Пешић, гимназијалка из Велике Плане. Већ је прошла једну обуку, сада је додала нове вештине и нова искуства што ће јој користити у посредовању међу сукобљеним друговима.
- Раније стечена искустваса семинара користила сам више у животу него у школи јер смо у школи сви некако сложни, функционишемо као целина и позитивно утичемо једни на друге. Мислим да ми сами можемо лакше и успешније да решимо конфликте него одрасли кад посредују. Било је ситуација када су нас у неким спорним ситуацијама вршњаци више слушали него професоре. Боље је кад је медијација присутна. У школама где има медијатора мање је насиља.Уопштено, у држави и свету насиље се повећава, уколико се едукације наставе у свим срединама, међу младима, мислим да ће се пробудити свест код људи и да ће се насиље смањити.
Ментори у школским тимовима потврдили су да су задовољни обуком и да очекују од својих учениак и колектива да ће активностима, које ће уследити на јесен, у великој мери подићи свест ученика да је насиље штетно и да је неопходно свим расположивим средствама борити се против било ког облика насилног понашања у школама и ван ње.
- Обука деце школског узраста је веома значајна зато што ће они лакше и са више успеха пренети своја искуства на вршњаке. Радиће на томе да се насиље спречи у корену. Девојчице су се више интересовале, то су деца која су посвећена неким другим видовима активности у школи због чега су лакше савладала предавања. Многи су у вршњачком тиму или школском парламенту, већ имају неко искуство и мотивацију да се овим баве, а уз помоћ координатора то ће се додатно надградити – рекла је Весна Ристовић, менторка тима из Краљева.
- Радићемо на томе да се насиље спречи. Живимо у друштву где се, нажалост, свуда дешава насиље, на улици, у школи, породици... Имамо наду да оваквим радом можемо нешто да предупредимо. Покушавамо васпитним мерама да санирамо штете, донекле успевамо, али не у потпуности. Сам дрштвени систем је потпуно поремећен, насиље је присутно свуда, деца неретко преносе из породице моделе понашања на међусобне контакте. Овакви и слични пројекти су добар начин да се насиље спречава, разговорима, помирењем, без одговора насиљем на насиље. Кад се у друштву стање промени, када буду поштовани закони и у школама ће бити мање насиља – закључила је Весна, једна од оних која се у пројекту „Жива књига“ бори против насиља сопственом причом о породичном насиљу.
РОДИТЕЉИ И ДЕЦА
Александра Радовић, педагог из Крагујевца, потврђује да је тема од суштинског значаја за младе, њихове родитеље и наставнике који посредно, васпитањем, утичу на изградњу личности адолесцената о чијем образовању брину док су у школи.
- Пре неколико месеци смо у школи имали једну насилну ситуацију и медијацијум успели да је решимо. Један од учесника је био пред искључењем, добро се завршило – нагласила је значај оваквих пројеката и наговестила да су сукоби све чешћи међу девојчицама него дечацима, што је изненађење за многе.
- Млади су сензибилисани за тему. Показују то на радионицама. Имали смом радионице равноправна љубав, вршњачко насиље, сајбер насеље, едукативне радионице. Срњедњошколци су показали озбиљност и велико интересовање. Једном годишње обиђемо сва одељења, кажемо која су правила понашања, испричамо шта се сме, шта не сме, које су казне; након два месеца знају све. Спорне ситуације решавамо у школи, између себе, без уплитања родитеља или институција, осим ако се не ради о озбиљнијем облику насиља. Способни смо за решавање и највишег нивоа насиља након ове обуке.
Професорка Нада Петровић из Крагујевца, каже да се значај пројекта огледа у томе што се ученици основних и средњих школа уче толеранцији, да разговорима, мирним путем, помирењем и разумевањем могу да реше проблеме.
- Проблем младих је у превеликој дози агресивности. Можда чак и некој друштвеној небризи и презаузетости родитеља који због јурњаве за егзистенцијом губе могућност да разговарају са својом децом и да се ту негде јавља празнина, незадовољство, неостварене жеље. Млади не умеју да комуницирају једни с другима. Сиромашан речник се огледа у невербалној комуникацији. Нејасно изражавање и незаинтересованост да раде на себи, изостанак потребе да шире сазнања и интересовања, разлози су осиромашења личности младих – истиче разлоге због којих је у порасту нетрпељивост међу вршњацима и све чешћи различити облици насиља.
- Могу да допринесу побољшању стања овакви пројекти у смислу буђења свести и јачања капацитета да се насиље препозна, сузбије и искорени. Ово није лак процес и неће давати резултате преко ноћи. Мислим да поред школе мора да се укључе и други сегменти друштва. Радећи прошле године на пројекту „Насиље није решење“ имала сам прилику да видим слику младих кроз драмске сцене које су сами направили и кроз перформанс који је показао реалну слику омладине данашњице – истакла је професорка књижевности Нада Петровић.
Сања Пејчић, професорка из Бора каже да је оваква обука битна за сваку школу без обзира одакле долази тим медијатора.
МЕДИЈАЦИЈА ЈЕ СПАС
- У Бору смо на добром путу да насиље искоренимо, није присутно у мери да би требло да се уводе неке спцијалне мере. Радимо на промовисању демократских вредности, поштовања различитости и толерантности, негујемо став да је миран тон у опхођењу и комуницирању предуслов да се искорени насилно понашање.
Светлана Продановић, из Бора, рекла је да их искуство учи толеранцији, али да су пропусти у образовању и стицању знања разлог повећаног насиља међу младима.
- Доста ученика из мог одељења је имало конфликте, нисмо знали за медијацију, ишли су дисциплински поступци, изрицане су им мере, смањиване оцене. Сада знамо више, моћи ћемо да избегнемо кажњавања и у неку руку да смањимо насиље. Изненађујуће је да је доста девојчица које врше насиље, због момака углавном, оговарања и зависти. Учинићемо све што је у нашој моћи да их усмеримо на пут правих вредности.
Данијела Андријевић, профеосрка из Јагодина, сматра да ће ученицима највише користити ова едукација.
- Кроз праксу негујем принципе медијације, након ове обуке и ученици су оспособљени да своја стечена знања пренесу на вршњаке. Деца су добрим делом освешћена, али што им се више ставља до знања да је важно мирним путем решавати спорове, лакше ћемо утицати да се насиље смањи. Када су млади у сукобу више ефеката ћемо постићи ако препустимо да спорове решавају сами међу собом, разговором, убеђивањем, мирним путем. Убеђена сам да им некада одрасли сметају, поготово када су ауторитети ти који деле правду. Радећи овакве ствари одрастају правилније, лакше прихватају и разликују праве вредности и што сами праве селекцију шта треба да негују.
Зорица Сорак, професорка из Крагујевца, наглашава да је у нашим школама присутно насиље колико и у читавом друштву. Кроз породицу се пресликавају негативни модели понашања на децу и у већој мери су видљиви у школама кроз туче, изгреде и остале облике насиља на друштвеним мрежама и у стварном животу.
- Учешће на пројекту је за моју школу посебно важно јер у стратешком плану имамо планирану медијацију, а до сада нисмо били у прилици да добијемо одговарајућу обуку. Имали смо прошле године тежи облик насиља који се на жалост завршио трајним инвалидитетом девојчице која је била жртва насиља. После ове ситуације мало озбиљније колектив размишла о санкционисању насилника, али се чини се да још увек нисмо спремни да изађемо пред колектив и ученике са адекватним решењем. Ово је добар тренутак да активностима после обуке потражимо праве одговоре и понудимо их као трајно решење ученицима. Да смо овако радили раније мање би било сукоба, не би ни дошло до трагичних последица свађе међу ученициман – рекла је професорка Сорак и додала да ће од почетка наредне године уследити значајне промене у превенцији насиља.
- Колико год радимо на томе и покушавамо да информишемо ученике о проблемима и последицама насиља, чини се да не допире до њих. Да ли нас не разумеју, не прихватају озбиљно, или је нешто друго у питању, нисмо дошли до закључка. Мислим да се мало прича и мало зна о медијацији и код нас наставника и код ученика. Превенција, јасна правила, јасне процедуре, јасни кораци у кажњавању, пут је којим морамо да кренемо. Пружићемо помоћ породици и детету ако се утврди да су корени насиља у кући јер обично деца која трпе насиље бивају насилници. Од те истине би требало да пођемо очекујући значајне промене – преноси колегама своја искуства професорка Сорак.