Удружење грађана „Свет речи“ из Велике Плане симпозијумом у градској библиотеци „Радоје Домановић“ окончало је 2. јула активности на пројекту "МРЕЖА МЛАДИХ СРБИЈЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ" који се од септембра прошле године реализује у 20 градова Србије уз подршку Америчке амбасаде из Београда.
Партнери на пројекту, школе из: Сомбора, Београда, Зајечара, Бора, Мајданпека, Великог Градишта, Пожаревца, Кучева, Смедеревске Паланке, Велике Плане, Деспотовца, Јагодине, Глоговца, Лапова, Крагујевца, Краљева, Врања, Бујановца, Владичиног Хана и Власотинца, својим ангажовањем и бројним активностима показали су кроз радионице и бројне активности да је борба против корупције задатак садашњих и будућих генрација младих који својим залагањем могу да допринесу промени свести о проблему који Србију сврстава међу најкорумпираније земље у региону.
На завршној манифестацији вршњачки тимови су презентовали резултате рада у својим срединама, ауторима најуспешнијих ликовних и литерарних радова на тему „Млади и корупција“ додељене су награде, на паноима су били истакнути постери на којима су такмичари представали своје виђење борбе против корупције, а у најуспешнијим литерарним радовима млади су прецизно, јасно и емотивно изразили своје виђење корумпираног стања у држави и изразили жељу да се свим расположивим средствима, сада и у будућности, боре против појаве старе колико и само људско друштво.
Предавање „Зашто борба против корупције треба да буде приоритет“ одржала је Злата Ђорђевић, представница НВО Транспарентност Србије која је као нестраначка, невладина и непрофитна организација посвећена борби против корупције у Србији. Она је овом прилико истакла да грађани просечно дају по 74 евра годишње на корупцију што укупно изности 600 милиона евра давања лекарима, цариницима, полицајцима, службеницима и другим лицима за неку услугу коју су иначе обавезни да чине јер за то примају плату, а тај новац сви ми обезеђујемо из буђета. Они добијају дупле паре, притом штете на све могуће начине.
Злата је настап на овом скупу окарактерисала као изузетно значајан и частан задатак зато што су млади својим искреним ставовима, храбрим одлукама и независним мишљењем будући истиниски борци против корупције.
- Оно што је дефинитивно, корупција нестаје када је на светлости. Свуда у свету је правило, осим у Србији, да буде обелодањена. Ако ми жмуримо, а очито је да жмуримо, корупција влада, и оно што је најбитније, ни једна земља која има овако раширену корупцију као ми у Србији не може да иде напред. Када доносе неку одлуку, поручила бих младима, да размисле о захтевима система етике. Видели смо да код нас нема морала, нема етике, нема поштења и одговорности. Све што је ненормално постаје нормално. Позивам их да укључе своју мудрост, да виде шта је правда, а шта су законске обавезе и надлежности, да се труде да буду слободни људи и да буду одговорни према ономе што су одлучили - рекла је дугогодишњи борац против корупције, некадашњи новинар, Злата Ђорђевић.
Истраживачица из организације Транспарентност Србије навела је да је Агенција за борбу против корупције оптерећена неефикасношћу од самог оснивања. "С једне стране, разлог за то су саме непрецизне одредбе закона, а са друге стране је преоптерећеност политичким притисцима" због чега изостају резултати, рекла је у обраћању и као визију деловања њеног тима и свих бораца против корупције истакла друштво у коме ће се поштовати закони и моралне норме.
- Наша визија Србије јесте земља у којој је корупција сведена на ниво који не угрожава у значајној мери остварење јавног интереса, пословне односе, политички живот земље, владавину права, изградњу стабилних етичких и културних вредности друштва, здравље, безбедност и благостање грађана и заузимање жељеног положаја у европској и светској заједници народа. Желимо преображај друштва захваћеног корупцијом у друштво у којем корупција не постоји. Таквој држави тежимо и прижељкујемо је будућим генерацијама јер је немогуће у садашњим условима очекивати да ће се у скорије време нешто значајно променити, истакла је Ђорђевићева.
- Гледала сам ове радове кад сам дошла и просто сам се пронашла у једом где реформе двојица гурају са оба краја тепиха напред, а корупција завија тепих и сакрива оно што је добро урађено. То би практично требало да садржи све оно што сам планирала да кажем о овој теми. Док сам радила у медијима сваки дан сам морала да решим неку етичку дилему. Чињеница је да данас не можеш да добијеш неки посао ако ниси у странци, исто тако је чињеница да није све тако црно. Не можеш га добити у јавном сектору, али можеш у приватном. Њима нису потребни неспособни партијски чланови зато што приватник кад формира цену свог производа мора да урачуна све што радник потроши – образложила је Злата разлоге због којих би без дилеме било ко од нас требало да се определи за правду и поштење, уместо да пожели решење суштинских - егзистенцијалних проблема нечасно и уз корупцију.
- Приватнику је потребан човек који је експерт и тај човек јури да отме доброг стручњака некој фирми. Ситуација је очајна у јавном сектору. На конкурсу је изабрано свега 20 одсто људи, сви су у ВД стању. Зато што морају да се покажу – ако не даш десет аутобуса за митинг, нећеш добити за стално функцију. Класичан систем уцењивања. Немам доказа, али се по Београду прича да постоје људи којима се јавиш, платиш и он ти обезбеди посао. То је на известан начин постала озакоњена корупција, зна се колико треба коме да даш. Место кошта 5 до 10. 000 евра и људи сматрају да је потпуно нормално да дају те паре. А није нормално – рекла је у делу излагања Злата Ђорђевић.
- Занимљиво је да смо истраживањима дошли до податка да они који плаћају мито имају 20 одсто мањи учинак по раднику. У земљама са распрострањеном корупцијом, међу којима је и Србија, 70 одсто је мања ефикасност привреде у односу на земље које су мање погођене корупцијом. Постоје доказане формуле које тачно израчунавају колико кошта корупција. Такође, фирме које редовно практикују корупцију, троше 20 одсто више времена у суочавању са владиним званичницима, него фирме које то не чине. Два сата троше на договоре и преговоре уместо да раде свој посао. Такође 6,6 одсто просечно годишњег прихода одлази на трошкове у вези са корупцијом – предочила је публици неке од статистичких података аналитичарка НВО Транспарентност Србије и подсетила да смо за већину тих негативности криви сами зато што смо моћ препустили другима и потпуно заборавили да смо ми ти који одлучујемо ко ће нас водити и коме указујемо поверење на изборима.
- Ми нисмо сви једнаки. Нико не мисли о свима нама. Верујем да се некад осетите препуштени сами себи иако имамо све институције које треба да постоје по папиру у једном друштву. Ми имамо све законе, гомиле антикорупцијских закона, агенције, заштитника грађана, повереника за информације од јавног значаја, тренутно немамо за равноправност јер је истекао мандат, али имамо и ту институцију. Међутим, од њих нема никакве користи. То је оно што је најгоре, нисмо сви исти. Желим да имам једнаке шансе, желим да закон буде исти за све. Ми смо заокренули последњих година редослед ствари. Дозволили смо да политичари имају моћ, а не ми, да нас систем увуче у ту причу и да смо заборавили да смо ми ти који одлучујемо. У развијеним демократским земљама министри и за најмању грешку подносе оставку, код нас се дешавају најстрашнији скандали каквих ни у филму нема. „Може им се“ - најчешћи је одговор. Данас су главне звезде људи који су способни за најприземније чинове и народ то гледа и свесно уступа своју моћ људима који не врше свој посао и не цене тај глас. Свако наше обраћање из тих разлога инсистира на успоставаљњу основног принципа, а то је одговорност.
У онлајн укључењу социолог Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) говорио је на тему „Млади између корупције и интегритета и борбе против корупције“ и у завршници излагања рекао да би корпција у блиској будућности требало да буде заступљена кроз нови предмет у образовању зато што је „Србија земља заробљена у корупцији, без системске борбе против ове друштвене аномалије и као таква говори о томе какве последице по појединца, институције и читаво друштво носи јачање коруптивних механизама, због чега борба против корупције остаје само на речима и одакле треба почети у решавању овог проблема“.
Износећи конкретне податке до којих је дошао анализом многобројних истраживања, истакао је да је негде од 2008.године, а посебно од 2011. Србија постала држава у којој перманентно расте степен корупције, односно природа њене заробљености.
- Суштина је да ми имамо својеврсну корупцију у борби против корупције. То значи да од 2011.године Србија све што ради на пољу борбе против корупције је доношење закона, подзаконских аката, прављење институција и промена људи у њима. Међутим, резултат свега тога је јако мршав. Имамо једну глобалну оцену да они људи који се боре против корупције, односно оне институције које покушавају да раде свој посао на пољу борбе против корупције бивају жртве те своје борбе против корупције. Такав је случај Агенције за борбу против корупције када су у питању чланови одбора агенције. Имамо Савет за борбу против корупције где се не могу бирати чланови савета јер влада изабере своје представнике. Све је то дошло до нивоа када извршна власт контролише антикорупцијска тела – рекао је између осталог Гавриловић и додао да извршна власт користи механизме да уруши институције.
- То је та системска корупција, то је корупција која производи заробљену државу. Када погледате извештаје Transparency, Србија је испод индекса 50. Немамо овде проблем са борбом против корупције, колико имамо урушавање институција, што је само корак од нечега што би се могло назвати урушавање државе.
Говорећи о постигнутим циљевима током реализације пројектних активности Јелена Златкова, председница УГ „Свет речи“, ауторка пројекта, рекла је да је од новембра до краја школске године организовано више од 200 радионица са више хиљада учесника у 20 градова Србије.
- У свакој школи организовано је по 10 радионица, 80 јавних акција различитог типа, школе су имале могућност да бирају на који начин ће дати значај и допринос теми. Организовали смо истовремено обележавање Антикорупцијског дана, ученици, основци и средњошколци из свих средина су учешћем на конкурсу „Млади против корупције“ у великом броју показали да их ова тема интересује и да су добро разумели како корупција настаје и на који начин се могу борити против ње, што је био наш циљ од самог почетка. Стигло је мноштво радова, ликовне смо приказали постерима, а литерарне читали на самом скупу - рекла је Златкова и као потврду одрживости пројекта истакла ширење идеје на нове градове и нове генерације ученика.
- Успостављена су нека нова партнераства на пројекту, имамо добру основу за наставак активности у борби против корупције и продужетак пројекта „Млади потив корупције“ који је настао 2016 и обухватао партнерске школе Подунавског, Браничевског, Поморавског и Шумадијског округа. Тада смо кренули са 10 општина, сада их има 20 са тенденцијом да их буде више. План нам је да у наредном периоду направимо стратегију како тимови младих и њихових наставника, тамо у неким градовима где се види да су се заиста на прави начин покренули, могу да се ангажују на неком даљем практичном деловању у супротстављању корупцији и анимирању својих вршњака да се заједно боре против свих негативности које ова појава, присутна у све већој мери у друштву, оставља за собом. То би требало да буде јединствена мрежа тимова са младим едукованим борацима против корупције – закључила је Златкова.