Дан пред повратак у своје државе млади амбасадори мира, учесници пројекта “Млади Србије, БИХ и Северне Македоније као промотери мира и помирења” били су поносни што су успешно завршили пројектне активности и тужни што сутра одлазе кући. Размену младих из држава Западног Балкана реализације УГ “Свет речи” са партнерским организацијама Удружење за дијалог у породици и друштву “Мали кораци” из Сарајева и НВО “Женска акција” из Радовиша. Пројекат који има за циљ успостављање пријатељсиких односа међу младима у региону као носиоцима мира и неговања добросуседских односа подржан је од стране Регионалне канцеларије за сарадњу младих -RYCO у оквиру другог Отвореног позива суфинансираног од стране Фонда Уједињених нација за изградњу мира.
Седам дана су трајале активности 24 млада представника својих земаља на пројекту чији је циљ да помогне у изградњи поверења међу младима из различитих етничких група, којим се доприноси помирењу у региону Западног Балкана. Млади су на радионицама уз игру, забаву и дружење учили како да подигну свест у својим срединама о другим народима, важности толеранције, једнакости и поштовања различитости. Јуче су посетили Београд, обишли знаменитости главног града Србије, данас им је у згради општине Велика Плана приредио пријем председник општине Игор Матковић, у сали Гадске куће пред запосленима у институцијама и локалној самоуправи извели перформанс, у попдневним сатима посетили библиотеку „Радоје Домановић“, манастире Копорин и Покајница и Етно село „Моравски конаци“.
Дружећи се пред одлазак интензивније него свих претходних дана, били су узбуђени због успешно изведеног перформанса и похвала које су добили од публике, тренера и организатора размене, али и тужни због скорог растанка. Помешаних емоција, радости, усхићења и туге, са сузама које су спонтано код већине оквасиле образе, готово униформно су обликовали своје поруке којима су изражавали утисике о данима проведеним у Великој Плани. Сви су рекли да им је било прелепо, предобро и презанимљиво. Бљеснуле су неке искре, нечије срце јаче је закуцало, било је и заљубљених парова...
- Било нам је супер, никад лепше. Склопили смо нека пријатељства, која никад нећемо моћи да заборавимо. Смејала сам се много, и исплакала се више него обично. Волела бих још неку овакву размену - рекла је Магдалена Николић из Јагодинине.
- У почетку ми је било мало теже да се опустим, да разговарам, дружим се са осталим члановима групе, али сам временом прескочила баријеру и почела нормално да се понашам, као са својим дтуговима у школи. Пријатељство може да траје ако будемо заинтересовани да га одржимо – додала је, и на брзину, помало одсутно, обрисала сузу која се после колективног грљења и плакања нашла на њеном лицу.
Имран Ђурић из Сарајева одлази ненадано испуњен и задовољан. На самом почетку није знао да дефинише очекивања и страхове, рекао је само „Дошао сам па шта буде“.
- Ово је за мене премашило сва очекивања. Из дана у дан је све боље и боље и већ сутра, на жалост, морамо да се растајемо... али морамо. Реалност нам то намеће. Све је било супер. Једно лепо и изузетно пријатно искуство. Начин рада и избор учесника је свакако оставио највећи утисак. Све су то добри људи, дивна деца. Лепо је било бити овде са њима недељу дана – закључио је са осмехом, у свом стилу, момак који се од почета наметнуо духовитим коментарима, спонтаним понашањем и шмекерским опхођењем, увек спреман на акцију.
Његов јаран из клупе, Дино Ушановић, пожелео је на почетку да буде у центру пажње, а страх је изразио кроз бојазан да му се жеља не испуни и не буде запажен. А догодило се оно што је осмислио. Био је центар многих збивања у радионици и ван ње. Одлази кући (само)задовољан.
- Домаћини су јако добри људи, љубазни на сваком кораку. Свуда смо дочекани као драги гости. Упознали смо сина власника хотела који је наших година, весељак, вредан и успешан млади човек. Радионе су биле занимљиве, имали смо врхунског ментора, теме су одлично обрађене, једино нам је недостајало време да још неке нама занимљиве ствари разложимо како бисмо их још боље схватили – реакао је неуобичајено озбиљним тоном, са широким осмехом, момак чије се име најчешће изговарало ових дана.
Иман Друшко мисли да је ово била дивна организација и да су сви људи које су упознали пријатељи за цео живот.
- Сви су предивни, толико су ми прирасли срцу да једноставно не могу да верујем.
Уна Радосављевић из Јагодине била је изненађена начином рада. Сви су дружељубиви, приметила је, опуштени, комуникативни и заинтересовани за рад. Допале су јој се радионице, посебно форум театар.
Матеја Милојевић (Јагодина) каже да су му се свиделе теме које су се обрађивале на радионицама и то што је свако радио шта се од њега тражи.
- Дружење је било прелепо, посебно што смо се спојили као да се одавно знамо. Неће нам се поново пружити прилика да будемо у овом саставу сви заједно. Жао ми је због тога.
Бранкица Николић средњошколка из Великог Градишта одлази кући пуна утисака, срећна и задовољна, богатија за нова пријатељства.
- Први пут сам на оваквом скупу. Било ми је јако лепо. Сви смо се дружили, сприајтељили и приближили једни другима као да се годинама познајемо. Волела бих да се овако нешто понови и да има још више оваквих пројеката где можемо сви лепо да се дружимо и упознамо девојке и младиће из разних земаља, вршњаке који мисле и живе слично као и ми.
Една Бихорац, девојка анђеоског гласа, увесељавала је песмом групу. Започињала је и завршавала дан хитовима са балканских простора, у свакој прилици и на сваком месту. У аутобусу, на журкама, у хотелу, на радионицама...
– Било ми је прелепо овде. Радује ме што смо се сви зближили и стекли пријатељство за цели живот, добили нова знања и стекли неке вештине које ћемо радо поделити са својим вршњацима. Надам се да ћемо нешто од овога моћи да примењујемо током живота у свим ситуацијама које нам се буду наметале и на паметан начин искористити то стечено знање.
Сегор Карић каже да му је боравак у Великој Плани прелепо искуство, чак и најлепше у досадашњем животу.
- Било је пуно лепих, смешних и занимљивих догађаја са мојим друштвом од раније, али и друштвом које сам овде стекао. На пројекту је било све супер и стварно мислим да смо нашли пријатеље за цели живот.
Дарко Павикевик се враћа у Радовиш задовољан и испуњен, обогаћен новим искуствима и пријатељствима које је стекао на радионицама.
- Било је забавно и стално активно, мало смо заморени, али је вредело. Много смо научили и стекли нека неочекивана искуства која можемо током живота да применимо у контакту са пријатељима и својим вршњацима. Остаћу у комнукикацији са неким друговима са којима сам се овде зближио, неких ћу се радо сећати и пожелети да их поново видим.
- Искрено сам обрадована приликом да будем овде са вршњацима из Босне и Србије. Обогаћена сам новим сазнањима и било ми је прелепо дружење са друговима које сам овде стекла. Волела бих да се поново сретнемо у неком сличном пројекту. Посебно ми је драго што сам овде научила неке занимљиве ствари и добила сазнања која ће ми коритити у даљем животу – казала је Евгенија Јашкова (Радовиш).
Елена Митева изразила је задовољство у име својих другова из Радовиша што су имали могућност да се друже, науче нешто ново и стекну пријатеље из других земаља о којима су имали само површна сазнања.
- Биће нам тешко да се сутра растанемо, али се надам да ће другарство потрајати и да ћемо желети да се чујемо, ако буде могућности и да се видимо.
– Искрено, било ми је лепо зато што смо обрађивали теме које мене занимају. Имали смо одличног тренера, захваљујући њему сазнали смо дубину неких проблема, начин како да их превазилазимо... Била је ова лепа прилика да упознам нове људе. Потрудићу се да задржим контак са свима. Радујем се што сам био у могућности да део распуста будем са њима. Стварно нам је било лепо – рекао је Димитрије Анастасев из Јагодине.
Професор латинског у Гимназији „Обала“, коју годину старији од својих ђака, Марио Врховец, био је равноправни члан тима.. Ускакао у „игрице“ кад затреба, мењао по потреби и тренера.
- Утисци су лепи, деца су урадила нешто што ја никада нисам ни сањао да се може урадити. Стварно је било супер, поучно и плодоносно. Све похвале деци и тренерима, наравно.
Надица Накова, ведра и насмејана девојка, дружељубива, марљива и веома предузимљива прва је почела да плаче дан пре растанка. Каже да је то било емотивно и спонтано и није било право плакање. Сузе тек следе пред одлазак, када се стварно буду растајали.
- Нисам се надала овоме. Када сам први пут видела скуп мислила сам како су недружељубиви, незаинтересовани за нове пријатеље, а сада када се растајемо осећам да смо се зближили као породица.
Наташа Спасевска, професорка из Радовиша, сигурна је да ће сви учесници овог занимљивог пројекта понети са собом много лепих утисака, импресија које ће их пратити током целог живота.
- Деца су пуна радости и љубави зато што су упознала нове другове, пријатеље са којима ће се дописивати и увек имати о чему да причају. Поделили су многа искуства, стекли нова знања; разговарали су заједничким језиком иако долазе из три различуте земље. Ови млади људи су успели све те различитости да споје у једно и да постану једна целина. Убеђена сам да ће бити прави промотери мира и помирења и да ће им овде стечена пријатељства остати вечна успомена.
Анђела Живојиновић из Великог Градишта, разиграна и насмејана, прва да подигне атмосферу, поведе коло, покаже Едни кореографију као искусни фолклорац, одлази пуна утисака. Са посебним задовољством истиче рад на перформансу који је био незаборавно искуство за све учеснике.
- Био је ово најдирљивији тренутак. Сви смо заплакали на крају. Сву енегрију коју смо накупили радећи свих ових дана заједно убацили смо у перформанс и то се видело. Хтели смо да пошаљемо поруку мира и кажемо да сви ми заслужујемо да живимо у земљи без рата, без мржње, без осуђивања различитости. Ми млади једини смо способни да нешто променимо и исправимо грешке претходних генерација на овим нашим просторима.
- Мило ми је што сам део овог догађања и биће ми много жао кад одемо. Сви су дружељубиви, не прави нико дискриминацију, добри су људи свуда око мене – кратко је закључила Анастасија Пулева из Радовиша.
Миа –Емина Боровац истиче незаборавно дружење.
- Једна од најлепших успомена које сам доживела, дефинитивно, никад нећу заборавити. Није реално колико смо се међусобно зближили за овако кратко време, скоро више него са људима које свакодневно виђам у школи.
– Једно незаборавно искуство које дефинитивно вреди доживети ... драго ми је да ми млади имамо прилику за учешће на оваквим пројектима који нас заиста науче нечему. Пресрећна сам што смо се заиста зближили и сви се надамо да ће та пријатељства остати – закључила је Иман Хасановић из Сарајева.
Николче Евтимов био је увек ведар, међу првима да ради, подели позитивну енергију, забавља се и дружи. Стизао је све и успевао да на најзанимљивији и најрепрезентативнији начин представи своју земљу и школу.
– Мало ми је тешко што одлазимо сутра, на несвакидашњи и неуобичајен начин смо се сви спријатељили, ширили љубав и позитиву. Радионице су биле веома едукативне и занимљиве, али поред тога што смо нешто ново научили стекли смо пријатељства која ће нам увек, кад будемо ишли у Босну или у Србију, отворити врата за нове сусрете. Имаћемо кога да видимо и са ким да се дружимо. Мислим да је пријатељство, поред едукације једна од најважнијих ствари које смо стекли овде. Лепо ми је било и хтео бих да Босанци и Срби дођу у Македонију и да ми и Срби идемо у Сарајево. То би било предивно, велика радост за све нас.
Илија Димитриев и Иван Евтимов из Радовиша рекли су да им је било пријатно од самог почетка и да би се радо поново нашли у сличној прилици да истовремено уче и друже се.
- Народ је гостољубив, добро смо смештени, правимо журке и забављамо се. Уживамо заједно. Било нам је баш лепо, забавно и корисно. Учили смо се толеранцији и животним вредностима на примерима из живота.
– Драго ми је што сам учесница на овом програму, сазнала сам много ствари и желела бих да опет дођем. Да их све поново видим – рекла је Сабрина Петровић из Кучева.
И Александра Динић има сличну жељу као и њена другариц из разреда.
- Баш нам је било лепо. Стекли смо нове пријатеље, лепо се дружили, много тога научили. Волела бих да их све видим поново. Да се сви неком другом приликом сакупимо у Босни или Македнонији.
Алдино Демир из Сарајева дошао је на радионицу без много очекивања, а добио више него што се надао.
- Мислио сам да ће бити много предавања и поука као би требало да живимо у миру, упутстава о суживоту и свему што слушамо на телервизији. Догодило се нешто што је мало ко од нас очекивао. Сложили смо се као да живимо годинама заједно. Већ размишљамо о виђањима, да они дођу код нас, ми одемо код њих... и тако док нам буде лепо да се сусрећемо. Мислим да ћемо се дуго, дуго времена знати и све више волети.
Регионална канцеларија за сарадњу са младима (RYCO) је међународна организација, коју су основале владе западног Балкана: Албанија, Босна и Херцеговина, Косово *, Црна Гора, Северна Македонија и Србија, са циљем да промовише дух помирења и сарадње између младих у региону кроз програме размене младих. Споразум о оснивању RYCO -а потписали су премијери ВБ6 током самита о Западном Балкану, одржаног у Паризу 4. јула 2016. За даље информације посетите web страницу www.rycowb.org.
* Ово одређење не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.
Садржај овог текста искључиво је одговорност УГ "Свет речи" из Велике Плане и партнерских организација Удружења за дијалог у породици и друштву "Мали кораци" из Сарајева и НВО "Женска акција" из Радовиша и не представља нужно ставове RYCO.