Демир Мекић, социолог и едукатор младих у области људских права, тренер је на пројекту “Млади Србије, БИХ и Северне Македоније као промотери мира и помирења” у реализацији УГ “Свет речи” и партнерских организација Удружења за дијалог у породици и друштву “Мали кораци” из Сарајева и НВО “Женска акција” из Радовиша, подржан од стране Регионалне канцеларије за сарадњу младих RYCO у оквиру другог Отвореног позива суфинансираног од стране Фонда Уједињених нација за изградњу мира.
Иза њега је током 12 година рада на стотине радионица на којима је младима приближавао теме дискриминације, предрасуда и насиља у друштву и предочавао им начине како да мењају уочене негативне појаве и учине друштво инклузивнијим за осетљиве групе. Радећи са младима користи неформални театар како би опробаним методама ишао ка некој друштвеној промени.
На размени у Великој Плани стекао је, за само четири дана, неуобичајено велико поверење младих из комшијских земаља Западног Балкана и у многима побудио жељу да се озбиљније баве овим темама и након завршетка пројекта. Разумевање и наклоност је била очито обострана. Активни и пажљиви на радионицама, конструктивни у предлозима, маштовити креатори перформанса, млади промотери мира, задобили су симпатије тренера који је изнео читав низ похвала на рачун њиховог ангажовања.
- Група младих са којима радим овде у Плани по много чему је слична свим младима које у суштини сусрећем током дугог рада, а опет толико различита. Оно што је овде специфично је да су се окупили млади из три земље региона који се не знају међусобно, самим тим теме начин рада је морао да буде конципиран као један интеркултурални састанак. То су три културе које су сличне, а опет различите, имају неку своју историју, због чега се чини да је управо то можда највећа специфичност пројекта и да су самим тим неки од циљева већ реализовани. Оно што је најбитније од свега је да су они ту на истом месту, да се друже, да уче о неким стварима и да ћемо дефинитивно на крају моћи да кажемо да су прави промотери мира јер све теме које обрађују се заиста на крају завршавају темом мира као мотивом скупа - рекао је тренер Мекић, пун оптимизма и очекивања да ће и наредних дана, све до среде, када севе буде завршено, млади напредовати и отићи задовољни и спремни да се боре за промене у друштвима којима припадају.
- Дефинитивно има сврхе да се на овај начин ради са младима. Не можемо да их посматрамо изопштено из контекста у ком се живи. Имамо земље у којима је и даље велики утицај обиља норми: друштвених, родитељских, старијих предака, и тако се, упркос расколу и ломовима који су нас задесили, и даље живи. Од младих су превелика очекивања. С једне стране, да они буду вође ка неким новим прихватљивијим нормама, а опет толики терет друштва им је остављен да ми се чини да им је наметнута огромна обавеза у том смислу – каже тренер и сам у годинама када је могуће од њега очекивти активно ангажовање у правцу негативних промена које ограничавају правац кретања човека са Балкана, представника сва три народа земаља из којих долазе млади амбасадори мира.
- Врло смо слични и различити у извесном смислу. Ако кренемо од теме интеркултуралности, како обично почињемо, јесте заправо колико знамо о оном другом и на крају, чини ми се, завршимо тиме да не познајемо ни себе довољно. Наше државе нам нису толико познате, имамао толико рупа у знању и разумевању нашег сопственог друштва да не стижемо да видимо преко пута. Углавном су та знања заснована на медијским причама које су стереотипне, неким врстама предрасуда, о том неком другом, да кажем комшијском, тако да дефинитивно изгледа да се ми слабо познајемо иако имамо много базичних вредности заиста сличних, што може заправо да буде огромна предност – коментарише тренер почетне наступе учесника на радионицама, пажљиво слаже утиске и прикупља податке за коначни закључак о резултатима пројекта и биланс учињеног.
Уобичајена је појава, не само на овом пројекту и на овом окупљању младих три земље у окружењу - каже тренер – да су заправо све чега се сете у вези са комшијском земљом врло површне ствари које се заснивају на неким елементима материјалне кутуре и оног што је видљиво у свету као нека подкултура, или нешто што се односи на познате спортисте, певаче, глумце... Када је у питању разумевање религије, уметности, неких друштвених правила која важе за сваки локалитет, чини се да ту има што - шта да се ради.
- Мени се чини да је младима битно да их разумете, с друге стране, да уважите њих као личности, готово све идентитете које они носе. Оно што је осетљивост ове наше теме и групе јесте постојање низа испреплетаних националних и религијских – етничких идентитета с којима, чак и унутар држава, младима није јасно шта би требало да раде. Није им јасно зато што су мањина у својој земљи, или пак већина, али се не осећају тако, па по том нејасном размишљању би требало да не воле неку мањину и не прихватају такве сличне ствари, када је у питању идентитет – приближава начин размишљања младих и додаје да су они, у том смислу, на известан начин изгубљени и да им ова врста радионица за почетак даје право и прилику да буду то што јесу, шта год то било; да неком другог идентитета које носи тај неко преко пута њих, покажу да га уважавају као таквог.
- Мислим да је ово прави простор за то. Много су ме изненадили. Група је на известан начин активистичка, нису људи који воле само да причају, него воле да раде. Немам бојазан да ће кад оду у заједнице бити пасивни поводом неких питања. Баш их видим као носиоце неких идеја. За неке, за већину, гарантујем да ће бити амбасадори мира.
На питање шта је убедљиво најлепше код њих, тренер без двоумљења истиче младост и одлучност да мењају свет.
- Уочава се огромна предност када су млади у питању. Све ствари које су задесиле овај регион дале су омладину која се суочава са огромним и тешким дилемама и на њихову срећу и задовољство свих нас, много добро резонују те теме. Добро мисле и отворени су да осете неке ствари унутар тих битних тема. Мислим да је управо то највећа предност. То конгруентно деловање које подразумева мисао и знање, али и емоцију. Они у шта год да верују, врло верују у то. Свиђа ми се та врста активизма и вере у идеје.
Демир Мекић је скоро сигуран да ће неки учесници размене отићи са тек отвореним идејама и темама којима ће се убудуће више бавити; неки ће отићи са јаснијом визијом чиме би волели да се мало више баве у будућности, док ће неки дефинитивно бити промењени. Ова врста контакта и оваквог интеркултуралног рада у смислу да су први пут неки од њих изашли из сигурне зоне и упознали некога из друге земље у региону, учинила је да су промене могуће код њих.
- Оно што је увек незгодно са овом врстом пројеката јесте то што се учесници увек враћају у свој контекст у коме немају некад подршку да наставе да размишљају и раде на начин који је за њих прихватљив. Надам се да оваква врста пројека нуди нешто друго. Добра је ствар што ће они после имати прилику да раде поводом тога и да се неће све завршити одласком одавде. Та врста континуитета би обезбедила да убудућности имамо друштвено политички активније индивидуе у друштву, јер они уствари представљају оно сутра које нас очекује. Видим дефинитивно лидере међу њима, немам шта ту да објашњавам – износи став о младима едукатор Мекић, уз тврдњу да чак сви актери пројекта могу да буду лидери.
- У овом пројкту се трудим да нађемо сличности у оном смислу да сви ови млади људи имају сличне потребе и унутар свог друштва. Они се заједно у свом друштву и свом окружењу суочавају са врло сличним проблемима, као што је запошљавање, нетрпељивост према одређеним групама, дискриминација, питање егзистенције, све оне теме које занимају младе људе и у том смислу ја сам се трудио да осим из те перспективе, регионалне и осетљивих тема које морају да обоје приступ, да их гледам као младе људе који се суочавају са одређеним стварима у свом добу.
Генерално, теме које се обрађу на радионицама нису претешке за њих, сматра Демир Мекић, социолог, тренер на пројекту који припрема за будућност миротворце из три бивше југословенске републике.
- Став да они не знају, не резумеју стварност и окружење, да би их требало сачувати од одређених тема са којима живе, о којима знају, које виде у друштву и око себе, грешка је старијих. Нас који желимо да их заштитимо од света који они виде и знају какав је. Њима су само потребне кутије у које ће све оно што виде и осећају ставити као своје искуство које ће разврстати по областима и тежини.
За едукатора је мотивација учесника пројекта веома битна, али гледано из перспектве напретка и постигнутих резултата, драже му је ако неко са мање мотивација оде задовољнији и спремнији за будуће деловање.
- Ако је неко дошао мање заинтересован за саму тему, а добио нешто нечекивано, мени је још већа сатисфакција. У том смислу ми је супер што су ту. Некако ми је чак, колико год да је мотивација за теме ниска на почетку, драже када се тако нешто догоди. Мислим да је дубоко у њима присутан тај вољни момент, чак и сама жеља да одете у другу државу је довољан мотив да би нешто променио.
Млади не изненађују ни у чему тренера. Глобално посматрано, размшљају и деле главна размишљања као типични млади људи. Веома су заинтересовани за одређене теме, док их неке уопште не занимају и не устежу се да изнесу свој став ма какав био. Неке теме су им више занимљиве, неке лично битне.
- Волим што за било коју тему да се ухвате врло верују у њу, бране је, имају јасан став и прецизно је износе пред друге, непознате или мање познате људе. Знају добро шта хоће и шта неће, шта желе и не желе, а опет су отворени с друге стране да чују друга размишљања и ставове. Радим са њима више од десет година. Мени су то помало флоскуле које често долазе од стране старијих да су незаинтересовани и пасивни. Та мишљења углавном долазе од стране старијих људи који можда нису спремни да промене свој приступ у раду са њима – закључује коментаре усмерене на ангажовање младих учесника пројекта „Света речи“ којим се млади Србије, БИХ и Северне Македоније уче да буду доследни улоге промотера мира и помирења у региону. А док уче, друже се и уживају у упознавању нових пријатеља од којих ће неки остати за цео живот.
- Постоје два процеса учења у овој врсти развоја. Један процес је ово што се дешава на радионицама, други је потпуно различит, не мање битан који се дешава ван радоница. То је њихово неформално дружење. Ставио би огроман утицај дружења на промену о којој смо говорили – истиче Мекић и ову предност склапања пријатељстава међу младима из земаља у окружењу, некадашњих делова заједничке државе које више нема ни у траговима.
Регионална канцеларија за сарадњу са младима (RYCO) је међународна организација, коју су основале владе западног Балкана: Албанија, Босна и Херцеговина, Косово *, Црна Гора, Северна Македонија и Србија, са циљем да промовише дух помирења и сарадње између младих у региону кроз програме размене младих. Споразум о оснивању RYCO -а потписали су премијери ВБ6 током самита о Западном Балкану, одржаног у Паризу 4. јула 2016. За даље информације посетите web страницу www.rycowb.org.
* Ово одређење не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.
Садржај овог текста искључиво је одговорност УГ "Свет речи" из Велике Плане и партнерских организација Удружења за дијалог у породици и друштву "Мали кораци" из Сарајева и НВО "Женска акција" из Радовиша и не представља нужно ставове RYCO.